Tadićev apel UNMIK-u i Euleksu

"Pet godina posle pogroma nad Srbima, koji se dogodio 17. marta 2004. godine, na Kosovu i Metohiji još nema bezbednosti, slobode kretanja, pravde, struje, vode, niti poštovanja osnovnih civilizacijskih normi", naveo je Tadić u saopštenju.

On je podsetio da je "martovsko nasilje albanskih ekstremista" odnelo 19 života, ranjeno je 950 ljudi, iz svojih domova proterano je više od 4.000 Srba, uništeno 900 kuća, spaljeno i minirano 35 hrišćanskih svetinja, među kojima i spomenici kulture od neprocenjive vrednosti iz 14. i 16. veka".
"Ni posle pet godina, krivci za ovo organizovano nasilje nisu kažnjeni", ukazao je predsednik Srbije.

Tadić je pozvao predstavnike UNMIK-a i Euleksa da obezbede da pravda bude dostupna svim stanovnicima Kosova, bez obzira na etničku ili versku pripadnost.

"Svi zločini moraju biti istraženi i procesuirani. Svaki zločinac se mora naći pred pravednim i nepristrasnim sudom. Od međunarodnih misija očekujemo da istraže zločine, uspostave vladavinu prava i obezbede miran život u pokrajini, a ne da oslobađaju počinioce zločina", naveo je Tadić.

Srbija nikada neće priznati nelegalnu nezavisnost Kosova i Metohije, ponovio je Tadić i dodao da će Srbija svoj integritet braniti mirnim, diplomatskim i pravnim sredstvima u međunarodnim institucijama, a od UN očekuje da ispune svoj mandat upravljanja u pokrajini.

Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković pozvao je danas UN da osiguraju život bez straha na Kosovu i uspostave vladavinu prava i počinioce svih zločina izvedu pred lice pravde.

Premijer navodi da "Vlada Srbije očekuje od UNMIK-a i EULEKS-a da obezbede uslove za povratak preko dve stotine hiljada raseljenih, omoguće da se vrati uzurpirana imovina i pomognu u obnovi porušenih domova i spomenika kulture".

"Vlada Srbije, odlučna u odbrani svog teritorijalnog integriteta, nikada neće priznati virtuelnu kosovsku nezavisnost i za svoje ciljeve će se boriti diplomatskim i pravnim sredstvima u medjunarodnim institucijama", ističe on.

Jeremić u Vatikanu o Kosovu

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić razgovorao je danas sa predstavnicima Vatikana o događajima od 17. marta 2004. Tokom razgovora, kako kaže, preneto mu je i da Vatikan neće menjati svoj stav o nepriznavanju nezavisnosti Kosova.

Jeremić je danas razgovarao sa zamenikom ministra inostranih poslova Vatikana monsinjorom Pietrom Parolinom, prefektom Kongregacije za istočne crkve kardinalom Leonardom Sandrijem i predsednikom Papskog saveta za unapređenje jedinstva među hrišćanima kardinalom Valterom Kasperom.

Glavna tema razgovora, rekao je Jeremić novinarima, bila je petogodišnjica martovskog nasilja na Kosovu, kada je za 36 sati pogroma u organizovanim aktima nasilja u pokrajini stradalo 35 crkava i manastira Srpske pravoslavne crkve.

“U ovom trenutku ne postoji tačka u Evropi na kojoj je očuvanje hriščanske baštine ugroženije nego na Kosovu i Metohiji“, istakao je Jeremić i dodao da je sa zvaničnicima Svete stolice razgovarao o zaštiti hrišćanskog kulturnog nasleđa, pravoslavnih crkava i manastira na Kosovu.

On je podsetio da Vatikan nije priznao jednostrano proglađenu nezavisnost Kosova i naglasio da taj stav nije promenjen.

“Posle današnjih razgovora nema nagoveštaja promene takvog stava“, rekao je Jeremić i dodao da je u razgovorima bilo reči o procesu pred Međunarodnim sudom pravde koji treba da se izjasni o jednostranom proglašavanju nezavisnosti Kosova.

SPC: Martovsko nasilje nastavak bombardovanja

Srpska pravoslavna crkva ocenila je da je nasilje nad kosovskim Srbima 17. marta 2004. godine bilo "nastavak bombardovanja NATO pakta i nezapamćenog progona, nasilja, ubistava i rušenja stotina svetinja 1999. godine na Kosovu i Metohiji".

"Sve se to dogodilo uz prisustvo međunarodnih civilnih i vojnih snaga, Unmika i Kfora. Do danas niko nije odgovarao za to nasilje i javni zločin", navedeno je u saopštenju SPC.

U saopštenju je naglašeno da je zamenarljivo malo izbeglih tokom ovih deset godina koji su mogli da se vrate svojim spaljenim domovima i imanjima, kao i da je ogromna većina srušenih hramova i manastira u ruševinama i da nestaje svaki trag njihovog postojanja.

"Jedan broj država je u međuvremenu, suprotno odlukama Ujedinjenih nacija (odluka Saveta bezbednosti 1244), prihvatilo od Albanaca jednostrano proglašenu 'nezavisnost' Kosova", čime su, navala je SPC, "zločini i nasilje ne samo ostali bez kazne nego i nagrađeni sakaćenjem jedne međunarodno priznate države".