GRADJANI SRBIJE ZA ULAZAK ZEMLJE U EU

Vecina gradjana Srbije zeli da vidi Jugoslaviju u Evropskoj uniji, a ne u savezu sa Rusijom i Belorusijom, dok dve trecine smatra da je za obnovu zemlje i oporavak privrede neophodna strana pomoc - pokazuje istrazivanje koje je za agenciju Beta sproveo Centar za politikoloska istrazivanja i javno mnjenje Instituta drustvenih nauka u Beogradu. U anketi, sprovedenoj od 11. do 15. jula, ucestvovala su 1.382 punoletna gradjanina iz 83 slucajno odabrane mesne zajednice na teritoriji Srbije bez Kosova. Apsolutna vecina (51 odsto) ispitanika smatra da bi trebalo teziti prijemu SRJ u EU, dok je za proistocnu orijentaciju svega 14 odsto ispitanih. Oko 15 odsto ne zna odgovor na to pitanje. Prozapadna orijentacija dominantna je kod gradjana svih generacija, ukljucujuci i starije od 60 godina, medju kojima je, takodje, vise pristalica vezivanja za zapadne (33 odsto) nego za istocne zemlje (27 odsto). Istrazivanje pokazuje da ni medju pristalicama vladajucih stranaka nema vecine onih koji su za savez sa Rusijom i Belorusijom (43 odsto kod simpatizera socijalista i Jugoslovenske levice, a 49 odsto kod radikala). Istrazivanje pokazuje da 67 odsto gradjana smatra da je za obnovu i privredni razvoj zemlje neophodna strana pomoc, dok svega 21 odsto misli da je to moguce oslanjanjem na sopstvene snage. Relativno malo gradjana nije moglo da se operedeli (12 odsto). Oslanjanje na sopstvene snage najvise preferiraju stariji od 60 godina (36 odsto), kao i pristalice vladajucih stranaka (SPS i JUL 56 odsto, SRS 49 odsto). Medju pristalicama opozicionih stranaka, stav o neophodnosti strane pomoci u obnovi zemlje zastupa izmedju 81 odsto (DS) i 95 odsto ispitanih (SZP i SPO), ali nisu zanemarljivi ni procenti pristalica vladajucih stranaka koji shvataju potrebu strane pomoci u obnovi zemlje (SPS i JUL 30 odsto, a SRS 42 procenta). Istrazivanje pokazuje da nesto vise od jedne petine gradjana (21 odsto) procenjuje da su rezultati obnove porusenih i ostecenih objekata u napadima NATO-a "iznad ocekivanja", 37 odsto smatra da su ti rezultati "u skladu s mogucnostima", a kao nedovoljne ih ocenjuje 27 odsto ispitanika. Oko 15 odsto ispitanih reklo je da ne zna. Skoro polovina ispitanika (49 odsto) imala je negativno misljenje o izvinjenju koje je crnogorski predsednik Milo Djukanovic uputio hrvatskom narodu, zbog akcija bivse JNA na podrucju Dubrovnika. Skoro svaki peti ispitanik (19 odsto) smatra da je Djukanovic ispravno postupio, dok jedna trecina bila neodlucna.