Fenomen štrajka glađu u Srbiji

Studenti Pravnog fakulteta samo su jedan  u nizu slučajeva koji su u poslednje vreme posegnuli za štrajkom glađu. Hirurg iz Smedereva traži veći stan za porodicu. Studenti Istorije umetnosti pomeraju rokove. Tri radnika u Boru traže smenu direktora. I svi zahteve pokušavaju da reše štrajkom glađu. Proteklih desetak godina štrajkovalo se glađu, ali sporadično, i uvek je protest pokretala sindikalna ili neka druga organizacija. Zašto se danas, u pokušaju da se reše određeni problemi, odmah poseže za ovom krajnjom  merom.

Socijalni psiholog Bora Kuzmanović za Radio B92 kaže da aktuelni štrajkovi glađu prete da ugroze ovu veoma važnu instituciju, pre svega političke borbe. “Dozvolite da se i sam začudim nad činjenicom da je štrajk glađu postao već uobičajen”, kaže naš sagovornik. "Zaista je čudno da, pre nego što se primene druge mere, odmah se primenjuje štrajk glađu, i posebno u tim slučajevima kada je to krajnje problematično. To jeste strašna kompromitacija tog fenomena i meni se čini da je pre reč o nekoj poluobaveštenosti ili neobaveštenosti, da su ljudi čuli da štrajk glađu u nekim slučajevima donosi neko rešenje, da se sa tim može nešto dobiti, i sada precenjuju i počinju da ga upotrebljavaju ne kao poslednje, već kao prvo sredstvo", ističe Kuzmanović.

Fenomen štrajka glađu vezan je pre svega za politički otpor. Ovaj način borbe preuzeli su i neki sindikati. Uslov da štrajk glađu bude efikasan je da postoji veliki broj štrajkača, da štrajkuju značajne ličnosti ili da je povod društveno značajan. Takođe je važno, objašnjava Bora Kuzmanović, i da je vlast osetljiva na svoj ugled i legitimitet i da joj nije svejedno da li će neko umreti štrajkujući. Najpoznatiji štrajkači glađu u istoriji su Nelson Mendela i Mahatma Gandi.

Teoretičar sindikalnih protesta Darko Marinković objašnjava za Radio B92 da je štrajk glađu  potpuno izdvojen političko sindikalni metod borbe. Komentarišući aktuelne proteste Marinković kaže da u njima postoji i segment  pomodarstva. Reč je i o ishitrenim potezima i posezanju za  sredstvima borbe koja nisu primerena. "Ali to istovremeno mora da bude signal i sindikatima i političkim vlastima i poslodavcima da nešto nije u redu. Jer ako nešto stalno iskače iz sistema, ako imamo puno specifičnih situacija, specijalnih slučajeva, kako se oni zovu u nauci, onda svi moraju da se zamisle i da vide o čemu se tu radi. Naše društvo, kao i sva društva u tranziciji, je konfliktono društvo. Po onoj narodnoj "beda na vrata, ljubav kroz prozor", čim su ljudi siromašni, čim je puno nezaposlenih, čim je puno neizvesnosti, normalno je da su ljudi nervozni i da svaki potez gledaju sa jednim većim stepenom opreza, straha, i jednog automatskog otpora prema nečemu što im izgleda kao da će im odneti štetu. Jer su im inače, u godinama koje su protekle, takvi potezi donosili štetu", kaže Marinković.Fenomen štrajka glađu u Srbiji biće jedna od tema emisije Kažiprst koja je na programu u ponedeljak pre podne.