Svetski dan borbe protiv side

Beograd -- U Srbiji živi više od 2.000 osoba s HIV-om. Dok su prethodnih godina u rizičnu grupu spadali uglavnom samo muškarci, sada žene čine četvrtinu obolelih.

Izvor: B92, Tanjug
Podeli

Više od 30 miliona ljudi širom sveta živi sa virusom HIV-a, a gotovo isto toliko ljudi je do sada umrlo od te bolesti, pokazuju podaci Ujedinjenih nacija. Solidarnost sa obolelima i njihovim porodicama poslednje dve decenije iskazuje se obeležavanjem Svetskog dana borbe protiv side, 1. decembra.

Tokom ove godine registrovano je u Srbiji 87 zaraženih HIV virusom, 34 osobe su obolele od side, a 16 ih je umrlo od te bolesti, saopštio je Institut za javno zdravlje.

Ovogodišnja kampanja ministarstva zdravlja je usmerena ka mladim ljudima, jer je skoro jedna polovina inficiranih mlađa od 25 godina.

Životne priče obolelih

Sandra Mančić iz Niša, koja ima 30 godina, saznala je da je zaražena je virusom HIV-a 2000. godine. Pre nego što je počela da koristi drogu bila je fotomodel, a njenu karijeru grubo je prekinulo saznanje da je pozitivna.

"Ja sam sa tim momkom živela zajedno, tako da smo imali seksualne odnose i koristili isti špric iglu. Ja nisam znala da je on HIV pozitivan, sumnjam da je i on znao, mislim da je samo pretpostavljao", kaže Mančićeva, koja je predsednica udruženja građana za pomoć HIV pozitivnim osobama "Sunce" iz Niša.

"Počela sam neku priču da želim da imamo decu, vreme je da se venčamo, već smo tri godine zajedno i on je počeo da plače i rekao mi je: Ti imaš HIV, imaš sidu", priča ona.

"Rečima je jako teško opisati kakav je to šok. Strah od svega. Bukvalno od svega sam se bojala. Najviše od smrti", objašnjava Sandra Mančić.

Sandra ima troje braće i sestara koji žive u inostranstvu i koji su je nakon saznanja sudskim putem izbacili iz kuće uz objašnjenje da ne mogu da izdaju njihov deo kuće zbog toga što u njoj živi neko ko ima sidu.

Potreban zakon protiv diskriminacije

38-godišnji Ivan Radojičić već 15 godina živi sa virusom HIV-a. Pretpostavlja da se zarazio preko igle dok je koristio heroin. Za razliku od mnogih, nikada nije krio svoju bolest i imao je podršku porodice od samog početka.

Ivan smatra da je edukacija o sidi najvažnija, ali primećuje da čak i oni koji su najupućeniji zaziru od zaraženih.

"Uglavnom, čovek koji mi je vadio zube, vršio tu neku operaciju, nije pravio nikakav problem, naprotiv. Dok je žena koja je trebalo da mi popravlja zube imala taj iracionalan strah i to mi je i priznala", kaže on.

"Ja to razumem u velikoj meri, ali prosto, ona kaže da nikad nije nosila rukavice, nije navikla da radi s rukavicama ", kaže Radojičić.

"Mi za sve što nas snađe moramo da idemo na infektivno, na 6. odeljenje, gde bukvalno od doktora treba da očekujemo da oni budu lekari za sve i svašta i da poznaju maltene svaku oblast", dodao je on.

Zaraženi HIV-om nisu jedini koji trpe osudu okoline. Članovi njihovih porodica često su diskriminisani bez razloga, kaže Ivan Radojičić.

"Eto, moja ćerkica koja ide u školu, dok je išla u vrtić, tražili su svaka tri meseca da im se donosi test na sidu, da li ona ima ili nema. To je jedno opterećenje, da se detetu malom vadi krv svaki čas", kaže on.

"Mislim, to je prosto stvar od koje se, eto, meni digla kosa na glavi, gde sam baš onako osetio bes od tog nekog, opet iracionalnog, straha drugih roditelja koji su pokušali da vrše pritisak i povremeno pokušavaju da vrše i danas", rekao je Radojičić.

Nenad Petković iz Beogradskog centra za ljudska prava ističe da je neophodno što pre doneti opšti zakon protiv diskriminacije. On za B92 objašnjava kako se u međuvremenu osobe s HIV-om mogu boriti za svoja prava.

