Gruzija potpisala primirje

Sakašvili je primirje potpisao posle petočasovnih razgovora sa američkom državnom sekretarkom Kondolizom Rajs. Rajsova je izjavila da, nakon ovog potpisa, "ruske trupe moraju odmah da se povuku" iz te zemlje. Na zajedničkoj konferenciji za štampu Sakašvili je optužio Zapad da je prizvao agresiju Rusije.

Rajsova je, sa svoje strane, konstatovala da je došlo vreme da se razgovara o poledicama ponašanja Moskve i precizirala da se postavlja pitanje kakvu ulogu Moskva ima nameru da igra u medjunarodnoj politici.

Ona svojom posetom - rečima i samim svojim prisustvom – želi da potrvdi podršku Amerike Gruziji kao suverenoj državi.

Tome je služilo i simobolično slanje humanitarne pomoći američkim vojnim avionom, ali i prevoženje gruzinskih vojnika iz Iraka - takođe vojnim avionom - u jeku rata u Južnoj Osetiji.

Rusija će plan Medvedev-Sarkozi za rešenje konflikta u Južnoj Osetiji potpisati posle Gruzije i to u onom obliku koji je sa gruzisjkim predsednikom Mihailom Sakašvilijem usaglasio francuski lider Nikola Sarkozi, izjavila je pres-sekretarka ruskog predsednika Natalija Timakova.

Ona je u Sočiju, gde su razgovarali Medvedev i nemačka kancelarka Angela Merkel, rekla da je Merkelova informisala ruskog predsednika o pregovorima koje američka državna sekretarka Kondoliza Rajs vodi sa Sakašvilijem. Inače, povodom osporavanja teritorijalnog integriteta Gruzije, Sakašvili je u intervjuu moskovskom dnevniku "Komersant" rekao da Gruzija ne namerava da pregovara sa Rusijom o svojoj teritorijalnoj celovitosti.

"Mi uopšte nemamo nameru da pregovaramo sa Rusijom o našoj teritorijalnoj celovitosti. Rusija ju je narušila i pregovori se mogu voditi samo o jednom - povlačenju ruske vojske", kazao je Sakašvili.

S druge strane, Gruzija je ocenila da plan EU u šest tačaka o okončanju sukoba sa Rusijom obezbeđuje osnove za pregovore koje bi trebalo da vode Ujedinjene nacije.

Gruzijski ambasador pri UN Irakli Alasanija rekao je u Njujorku da neke tačke plana EU treba da se razjasne, naročito delovi o poštovanju gruzijskog teritorijalnog integriteta.

On je objasnio da Tbilisi traži od Rusije puni i efektivni prekid vatre, budući da ga Gruzija već primenjuje, i dodao da Moskva mora da okonča okupaciju gruzijske teritorije, a da Južna Osetija i Abhazija moraju da budu demilitarizovane, uz međunarodne garancije.

Merkelova i Medvedev o sukobu

Neke od ruskih akcija u Gruziji bile su nesrazmerne, navodi nemačka kancelarka Angela Merkel posle sastanka s predsednikom Rusije.

Ona se sastala sa ruskim predsednikom Dmitrijom Medvedevom u crnomorskom letovalištu Sočiju, što je bio ranije dogovoreni sastanak. Obraćajući se novinarima na zajedničkoj konferenciji za štampu sa ruskim predsednikom, Merkelova je istakla da se u nalaženju rešenja za sukob mora poći od teritorijalnog integriteta Gruzije. Istovremeno Mihail Sakašvili je potpisao sporazum o primirju. Medvedev je, međutim, rekao da je, iako Rusija poštuje princip teritorijalnog integriteta zemalja, "malo verovatno da će Južna Osetija i Abhazija biti spremne da se ponovo vrate u sastav Gruzije posle ovog sukoba".

On je rekao da bi Rusija reagovala na sličan način ako bi njeni građani ili vojne snage bili ponovo napadnuti.

"Ako neko nastavi da napada naše građane, naše mirovne snage, mi ćemo, naravno, reagovati na isti način na koji smo reagovali. Oko ovoga ne treba da bude nikakve sumnje", rekao je Medvedev.

Merkelova je rekla da smatra da "nije mudro" da ruske trupe ostanu u Gruziji.

"Smatram da su neke od ruskih akcija prekomerne i naročito smatram da prisustvo ruskih trupa u Gruziji nije mudro i verujem da (mirovni) plan od šest tačaka treba odmah da bude sproveden i da ruske trupe treba da se povuku iz Gruzije", rekla je ona.

