Parafiran sporazum Srbija-EU

Brisel, Beograd -- Evropska unija i Srbija parafirale su Sporazum o stabilizaciji i pridruženju u Briselu.

Izvor: B92, Beta, Tanjug
Podeli

Sporazum je u ime Vlade Srbije parafirao Božidar Đelić, kog je za parafiranje Vlada ovlastila juče, na telefonskoj sednici, a u ime Evropske unije komesar za proširenje Oli Ren. Ren je rekao da je parafiranje Sporazuma prvi konkretan korak ka integraciji Srbije u EU, što će dati konkretne ekonomske koristi, podstaći investicije, otvaranje novih radnih mesta i bolju zaštitu građana.

On kaže da se nada i skorom potpisivanju tog sporazuma. "Lopta je u rukama Srbije, a što se nas tiče, mi ćemo biti spremni za potpisivanje čim budu ispunjeni politički uslovi za to", izjavio je Ren, precizirajući da pod "uslovima" podrazumeva, pre svega, hapšenje i izručenje preostalih optuženika za ratne zločine Haškom tribunalu.

"Ovaj sporazum znači konkretne dobiti za građane Srbije. Uspostavićemo zonu slobodne trgovine, to znači i bolje uslove investiranja, kao i nova radna mesta", rekao je on. "Danas je trenutak za slavlje jer je ovo novi korak Srbije na putu ka Evropskoj uniji", kaže Ren.

"U mojoj ruci je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Njime se omogućuje bolji život i veća evropska perspektiva za naše građane", rekao je Božidar Đelić.

"Međutim, istovremeno mi smo vrlo svesni činjenice da je ovo samo prvi korak ka našem cilju i da treba do tad još mnogo toga da uradimo", kaže on.

Đelić je kasnije izjavio i da je Oli Ren danas prvi put rekao kako je plan Srbije da postane kandidat za članstvo u Evropskoj uniji ambiciozan, ali izvodljiv poduhvat.

Osim parafiranja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, priredili smo i jedno iznenađenje, jer smo Briselu predali i Akcioni plan mera za dobijanje statusa kandidata, naglasio je Đelić.

On je ocenio da je kraj januara naredne godine realan rok za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i predočio da je politički uslov za to saradnja sa Hagom.

Tadić: Hapšenje Mladića ako je u Srbiji

Ceremoniji je prisustvovao i predsednik Srbije Boris Tadić, koji je rekao da je taj sporazum veliko priznanje za evropsku Srbiju i dokaz da Srbija ima kapacitet da postane punopravna evropska zemlja.

Tadić je rekao da će Ratko Mladić biti uhapšen i prebačen u Haški sud, ako se utvrdi da je u Srbiji.

Moguće je da neki optuženi nisu u Srbiji, rekao je Tadić u Briselu, na konferenciji za novinare sa evropskim komesarom Olijem Renom i potpredsednikom srpske vlade Božidarom Đelićem.

Predsednik Srbije je ukazao i na to da će puna saradnja s Haškim sudom doprineti ubedljivosti Srbije i u pregovorima o budućem statusu Kosova.

"Biću savršeno jasan: ako nađemo bilo koji znak da je Ratko Mladić na tlu Srbije, on će odmah biti uhapšen i prebačen u Hag. Prošli put sam obećao da će biti uhapšen general Đorđević, ali ga je crnogorska policija uhapsila posle saznanja da je tri godine boravio u Crnoj Gori", rekao je Tadić.

"Moguće je da neki optuženi nisu danas na tlu Srbije i zato ne mogu reći da ćemo neke od njih uhapsiti. Ali, ako su oni na tlu Srbije, mora se biti siguran da ćemo ih uhapsiti i prebaciti u Haški sud", stavio je do znanja srpski predsednik.

"Mi to činimo", objasnio je, "ne samo zbog zahteva EU, već zbog nas samih, naših vrednosti. Mi smo evropska nacija, poštujemo svoje zakone i činimo to jer uvećavamo kredibilitet naše zemlje".

Predsednik Srbije je dodao i da je "to glavni uslov za pomirenje balkanskih naroda. Bez pomirenja ne možemo napredovati na putu evropske integracije".

"U našem je najboljem interesu da uspostavimo punu saradnju s Haškim sudom, ne samo zbog naših obaveza i zakona, već zbog naše sposobnosti da budemo zemlja članica EU, a to će bitno doprineti našoj ubedljivosti i kad je reč o pregovorima o budućem statusu Kosova", kazao je Tadić.

"Mi ćemo učiniti sve što je u našoj moći da okončamo saradnju s Haškim sudom i potpuno sam siguran da ćemo na kraju tog puta imati otvorena vrata za budući status Srbije u EU", zaključio je srpski predsednik.

Prvi ugovor sa EU

Parafiranjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Srbija je napravila prvi opšti ugovorni odnos sa Evropskom unijom, a nakon nje u regionu ostaje samo BiH koja treba da to učini.

