Zaoštravanje rečnika zbog Kosova

Beograd -- Kosovo, kao tema, nastavlja da deli i ovako neubedljivo jedinstvo koalicije na vlasti koju čine DS, G17 plus i DSS.

Izvor: B92, Beta
Podeli

Nakon što je Mlađan Dinkić rekao da je u Srbiji na sceni "širenje kolektivnog ludila", premijer Srbije Vojislav Koštunica je danas odgovorio da takva izjava nije u skladu s državnom politikom o Kosovu. Sve to se nadovezuje na atmosferu koju je poslednji podgrejao ministar Velimir Ilić stavovima u kojima se pojedini građani, ali i politički neistomišljenici dele na patriote i izdajnike.

Politička neslaganja u odnosu prema kosovskom dugu, demonstrirana na jučerašnjoj sednici Vlade, rezultat su pokušaja ministra ekonomije da pokrene inicijativu za prestanak plaćanja kosovskog duga.

Dinkićeva upozorenja da takva politika vodi "kolektivnom ludilu", za premijera Vojislava Koštunicu je očekivana i potpuno različita od državne politike o Kosovu utemeljene na Ustavu Srbije.

“Moram reći da me ta izjava nije iznenadila, da je dugo očekivana u Srbiji. Možda je ovo prilika da se u Srbiji pokažu razmere i posledice svake politike. Srbija ima svoj ustav, ima državnu politiku kada je reč o Kosovu i Metohiji kao sastavnom delu Srbije i ta politika je očigledno potpuno različita i u neskladu sa izjavama ministra Dinkića”, rekao je Koštunica.

Polemika o "kolektivnom ludilu" usledila je samo dan pošto je ministar Velimir Ilić građane Srbije podelio na patriote i izdajnike i to – zbog njihovog odnosa prema Kosovu koji se kosi s državnom politikom.

Mladi LDP-a hteli su danas da protestuju ispred zgrade Vlade jer je ministar Ilić tu stranku direktno optužio da su "izdajnici koji bi državu prodali za šaku čvaraka", ali im policija taj skup nije dozvolila.

Sve to, prema oceni Sonje Liht iz Fonda za političku izuzetnost, nije pitanje za tužilaštvo, već za same stranke jer takav način komunikacije pre svega šteti svim političarima.

“Kada se bez ikakvog povoda ljudi nazivaju izdajnicima, ludacima, znamo koji su sve termini korišćeni u poslednje vreme, to zagađuje politički i javni prostor. Ako hoćete, ugrožava osnovne principe demokratske i odgovorne komunikacije. To vodi jednoj vrsti još ozbiljnjijeg nepoverenja, pa čak i gađenja građana prema politici”, kaže Sonja Liht.

Osnovna ljudska prava garantuju pravo svakog građanina na nacionalnost, veroispovest, ali i na sopstveno mišljenje, podseća sociolog Žarko Trebješanin.

On smatra da poruke koje srpske vlasti upućuju zemljama koje su priznale ili planiraju da priznaju Kosovo, predstavljaju precenjivanje sebe.

“Poruke koje se upućuju u smislu da treba da preispitaju svoje odluke, da ih ukinu i tako dalje... Ne bih smeo da kažem da je to ludilo, ali jeste izraz jedne omnipotencije i precenjivanja sebe i svojih mogućnosti i zaista ukazuje jedan prilično nerealan odnos prema stvarnosti”, objašnjava Trebješanin.

Nevladine organzicije Srbije osudile su najnovije istupe ministra Ilića i zatražile od javnog tužioca da pokrene postupak protiv njega i ispita odgovornost Vlade, kao i pozadinu napada.

U saopštenju koje su potpisale 42 nevladine organizacije, od predsednika Srbije zahteva se da reaguje i zauzme jasan stav prema sve učestlijim pozivima na nasilje.

"Dinkićeve inicijative beznačajne"

Dinkićevu izjavu kritikovao je sinoć i porparol DSS Andreja Mladenović rekavši da su inicijative ministra ekonomije u vezi sa Kosovom "beznačajne, beskorisne i protivustavne".

"Samim tim one se nikada neće realizovati. Dinkić se ne razume i nikada nije razumeo Kosovo i zato ne treba gubiti vreme i energiju na njega", naveo je portparol Demokratske stranke Srbije Andreja Mladenović u izjavi dostavljenoj Beti. Mladenović je rekao da je Dinkić danas sporedan u borbi za očuvanje Kosova.

On je dodao da će "vreme pokazati kakav je njegov stvaran odnos prema državi Srbiji i kakav je njegov stvaran odnos prema onima koji su smislili stvaranje lažne države na tlu Srbije".

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić najavio je da će Vladi Srbije za dve sedmice dostaviti zvaničan predlog da Srbija prestane da otplaćuje kosovski dug, o čemu je juče vođena nezvanična rasprava na sednici Vlade.

Dinkić: Neka DSS plaća kosovski dug

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić danas je nastavio raspravu sa Demokratskom strankom Srbije, rekavši da DSS može da otplaćuje kosovski dug "iz svog džepa" da ne bi plaćali građani jer se taj novac neće vratiti.

"Nevešte izjave Mladenovića"

Stranka G17 plus pozvala je danas Demokratsku stranku Srbije da javnosti objasni zašto građani Srbije plaćaju dugove kosovske vlade koju Srbija ne priznaje i zašto se iz budžeta daje skoro pet puta više kosovskim Albancima nego kosovskim Sbima.

Reagujući na sinoćnje opružbe portparola DSS Andreje Mladenovića povodom zahteva ministra ekonomije i lidera G17 plus Mlađana Dinkića da se kosovski dug više ne servisira, šef preš službe G17 plus Nikola Papak kazao je da su Mladenovićeve izjave "nevešte i neuverljive".

Odgovarajući na optužbu portparola DSS Andreje Mladenovića da je predlog da se kosovski dug više ne servisira protivustavan, ministar ekonomije je kazao da taj predlog nije protivustavan, a da je protivustavno to što Srbija godinama ne ubire porez na Kosovu.

"Nije Mladenović tumač ustava", kazao je Dinkić i ocenio da ekonomska pitanja treba razdvojiti od zahteva za suverenitetom".

"Gospodin Mladenović kaže da je moja inicijativa beskorisna. Ja pitam gospodina Mladenovića kako će da dokaže da je korisno dati kosovskim Albancima četiri puta više novca nego kosovskim Srbima. Ako je to korisno, onda se mi ne nalazimo u istom svetu", kazao je Dinkić.

Kosovski dug iznosi 1,24 milijarde dolara, od toga 91 milion treba da se otplati ove godine. U dinarskom iznosu, ovogodišnja rata je 5,2 milijarde dinara, a iz Nacionalnog investicionog plana za dodatne investicije na Kosovu izdvojeno je 1,3 milijarde dinara.

Dinkić je kazao da Vlada treba da se bavi "ovozemaljskim stvarima" i dodao da se on zalaže da se Srbija za Kosovo bori pomažući kosovskim Srbima.

Prema Dinkićevim rečima, inicijativa za pokretanje tužbi protiv zemalja koje su priznale Kosovo je beskorisna, ali ona ne košta Srbiju, dok će otplata duga koštati 1,24 milijarde dolara.

strana 1 od 61 idi na stranu