Medvedev je takođe naglasio da gruzijska strana mora da poštuje mirovni plan u šest tačaka, koji je postignut uz posredovanje francuskog predsednika Sarkozija.

Ruski predsednik je istakao da Moskva "ne želi pogoršanje odnosa " sa Zapadom u kontekstu krize u Gruziji.

Medvedev je dodao da Rusija nije protiv raspoređivanja međunarodnih mirovnih snaga u Gruziji, ali da u Abhaziji i Južnoj Osetiji nemaju poverenja ni u koga drugog osim Rusa.

Pitanje NATO-a

Angela Merkel rekla je da rusko-gruzijski sukob ne menja ni u čemu stav da Gruzija i Ukrajina treba da postanu članice NATO-a. "Obaveze koje su preuzete tokom samita NATO-a u Bukureštu (u aprilu) ostaju na snazi. Nemam nikakvog razloga da ih dovodim u pitanje", rekla je Merkelova novinarima.

Moskva se protivi ulasku te dve bivše sovjetske republike u NATO, smatrajući da se time Alijansa širi do samih njenih granica i ugrožava njenu bezbednost.

Merkelova je podsetila da se u aprilu u Bukureštu razgovaralo o tome da se Gruziji i Ukrajini ponudi Akcioni plan za članstvo, koji je prvi korak ka punopravnom članstvu u Alijansi, i da taj plan i dalje ostaje na snazi.

Zbog jakog protivljenja Rusije, u Bukureštu nije napravljen ni taj prvi formalni korak ka prijemu Gruzije i Ukrajine, ali se 26 zemalja NATO-a ponovo sastaje da razmatra to pitanje u decembru.

Susret Merkelove i Medvedeva zakazan je pre izbijanja krize, a činjenica da se Soči nalazi na oko 100 kilometara od Abhazije, u kojoj su takođe vođeni sukobi protekle sedmice, nije uticalo na Moskvu i Berlin da eventualno promene mesto sastanka.

Buš: Siledžijsko ponašanje

Američki predsednik Džordž Buš optužio je Rusiju za "siledžijsko ponašanje i zastrašivanje" Gruzije i rekao da SAD neće "odbiti" gruzijski narod, koji je izabrao slobodu.

"Zlostavljanje i zastrašivanje nisu prihvatljivi načini sprovođenja spoljne politike u 21. veku", rekao je Buš.

On je takođe rekao da je u obostranom interesu SAD i Rusije da odnosi između dve zemlje ne budu svađalački, ali je ocenio da su nedavne akcije Rusije u sukobu u Gruziji ugrozile njen kredibilitet i odnose sa "državama slobodnog sveta".

Američki predsednik je dodao da "gruzijski suverenitet i teritorijalni integritet moraju da se poštuju".

Kako je saopštila Bela kuća, Buš je ,uoči odlaska na odmor na svoj ranč u Teksasu, rekao da će biti u kontaktu s ministrom odbrane Robertom Gejtsom i državnom sekretarkom Kondolizom Rajs zbog nastavljenih sukoba Moskve i Tbilisija.

Sjedinjene Američke Države će tražiti od Rusije da hitno obezbedi slobodan pristup gruzijskim lukama i da omogući neometano kretanje brodova iz Gruzije, saopštio je američki izaslanik Metju Briza uoči posete državne sekretarke Kondolize Rajs Tbilisiju.

Rusi podržavaju nezavisnost separatista

Ogromna većina stanovnika Rusije - 90 odsto - smatra da treba pomoći Južnoj Osetiji u odbrani njene nezavisnosti, dok 41 odsto smatra da ta otcepljena autonomna oblast Gruzije treba da ima punu nezavisnost, pokazuju objavljeni rezultati ankete Ruskog centra za istraživanje javnog mnjenja (VCIOM).

Većina od 80 odsto ispitanika ne vidi budućnost Južne Osetije u sastavu Gruzije, a 39 odsto smatra da nju treba primiti u sastav Ruske Federacije.

Pri tom, 33 odsto anketiranih smatra da Rusija treba da pruži diplomatsku podršku Chinvaliju bez primene vojne sile u sticanju nezavisnosti Južne Osetije, dok je za aktivnu upotrebu vojne sile protiv Gruzije nešto više od četvrtine - 27 odsto. Ruski predsednik Dmitrij Medvedev juče je primio funkcionere Ministarstva odbrane Rusije i učesnike mirovne operacije "Nametanja mira u Gruziji", a u sali u Kremlju pojavili su se i predsednici Južne Osetije i Abhazije, Eduard Kokojti i Sergej Bagapš.

