Jeremić: UN o rezoluciji 8. oktobra

Srbija rezolucijom traži da se Međunarodni sud pravde u Hagu izjasni o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova. "Sa zadovoljstvom mogu da kažem da smo bili uspešni u nastojanjima da rezolucija bude što pre stavljena na dnevni red Generalne skupštine", rekao je Jeremić za FoNet.

Prema njegovim rečima, rezolucija će u Generalnoj skupštini biti razmotrena odmah posle izveštaja generalnog sekretara UN Ki Mun Bana, kojim tradicionalno počinje radni deo zasedanja.

"Naši izgledi su dobri, ali daleko od toga da je gotovo. Narednih 10 dana će biti presudni da li smo za našu inicijativu osvojili većinu u Generalnoj skupštini UN", ocenio je Jeremić.

On je izjavio da je stavljanje rezolucije na dnevni red Generalne skupštine 8. oktobra "rezultat napornog rada i lobiranja sa svim članicama UN".

Prema Jeremićevim rečima, delegacija na čijem je čelu bio predsednik Srbije Boris Tadić je tokom generalne debate u sedištu UN imala više od 50 bilateralnih susreta, a proteklih meseci su ostvareni kontakti na najvišem nivou sa 150 od 192 zemalja sveta.

"Kada je došlo do odlučivanja, ta tačka je postala toliko bitna, toliko su svi o njoj znali... Mislim da iza naše inicijative stoji većina članicaUN", izjavio je Jeremić, uz ocenu da bi, ipak, "bilo nezahvalno licitirati sa bilo kakvim brojevima".

Fejt: Nezavisnost Kosova nepovratni proces

Visoki predstavnik Evropske unije na Kosovu Piter Fejt izjavio je da inicijativa Srbije u UN da Međunarodni sud pravde donese mišljenje o nezavisnosti Kosova neće imati uticaja na njegovu misiju, jer je nezavisnost Kosova "nepovratni proces", a i ne doprinosi evropskim aspiracijama Srbije.

"Sasvim je u redu da bilo koja članica UN traži savetodavno mišljenje i svoju žalbu iznese pred Međunarodni sud, svakako je bolje to nego da pribegava drugim sredstvima. Međutim, mislim da u ovoj fazi to ne pomaže Srbiji iz tri razloga", rekao je Fejt u intervjuu za "Glas Amerike".

On je kao prvi razlog naveo da ta inicijativa "ne doprinosi aspiracijama Beograda da se približi EU, budući da je većina članica EU priznala Kosovo".

Fejt kaže da je drugi razlog taj što u regionu inicijativa Srbije "može da negativno utiče na napore da se stabilizuje situacija", istakavši da "na samom Kosovu postoji velika nelagodnost u vezi sa tom inicijativom, koja usporava proces konsolidacije državnosti Kosova".

"Treće, globalno gledano, takvo mišljenje bi moglo da vodi raznim analogijama i poređenjima sa drugim kriznim situacijama na svetu, što nailazi na negodovanje nekih članica UN", tvrdi Fejt.

Na konstataciju Glasa Amerike da zemlje koje su priznale Kosovo i koje veruju da za to postoje legalne osnove, ne bi trebalo da se plaše inicijative da to pitanje dođe pred Međunarodni sud, Fejt je rekao da je to tačno, ali da postoji pitanje "koliko ćemo nastaviti sa mentalitetom koji nastoji da ospori kosovsko proglašenje nezavisnosti".

Potvrđujući da je za njega kosovska nezavisnost "apsolutno nepovratna", Fejt je rekao da "kakav god zaključak donese sud ako pitanje dospe pred njega, jasno je da za vladu Kosova i zemlje koje su ga priznale nema implikacija da moraju da se vrate činu priznavanja".

"U pitanju je savetodavno mišljenje bez obavezujućeg efekta. Praktične implikacije su ograničene", smatra on.

U vezi legalizacije statusa evropske misije na Kosovu, Euleksa, koju vlasti u Beogradu ne priznaju, Fejt je potvrdio da "postoje inicijalni kontakti između Beograda i EU o modalitetima razmeštanja Euleksa".

"Beograd je svestan namere EU o razmeštanju Euleksa širom teritorije Kosova, postoje određeni kontakti i nadamo se da će se oni produbiti kako bi se dozvolilo Euleksu da se rasporedi na Kosovu", izjavio je visoki predstavnik EU na Kosovu.