Bogdanović: Bilo je zloupotreba

Ministar za Kosovo i Metohiju rekao je, gostujući u vestima TV B92, da je utvrđeno da je bilo pronevere novca koji je država odvajala kao pomoć za Kosovo i Metohiju i naveo da će rezultati interne istrage Ministarstva uskoro biti obelodanjeni.

Srbija je za raseljene s Kosova i Metohije do sada učinila veoma malo, a glavni problem je što nije postojala državna strategija, već su slučajevi rešavani pojedinačno, kaže ministar Goran Bogdanović i najavljuje novi pristup ovom problemu.

Bogdanović navodi da bi uskoro trebalo da se zna ko je sve učestvovao u otkrivenim proneverama novca koji je država izdvajala za Kosovo.

“Dolaskom na čelo Ministarstva, prva akcija je upravo bila kontrola trošenja novca na prostoru Kosova i Metohije i već u avgustu mesecu smo formirali jednu internu komisiju ispred Ministarstva za Kosovo i Metohiju, koja je prvo obišla lokalne samouprave“, rekao je Bogdanović.

“Mi ovih dana privodimo kraju i te rezultate sumiramo i utvrdili smo da je bilo nepravilnosti”, naveo je on.

Bogdanović kaže i da će javnost biti vrlo brzo obaveštena o tome.

“Mogu i sada da kažem da je bilo određenih nepravilnosti. Mi smo samo za lokalne samouprave, ono što finansira Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, uspeli na mesečnom nivou da uštedimo nekoliko miliona dinara. Na godišnjem nivou to znači mnogo više”, kazao je ministar Bogdanović.

Bogdanović kaže da Vlada čini ogromne napore, uz pomoć međunarodne zajednice, da obezbedi električnu energiju za oko 7.000 Srba na Kosovu koji su i dalje bez struje.

On je najavio da će, ako budu stizali zahtevi, Ministarstvo nabaviti agregate za sva mesta u kojima su oni potrebni.

Raseljeni, pet godina kasnije

Posledice dvodnevnog martovskog nasilja su još vidljive. Mnogo srpskih porodica koje su živele na Kosovu nisu se vratile svojim kućama. Nekima su kuće obnovljene, ali je stvoren takav ambijent da je veliki rizik vratiti se u njih.

Nekoliko desetina srpskih porodica iz Obilića, nakon martovskog nasilja 2004. godine, utočište je pronašlo u jednom od hotela u Zvečanu, gde borave i pet godina kasnije.

Sreten Todorović, koji je sa suprugom i dvoje dece napustio Obilić 18. marta 2004. godine, kaže da je sve vreme nemoćno gledao kako mu kuća gori. "Mi smo bili maltretirani, kamenovani, kuće su nam zapalili. Prvo smo gledali kako pale crkvu i odmah nakon toga i moju kuću su zapalili", svedoči Todorović.

Krsto Todorović kaže da želi da se vrati, ali da je želja jedno, a realnost drugo. "Zbog nedostatka slobode kretanja, bezbednosti, poverenja u dojučerašnje komšije, povratak je za sada nemoguć", kaže on.

"Bilo je pokušaja da nas vrate u Obilić, ali, molim vas, o kakvom povratku pričamo kada nemamo osnovno pravo na slobodu, nema bezbednosti", kaže on.

Todorović ističe da su uslovi života u hotelu "Trojka" u Zvečanu ispod svakog ljudskog dostojanstva.

U jednoj sobi od desetak kvadrata žive čitave porodice. Grejanje nemaju, pa se sami snalaze kako znaju i umeju, a imaju problema i sa vodom i strujom.

Teško stanje u izbegličkim centrima

Martovsko nasilje mnoge sa Kosova zateklo je u izbegličkim centrima u Srbiji, od kojih je jedan u Krnjači, na samo 15 minuta od centra Beograda.

Ubistva, paljenje kuća i crkava ugasili su nadu da će se Radmila Maslar sa mužem i sinom vratiti u Peć.

“Sve su nam popalili. Imali smo tri kuće, pomoćne objekte, voćnjake su posekli, imanje rade slobodno, niko im ništa ne može”, ispričala je izbeglica iz Peći Radmila Maslar.

"Ako to prodamo, onda ćemo imati mogućnosti. Država ne misli na nas uopšte”, kaže ona. U izbegličkim kampovima sve je manje mladih - nalaze prve poslove, uglavnom na crno, i iznajmljuju stanove da bi konačno napustili sobe od devet kvadrata u kojima žive čitave porodice.

Ostaju stari, koji ne vide budućnost za svoju decu.

“Ma, nikakva budućnost, kakva budućnost ima, otkud može da ima... Ko radi privatno - danas radi, sutra ne radi i kakva je tu budućnost... Tu nema nikakve budućnosti. Sve je to duša da se izjede. Drugo ništa... Ništa, bogami... Šta da radiš”, kaže Radmila Maslar.

Baš na petogodišnjicu nasilja na Kosovu, stanovnike kampa u Krnjači neprijatno su iznenadile plave koverte.

Budući vojnici pozvani su da se jave na regrutaciju.

“Sedamnaestog da se jave, znači, na današnji dan, sva naša deca s Kosova, svi su dobili pozive. Baš na današnji dan su našli da ih sve pozovu”, rekao je izbeglica iz Kline Miloš Jovanović.

"I kako će deca, šta će da kažu sad tamo? Šta će da brane? Koga da brane?”, pita se on.

Mada više ne očekuju ničiju pomoć, svi u kampu nadaju se da će naredni 17. mart dočekati na nekom drugom mestu.

25 porodica u naselju od kontejnera

Pet godina nakon martovskog nasilja na Kosovu, u Gračanici, u naselju napravljenom od kontejnera, živi 25 srpskih porodica čije su kuće izgorele ili nemaju druge uslove za povratak.

Još ima srpskih porodica koje i pet godina nakon martovskog nasilja nisu u stanju ili ne žele da se vrate svojim kućama.

Neke ne mogu da se vrate jer su, kako kažu, među Albancima ostale same. Mnogo je porodica iz Kosova Polja, Obilića, Lipljana koje pet godina za redom žive u kontejnerskom naselju u Gračanici.

Među njima je i bračni par Dobrila i Slavko Milić iz Obilića. Njima su obnovili kuću, a Dobrila bi se rado vratila u Obilić.

Raseljenik iz Kosova Polja Ranko Jakšić je pre pet godina morao da napusti svoju kuću. Ranko Jakšić se, za razliku od Dobrile Milić, ne bi vratio kući.

Potpredsednica Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije Rada Trajković smatra da je povratak Srba pod velikim znakom pitanja i da oni koji su ostali da žive na Kosovu trpe veliki pritisak.

Na Kosovu, prema navodima više izvora, Srba trenutno ima oko 120 hiljada.