"Ono što bi moglo da pomogne ako dođe do diskriminisanja je obraćanje nevladinim organizacijama. Takođe, oformljene su u Republici Srbiji neke institucije kao što je republički zaštitnik građana, odnosno ombudsman", kaže Petković.

"Država se na različite načine uključuje u zaštitu. Znači, to su uglavnom neke kampanje i reakcije kada do toga dođe", dodaje Petković.

I deca ugrožena

Srbija se svrstava u zemlje sa malim brojem obolelih, a najviše novoobolelih je u Beogradu, zatim u Nišavskom, pa Braničevskom okrugu.

Registrovano je 18-oro dece koja su HIV pozitivna, ali pretpostavlja se da ih ima više. Tačni podaci se ne znaju, jer se roditelji plaše reakcije sredine ukoliko otkriju da im je dete HIV pozitivno.

"Tog trenutka dolazi do izolacije tog deteta. Ne samo da moraju da menjaju školu, već da menjaju kraj grada u kome žive. Tako da je normalno da su roditelji u strahu i da se to krije", kaže Tanja Vučićević, portparolka organizacije "Žena +".

"Mi smo imali dete koje je četiri godine pohađalo nastavu u biblioteci. Niko nije želeo da mu priđe, niko nije želeo da se igra sa njim", dodaje ona.

Ministarstvo zdravlja u 23 grada Srbije sprovodi projekat borbe protiv ove smrtonosne bolesti. Srbija primenjuje Nacionalnu strategiju za borbu protiv side.

"HIV infekcija je mnogo više od zdravstvenog problema i na taj ozbiljan komplikovani izazov, društvo mora da odgovori delovanjem na različitim nivoima", kazao je ministar zdravlja Tomica Milosavljević.

"Mislim da imamo mnogo razloga zbog kojih možemo oceniti da je dosadašnji uspeh u suprostavljanju HIV-AIDS infekciji, nešto što nas dodatno obavezuje. To ne znači da treba da budemo zadovoljni, ima još mnogo praznina koje treba da popunimo", rekao je Milosavljević.

Povodom Svetskog dana borbe protiv side u Beogradu na Trgu Republike i u 17 gradova širom Srbije organizovane su razne ulične manifestacije, tribine, bespaltno i anonimno testiranje na HIV, a postavljeni su i brojni štandovi namenjeni efikasnijoj edukaciji stanovništva.

Besplatno testiranje na HIV i savetovanje omogućeno je na Studentskoj poliklinici od 20 do 24 sata. Prvi decembar ove godine obeležava se pod sloganom "Moj izbor: koristim kondom i prihvatam drugačije od sebe".

Srbija: 2.287 HIV pozitivnih osoba

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije koje je na istoj pres konferenciji iznela direktorka te institucije Tanja Knežević, u našoj zemlji je od 1985. do 20. novembra ove godine zvanično registrovano 2.287 HIV pozitivnih osoba, od kojih je 1.432 već obolelo od side, a 936 je umrlo.

Kneževićeva je dodala da je od 1. januara do 20. novembra ove godine registrovano 87 HIV pozitivnih osoba, 34 osobe su obolele od side, a 16 osoba je umrlo.

I pored niske prevalence (broja registrovanih slučajeva zaraženih i obolelih od side), epidemiološka situacija u Srbiji je potencijalno nesigurna, s obzirom na socio-ekonomske uslove i prisutno rizično ponašanje, kazala je ona i dodala da se na nacionalnom nivou čine veliki napori da se broj ljudi zaraženih HIV-om i obolelih od side smanji.

Prema rečima Jelene Zajeganović-Jakovljević iz UNICEF-a, 33 miliona ljudi širom sveta danas živi sa virusom side, pri čemu je prošle godine registrovano 2,7 miliona novoinficiranih osoba mlađih od 25 godina.

Ona smatra da svaka akcija mora biti fokusirana na zdravstveno vaspitanje u školama koje uključuje problematiku HIV-a i učenje veština koje će smanjiti rizik i povećanje obuhvata mladih u preventivnim programima zdravstvenih ustanova koji su po meri mladih.

Svetski dan borbe protiv side počeo je da se obeležava 1988. godine, kada su ministri zdravlja celog sveta pozvali na društvenu toleranciju i dalju razmenu informacija o toj bolesti.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 105 idi na stranu