Do parafiranja dolazi pošto je glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte komesaru EU za proširenje Oliju Renu, kako je objasnio, prenela da je Srbija ostvarila značajan napredak u saradnji s tim sudom i da je to dovoljno za parafiranje Sporazuma.

A predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić izjavio je da će parlament učiniti sve da Srbija do kraja 2008. godine dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.

Dulić je novinarima u Skupštini rekao da će 2008. godina, što se tiče parlamenta, biti godina u kojoj će Srbija ući u ozbiljnu proceduru usklađivanja zakona sa standardima u EU.

"Do kraja ove godine Skupština planira da završi sve ozbiljne zakone u skladu sa Ustavnim zakonom, kao i budžet za sledeću godinu", naveo je predsednik Skupštine.

Ljoveras: Želimo potpis, Hag uslov

Evropska komisija je spremna da učini sve kako bi Sporazum sa Srbijom bio što pre potpisan, ali puna saradnja s Haškim tribunalom ostaje neophodan uslov za to, rekao je šef delegacije Evropske komisije u Srbiji Žosep Ljoveras.

"Lopta je sada u dvorištu Srbije", rekao je Ljovers na konferenciji za novinare na kojoj je predstavio izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u 2007.

On je dodao da Komisija smatra da je moguće skoro potpisivanje Sporazuma i da je spremna da skrati proces pravne revizije i prevođenja Sporazuma, posebno jer se bitno ne razlikuje od Sporazuma potpisanog s Crnom Gorom, ali da očekuje da uslov pune saradnje s Tribunalom što pre bude ispunjen.

Ocenio je da je politika proširenja EU uspešna i dodao da je Evropska komisija odlučna da ostvari napredak u tom procesu i uključi Srbiju u to.

Ljoveras je rekao da je 2008. godina ključna za proces tranzicije u zemljama zapadnog Balkana, koji se, kako je ocenio, suočava s brojnim izazovima, pre svega s pitanjem budućeg statusa Kosova i jačanja institucija u BiH.

Slovenija: Važan korak

Ministarstvo spoljnih poslova Slovenija, koja preuzima predsedavanje EU, pozdravilo je parafiranje Sporazuma o asocijaciji i stabilizaciji između EU i Srbije, ocenjujući to kao važan korak na srpskom putu u evropske integracije.

Zbog toga Slovenija želi da parafiranje Sporazuma bude podstrek Srbiji u ispunjavanju uslova i nastavljanja procesa reformi, pre svega na područjima koja je Evropska komisija istakla u nedavnom izveštaju o napretku Srbije.

"Slovenija se, uz ispunjavanje uslova, zalaže za članstvo Srbije u EU, zbog čega će i ubuduće podržavati sve napore Srbije u pravcu pridruživanja evropskim integracijama", saopštilo je slovenačko ministarstvo spoljnih poslova.

Dimitrijević: Važan korak u pravcu ka EU

Direktor Beogradskog centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević ocenio je da će parafiranje Sporazuma o stabilizaciji i pridruženju biti prvi korak u približavanju Srbije EU i da je on važan jer moralno obavezuje.

"Ako ste nešto parafirali, to je takoreći kao da ste ga potpisali", rekao je Dimitrijević i podsetio da će Sporazum morati da bude ratifikovan i u Srbiji i u parlamentima evropskih država.

"Parafiranje je znak da smo prihvatljivi, to je znak raspoloženja, koji je dobar zato što se vodi računa o nekim procesima, o promeni raspoloženja i o Haškom tribunalu", kaže on.

Dimitrijević je ukazao na važnost izjave Olija Rena, prema kojoj se "problem Kosova ne posmatra u kontekstu pristupa EU". "Time se oduzima argument onima koji tvrde da će Srbija izdati Kosovo da bi ušla u EU, što nije moguće", rekao je Dimitrijević.

"Više investicija"

Povodom parafiranja Sporazuma, guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić ocenio je da Srbija uskoro može očekivati veći priliv direktnih stranih investicija i bolji kreditni rejting.

"To je izazov za sve reforne koje smo načinili, podsticaj da ih ubrzamo, da detaljno pročitamo izveštaj Evropske komisije vezan za sve ono što se dešava u ekonomiji Srbije, a sigurno je da će uticati i na to kada ćemo potpisati Sporazum", kaže Jelašić.

To potvrđuje i činjenica da će Srbija sada moći da dobije milijardu evra finansijske podrške do 2011. iz pretpristupnih fondova Evropske unije IPA.

Iz istih fondova Kosovo će dobiti 395 miliona evra, a Crna Gora 166 miliona evra, saopštila je Evropska komisija.

Instrument pretpristupne pomoći zemljama koje su potencijalne kandidatkinje za članstvo u EU sa zapadnog Balkana predviđa da od 2007. do 2011. za projekte ekonomske, strukturne i političke stabilizacije i reformi Bosni i Hercegovini bude dato 440 miliona evra.

Albanija iz tog fonda može računati na pomoć od 401 miliona evra.

