Ekonomisti podeljeni oko MMF-a

Stručnjaci okupljeni u ekonomskom timu Vlade smatraju kako je dobro što će država povući tri milijarde evra, jer se na taj način prilagođava krizi. Jurij Bajec kaže da je taj novac potreban državi da bi mogla da plaća obaveze prema inostranstvu, a da pritom ne ugrozi devizne rezerve.

I drugi član premijerovog ekonomskog saveta Milojko Arsić na ugovoreni aranžman sa MMF-om gleda kao na "nužan zaokret u realizaciji fiskalne politike u odnosu na onu vođenu prethodne tri godine".

On dobrom smatra i odluku Vlade da dodatno oporezuje zarade.
“To je jedan od poreza koji može da generiše dosta veliki porast državnih prihoda. Drugi razlog jeste što je ta stopa u Srbiji bila relativno niska – recimo u Slovačkoj ta stopa iznosi oko 19 odsto, u Češkoj iznosi 15 posto - sa uvođenjem dodatne poreske stope od šest odsto, sada ukupno opterećenje zarada porezima iznosi 18 posto”, objašnjava Arsić.

“Na taj način je uvedena indirektna progresija. Znači, gde je niže fiskalno opterećenje rada kod nižih plata, a veće kod većih plata”, navodi on.

S druge strane, ekonomista Miodrag Zec smatra da će aranžman sa MMF-om samo privremeno smanjiti finansijske probleme Srbije.

On kaže da najavljeni pad srpske privrede u ovoj godini nije posledica svetske ekonomske krize, već nagomilanih unutrašnjih problema.

Stav da vlada novcem od MMF-a pokušava da ispravi greške iz prošlosti, deli i ekonomista Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović.

“Njihove mere se sada sastoje uglavnom od daljih poreskih nameta na privredu i stanovništvo, i takođe će to biti udar na same poslodavce. Svakako da ćemo imati oštar pad kupovne moći stanovništva u ovoj godini”, očekuje on.

“A, sve je to posledica neodgovorne ekonomske politike iz prethodnih godina, koja se bazirala na zaduživanju i inostranstvu , prodaji dobara koje su prethodne generacije kreirale ovde, prekomernom trošenju tih sredstava da se nikako nije obezbedila bolja privredna infrastruktura u ovoj zemlji”, ocenjuje Đogović.

Ekonomista Miroslav Zdravković smatra da je Vlada veće poreske obaveze trebalo da usmeri na građane koji su u boljem finansijskog stanju.

On je, gostujući u emisiji “Poligraf“ TV B92, objasnio da je jedan od mogućih načina za popunjavanje praznine u budžetu bio povećanje poreza na imovinu.

“Ovo je linija manjeg otpora. Najlakše je krenuti na poresko zahvatanje prvo u javnoj upravi, najlakše je reći penzionerima - morate da se odreknete narednih 18 mecesi. Ali nosi vrlo loše posledice po privatni sektor gde će svako gledati da izbegne novo poresko zahvatanje“, ocenjuje Zdravkovič.

On je dodao da će nove mere dodatno obeshrabriti privatni sektor i stvoriti uslove za razvoj sive ekonomije.

O reakcijama sindikata i poslodavaca na nove mere Vlade Srbije, nakon dogovora o aranžmanu sa MMF-om, možete čitati u posebnoj vesti.