Predsednik Rusije je tom prilikom rekao da se desila tragedija i da je poginulo mnogo ljudi među civilnim stanovništvom Južne Osetije i ruskim mirovnjacima i izrazio saučešće svima koji su stradali u "varvarskoj agresiji".

"Vi ste štitili svoju zemlju, istina je bila na vašoj strani, zato ste pobedili uz pomoć pojačanog ruskog mirovnog kontingenta", rekao je Medvedev Bagapšu i Kokojtiju, dodajući da je sada potrebno obnoviti mir, ne dozvoliti "žalosti da pobudi nedopustivu mržnju", ali i uspostaviti "čvrstu branu mogućoj agresiji".

Istovremeno, ruski predsednik je rekao da će Rusija podržati svako rešenje za te nepriznate republike koje odobre narodi Južne Osetije i Abhazije i da je spremna da bude njihov garant.

Tbilisi se obratio Sudu pravde u Hagu

Gruzija je zatražila od Međunarodnog suda pravde, najvišeg pravosudnog organa UN, da "odmah naredi Rusiji da zaustavi narušavanje ljudskih prava etničkih Gruzina", saopšteno je sinoć u Hagu. Gruzija je u svom zahtevu optužila Rusiju da je "narušila antidiskriminacionu konvenciju, intervenišući u Južnoj Osetiji i Abhaziji u periodu od 1990. do 2008. godine".

Kako je navedeno u saopštenju Međunarodnog suda pravde, Gruzija je zatražila "hitnu akciju" kojom bi se Rusija suočila sa antidiskriminacionom konvencijom.

U zahtevu Gruzije piše da je "neophodno da Rusija odmah zaustavi", kako se ocenjuje, "povredu ljudskih prava etničkih Gruzina", a kao primer se navode ubistva, prisilno izmeštanje i uskraćivanje humanitarne pomoći civilima.

HRV: Rusija koristila kasetne bombe

Organizacija "Hjuman rajts voč" saopštila je da je prikupila dokaze da su ruski ratni avioni koristili kasetne bombe u napadima na civilne oblasti u Gruziji.

Međunarodna organizacija za ljudska prava, sa sedištem u Njujorku, tražila je od Rusije da prestane da koristi to naoružanje, koje je više od 100 zemalja proglasilo nelegalnim.

Ta organizacija je u izveštaju objavljenom danas rekla da je od ruskih kasetnih bombi poginulo najmanje 11, a ranjeno na desetine civila u gradu Goriju, kao i u selu Ruisi.

Rusko ministarstvo odbrane, međutim, demantovalo je te tvrdnje, prenosi ruska agencija Itar-tas, citirajući neimenovanog zvaničnika koji se žalio da su "Hjuman rajts voč" prikupili te informacije od pristrasnih svedoka.

I zamenik načelnika Generalštaba Oružanih snaga Rusije Anatolij Nogovicin demantovao je tvrdnje da je ruska vojska upotrebljavala kasetne bombe u zoni gruzijsko-južnoosetijskog konflikta.

Ruski analitičari kritikuju SAD

Bliskost Gruzije sa Vašingtnom navodi ruske analitičare da poreknu čak i sam suverenitet Gruzije.

"Gruzija više ne postoji kao nezavisna, suverena država. U političkom smislu, Gruzija je izbrisana sa karte sveta. To je snažno upozorenje svima koji svoju državnost hoće da grade protivno ruskim interesima", kaže Aleksandar Dugin, ruski politički analitičar.

"Sjedinjene Američke Države pretrpele su još jedan ozbiljan poraz svoje spoljne politike. Sada se već pojavljuju anonimne izjave u američkim medijima da je američka administracija upozoravala Mihaila Sakašvilija da ne ulazi u bezglavu avanturu", kaže Maša Lipman, analitičar Karnegijevog centra u Moskvi

"To je samo dokaz da Sjedinjene Države ne kontrolišu svog klijenta", kaže on. Američka podrška ogledala se i u obuci gruzinskih vojnika sa obračun sa separatistima u Abhaziji, kaže Dugin.

"Amerikancima ne pada na pamet da svoje vojnike šalju u Gruziju. To znači da su sva obećanja bivšim sovjetskim republikama da će ih oni spasti od ruskog zla bila prazna", kaže Dugin.