HRV: EU da insistira na Hagu

Odluka EU da parafira Sporazum o stabilizaciji i pridruženju sa Srbijom, iako nisu izručeni glavni osumnjičeni Tribunalu, može da ugrozi privođenje pravdi ratnih zločinaca, saopštio Hjuman rajts voč.

HRV je saopštio da bi članice EU trebalo da odbiju da potpišu taj sporazum sve dok Srbija na uhapsi i izruči Ratka Mladića sudu u Hagu. "Ren nagrađuje Srbiju iako ona pruža utočište generalu optuženom za genocid", navela je Lota Lajht, predstavnica HRV-a.

"Time je poslata poruka da je EU spremna da odloži privođenje pravdi odgovornih za ratne zločine i da ignoriše žrtve strašnih nedela počinjenih u srcu Evrope", kaže ona.

HRV je podsetio i da je glavna tužiteljka Haškog suda Karla del Ponte posle posete Beogradu u oktobru rekla da, uprkos izvesnom napretku, Srbija i dalje ne radi dovoljno na hapšenju preostalih begunaca.

U saopštenju se podseća i da je u novembru 2006. Evropska komisija naglasila da je puna saradnja s Tribunalom preduslov za nastavak pregovora. "Međutim, EU je sve više smanjivala prag procene pune saradnje Srbije s Haškim sudom", ocenjuje HRV.

Štampa: EU oduzima argumente nacionalistima

Zeleno svetlo za parafiranje Sporazuma o stabilizaciji Srbije sa EU oduzima argumente srpskim nacionalistima, a bolji poklon Brisel nije ni mogao da da Beogradu, komentarišu danas vodeći srednjoevropski listovi.

"Zahvaljujući početku pregovora, Evropska komisija izbija iz ruku srpskim nacionalistima populistički argument da nema svrhe razgovarati s kosovskim Albancima kada je ionako Evropa protiv Srbije", piše poljska Gazeta viborča.

Dnevnik upozorava da je ta "nagrada Srbiji što je pristala da se obračuna sa zločinima prošlosti" važan politički gest, ali da ima i sasvim konkretne ekonomske efekte. "To je prvi korak koji će omogućiti da se poveća finansijska pomoć iz EU za tu balkansku zemlju", piše list.

Češki mediji najavu Olija Rena da je Srbija dobila zeleno svetlo za nastavak pregovora o integraciji u EU ocenjuju kao donekle neočekivanu. Razlog je, kako piše današnje Pravo, to što su najgori kandidati u pripremama za ulazak u EU upravo Bosna i Hercegovina i Srbija.

Slovački listovi naglašavaju značaj trenutka u kome iz EU stiže pružena ruka. "Gest prema Beogradu se tumači kao nastojanje da se zadrži Srbija na strani Zapada uoči 10. decembra, kada ističe rok za odluku o statusu Kosova", piše slovački dnevnik SME.

Nemačka štampa ocenjuje da parafiranje Sporazuma valja shvatiti kao znak da je najzad okončano "ledeno doba" u odnosima Beograda i EU.

''Valja se nadati da će Srbija blagovremeno ispuniti političke uslove koje od nje zahteva EK, te da će Sporazum moći da bude brzo potpisan", piše minhenski Zidojče cajtung.

U istom tonu pišu danas i ostali najvažniji nemački dnevnici, u kojima dominiraju naslovi poput onoga u Zidojče cajtungu - "Pohvale Srbiji, pokude Turskoj" ili onog u Frankfurter rundšauu - "Srbija pohvaljena, kritikovan primeran đak Hrvatska".

Dalji koraci

Nakon današnjeg parafiranja, Sporazum ulazi u "internu proceduru" u okviru priprema za njegovo potpisivanje i proces ratifikovanja u Srbiji i EU, koji može da traje i dve godine.

Parafiranje Sporazuma znači da je o tekstu Sporazuma postignut dogovor i da se on neće suštinski menjati, rekao je agenciji Beta savetnik u Kancelariji za pridruživanje EU Vlade Srbije i koordinator pregovora Vladimir Međak.

On je dodao da su moguće jedino "pravno-tehničke izmene" teksta, odnosno ispravljanje tehničkih grešaka.

Vlada Srbije posle parafiranja Sporazuma šalje tekst na prevod i zatim svim ministarstvima na mišljenje da bi nakon potpisivanja Sporazuma, pošto se za to ispune politički uslovi, donela predlog zakona o ratifikaciji, koji dostavlja parlamentu na usvajanje.

EU, međutim, mora Sporazum da prevede na 23 jezika članica i zatim dostavi predlog odluke za potpisivanje Sporazuma Savetu ministara EU na usvajanje.

Ministri spoljnih poslova Unije moraju jednoglasno da usvoje tu odluku. U tom slučaju, oni istovremeno ovlašćuju predstavnika koji će potpisati Sporazum.

Nakon potpisivanja Sporazuma sledi ratifikacija u Skupštini Srbije, Evropskom parlamentu i nacionalnim parlamentima članica EU.

Politika

strana 1 od 135 idi na stranu