"Budžet sa manjim javnim rashodima"

"Produžavanje privremenog finansiranje za još tri meseca omogućava dovoljno vremena da se formira nova vlada koja bi napravila bolji budžet za 2007. godinu", kazao je šef misije MMF-a za Srbiju za magazin "Bankar". To bi, prema rečima Dojla, bilo najbolje rešenje, da na kraju marta ne dođe do prekida svih plaćanja iz budžeta, ali i da se finansiranje rashoda ne nastavi u "polupravnom okviru".

On je kazao da postoji opasnost po makroekonomsku stabilnost zemlje ako bi se nastavio rast javne potrošnje, ali i da bi prvo trebalo osigurati nastavak nesmetanog funkcionisanja države stvaranjem uslova za zakonit nastavak isplate penzija i plata u javnom sektoru.

"MMF ohrabruje što brže formiranje nove vlade, a ona bi trebalo da usvoji nov budžet sa pravim nivoima rashoda", naveo je Dojl, kao i da usvajanje postojećeg Predloga budžeta sa prevelikim deficitom ne bi bila dobra makroekonomska odluka za Srbiju.

Najveći izazovi za novu vladu Srbije biće, kako ocenjuje, nastavak snažnog privrednog rasta i održavanje niske inflacije, koje otežavaju visok spoljnotrgovinski deficit i visoka stopa nezaposlenosti.

Dojl je naveo da je ključna mera za prevazilaženje tog izazova restrukturiranje državnih i društvenih preduzeća, kroz privatizaciju i stečajeve.

EBRD savetuje Srbiji ubrzavanje privatizacije

Ekonomska banka za obnovu i razvoj ocenila je da je Srbija sprovela impresivne reforme, imala snažan ekonomski rast i rekordne strane investicije.

"Inflacija u Srbiji je na kraju 2006. pala ispod sedam odsto sa 17,5 odsto u 2005. Uprkos dobrim rezultatima, mnogi izazovi su ostali i Srbija mora da napreduje dalje na putu tržišne ekonomije, ocenio je EBRD u najnovijoj strategiji za Srbiju objavljenoj na sajtu tog kreditora.

EBRD u strategiji navodi da bi Srbija trebalo da ubrza privatizaciju i programe restrukturisanja, posebno u sektoru srednjih i velikih preduzeća, kako bi privukla preko potrebna ulaganja i unapredila konkurentnost.

Vlasti pak treba da primenjuju nove zakone podsticajne za biznis, poput zakona o konkurenciji i bankrotsvu usvojenih poslednjih godina.

"Na finansijskom sektoru Srbija bi trebalo budno da prati rast kredita, kao i da razvija nebankarske finansijske institucije, posebno osiguranje, privatne penzijske fondove i investicione fondove", navodi se u izveštaju EBRD.

EBRD je najveći institucionalni investitor u Srbiji, do sada investirao oko 550 miliona evra u gotovo 70 projekata i mobilisao ukupnog 1,1 milijardu evra vredna ulaganja.

U cilju dalje podrške procesu tranzicije u Srbiji EBRD će pomagati razvoj korporacijskog sektora, energetiku i infrastrukturu, kao i razvoj finansijskog sektora.