Akcija građana protiv većih kamata

Beograd -- Oko 170 klijenata jedne banke udružilo se na Internet mreži Fejsbuk, kako bi naterali svoju banku da spusti kamate.

Izvor: B92
Podeli

Članovi te grupe na Fejsbuku ne isključuju mogućnost zajedničke sudske tužbe, jer smatraju da im je banka kamate podigla kršeći ugovore. Reč je o jednoj od osam banaka koje je Narodna banka Srbije stavila na svoju crnu listu, upravo zbog neopravdanog podizanja kamata na stambene kredite.

Ovom prilikom nećemo otkriti koja banka bi mogla da očekuje tužbu od članova Fejsbuk grupe, ali podsećamo da je Narodna banka prozvala Intezu, Alfa banku, Eurobanku EFG, Pireus banku, Prokredit, Rajfajzen, Hipo Alpe-Adrija i Univerzal banku.

Beograđanin Predrag Milidrag uzeo je manji kredit za stan od 15.000 evra u junu 2006.

U ugovoru koji je potpisao navodi se da se kamata formira na osnovu šestomesečnog euribora plus bankarska marža od 3,9 odsto.

Kako je rastao euribor rasla je i kamata. Kada je euribor počeo da pada, kamata je prvo pratila taj trend.

Onda je na adrese klijenata stiglo vanredno obaveštenje banke da je rata ponovo povećana, priča za B92 Predrag Milidrag.

“Mesec dana posle tog obaveštenja stiže novo obaveštenje koje kaže da nije 105, već da je 120 i da se to menja, ne u skladu sa ugovorom kako je to pre bilo uvek naglašeno, već u skladu sa opštim uslovima poslovanja banke”, kaže on.

“Smatram da je banka na taj način prekršila ugovor, prosto u ugovoru je jasno navedeno kako se obrazuje kamata i nigde nisu spominjani nikakvi uslovi poslovanja niti bilo šta slično”, navodi Predrag Milidrag.

“To sad banka ubacuje u nove ugovore, ali u mom ugovoru to nema. Nije prevelika razlika u samoj rati, međutim na 20 godina, koliko je moj kredit, pokaže se nekoliko hiljada evra razlike. Zaista osećate se besno kada neko se ponaša kabadahijski“, kaže on.

Razlika od nekoliko hiljada evra koju će, zbog rasta kamate, na kraju platiti Predrag Milidrag manje je drastičan primer.

Ivan Petraš je kod iste banke uzeo veći stambeni kredit i to u švajcarcima, a za razliku koju će samo zbog rasta kamate na kraju platiti mogao je da uzme još jedan omanji stan.

“Znači, evo konkretno u mom slučaju gde sam uzeo kredit od 60.000 evra indeksirano u švajcarcima na period od 30 godina, meni će rata biti veća za 100 evra, što znači da ću na kraju otplate kredita ja njima dati 34.000 evra više nego što je trebalo da im dam”, navodi Petraš.

I Predrag i Ivan smatraju da je prekršen ugovor koji su potpisali sa bankom. Predrag kaže da je zbog toga, poštujući proceduru prvo uputio žalbu svojoj banci.

“Postoji rok od mesec dana da se žalite samoj banci, pa ona ako ne odgovori posle mesec dana, žalite se Narodnoj banci. Moja banka nije odgovorila iako su me uveravali kada su me zvali da će odgovor stići, do dana-današnjeg odgovor nije stigao”, kaže Predrag MIlidrag.

“Ja u subotu šaljem prigovor Narodnoj banci Srbije. Ne očekujem previše jer se pokazalo da Narodna banka može da poziva, apeluje, pravi crne liste ali koliko vidimo to naše banke ne pogađa previše”, ocenjuje on.

Zbog istog stava o moćima Narodne banke, Ivan je formirao grupu na Fejsbuku, internet mreži za druženje.

Brzo se pokazalo da nije usamljen u besu prema banci kod koje je uzeo stambeni kredit.

“Par nas kolega iz firme je osetilo potrebu da iskaže svoj protest i palo nam je na pamet da napravimo grupu na Fejsbuku i da napravimo grupu i pokušamo da objedinimo ljude koji su uzeli kredit kod te banke i da na taj način jednostavno da se udružimo”, kaže on.

“U početku to je izgledalo onako - ne verujemo da će uspeti - ali vrlo brzo su se pridružili ljudi koje nismo poznavali oni su došli do naše grupe i ta grupa sada ima 170 članova”, navodi Ivan.

Članovi Fejsbuk grupe će poštovati proceduru. Čekaće odgovor iz svoje banke, pa zatim i reakciju Narodne banke Srbije. Ako se problem ne reši u tim institucijama najavljuju zajedničku tužbu pred sudom.

Dok se građani samostalno organizuju, očekuje se i nova obavezujuća regulativa, čiju primenu NBS najavljuje od septembra.

Urednik sajta Kamatica Dušan Uzelac veruje da će ta regulativa uneti ključnu izmenu u pravila poslovanja banaka.

“Njom se ograničavaju, smanjuje se manevarski prostor bankama za jednostranu promenu uslova. Prosto tu se tačnije definišu uslovi pod kojima je moguće promeniti kamatnu stopu ili ostale parametre prethodno odobrenih usluga banke”, objašnjava Uzelac.

Inače, od početka godine do kraja maja Centru za zaštitu korisnika pri Narodnoj banci Srbije stiglo je 218 prigovora na rad banaka i najveći deo se odnosi upravo na podizanje marži.

Prigovori uglavnom nisu rešeni u korist klijenata jer, kako objašnjavaju u Centralnoj banci, oni ne mogu da reaguju ukoliko klijenti ne poštuju celu proceduru.

Važno je, kako je rečeno za B92 u NBS, da klijent prvo uloži prigovor svojoj banci, a tek potom Centru za zaštitu korisnika, koji slučajeve rešava isključivo medijacijom.

Ako to ne uspe, klijentu je ostavljena mogućnost da tuži banku na sudu. Ako prvo tužite svoju banku pred sudom, ne možete se žaliti Narodnoj banci Srbije.

Ekonomija

strana 1 od 84 idi na stranu