Strani mediji o Južnoj Osetiji

Londonski Dejli telegraf ocenjuje da je Moskva vojnom akcijom u Gruziji poručila svetu da je spremna da štiti 25 miliona ruskih državljana nastanjenih u bivšim sovjetskim republikama, bez obzira da li to podrazumeva prelazak ruskih tenkova preko međunarodno priznatih granica drugih zemalja.

List navodi da se poruka iz Moskve odnosi i na rusku manjinu u Ukrajini, kojoj je u aprilu obećano članstvo u NATO-u.

Analitičar Kraljevskog instituta združenih oružanih snaga Džonatan Ajl ocenio je da je Rusija najnovijim potezima uspela da odvrati Ukrajinu od planova o što skorijem ulasku u Alijansu.

To - po njegovom mišljenju - znači da se ravnoteža snaga u Evropi promenila i da je Rusija, doduše vojnom akcijom u Gruziji, stekla moć da stavlja veto na buduća članstva u NATO-u.

Independent: Zapad neadekvatno reagovao

Londonski Independent ocenjuje da su zapadne sile, pre svih Sjedinjene Američke Države, uputile "jadan odgovor" na krizu u Gruziji.

Ostavljajući po strani "mudrost" pothranjivanja ambicija gruzijskog predsednika Mihaila Sakašvilija da traži članstvo u NATO-u, Independent u redakcijskom komentaru piše da je reakcija Zapada na krizu u Gruziji uglavnom kontraproduktivna.

SAD nikada neće ući u rat s Rusima da bi odbranile suverenitet Gruzije.

Rusija ima isuviše geopolitički važnih "karata u rukavu" - od kontrole snabdevanja energentima do uloge u pregovorima sa Iranom oko nuklearnog programa.

List ocenjuje da je potrebno pojačati diplomatski pritisak i na Rusiju i na Gruziju da prekinu sa sukobom i bar privremeno zamrznuti pitanje Južne Osetije.

Prese: Kosovski scenario protiv njegovih tvoraca

Bečki dnevnik Prese ocenjuje da ’’novo’’ međunarodno pravo, koje je Zapad etablirao u vezi sa Kosovom, sada se okrenulo protiv autora i njihovih interesa.

"Kada su avioni NATO-a 1999. želeli da okončaju srpski masakr na Kosovu, činilo se da se međunarodna zajednica nalazi pred novim razdobljem. Tada se govorilo o pravu na humanitarnu intervenciju, o obavezi zaštite. Upozoravajući glasovi ostali su u manjini‚‚.

‚‚Samo nekoliko godina kasnije je usledilo otrežnjenje, i od pre nekoliko meseci prevladava zabrinutost. Slučaj Kosova postao je košmar. Novo međunarodno pravo koje je Zapad, s tim u vezi, želeo da uspostavi, okrenulo se protiv njegovih autora i njihovih interesa", objašnjava list.

"Jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova 17. februara ove godine Zapadu su krenuli da se izmiču dizgini iz ruku‚‚.

‚‚Od samog početka je bilo jasno da je administracija UN samo provizorijum, ali je isto tako godinama bilo jasno da u Savetu bezbednosti UN neće biti moguće postići dogovor oko naslednika", ukazuje dnevnik.

Prese ističe da su proglašenje nezavisnosti i kasniji apeli za priznanjem nove države Kosovo usledili pod uslovima koji su istorijski jedinstveni.

"Četrdeset tri vlade, od kojih 20 članica EU, koje su priznale Kosovo, nisu imale presedan na raspolaganju koji je mogao da posluži kao orijentacija‚‚.

‚‚Sada Srbija planira spretan šahovski potez - u okviru iduće Generalne skupštine UN, koja počinje 16.septembra, treba da se nađe većina da se ovaj slučaj stavi pred Međunarodni sud", podseća list.

Dalje se dodaje da je cilj srpske diplomatije da kod Međunarodnog tribunala zatraži ispitivanje da li je proglašenje nezavisnosti u skladu sa važećim pravom.

"Za Međunarodni sud takav zahtev bio bi veoma škakljiv. On bi morao da odmeri između dalekosežnosti prava na samoopredeljenje i onog zabrane intervencije, i to sve uz pozadinu krvavih konflikata u prošlosti", ocenjuje Prese.

Dnevnik: Usporavanje priznavanja Kosova?

Slovenački list Dnevnik piše da bi rat u Gruziji mogao da uspori priznavanje nezavisnosti Kosova.

Pozivaju će se na zapadne diplomate u Prištini, Dnevnik konstatuje da posledice rata u Gruziji mogu imati, kako pozitivne, tako i negativne posledice po Kosovo, a kao jednu od negativnih navodi "usporavanje procesa priznavanja nezavisnosti Kosova, koji je ionako u zastoju".

"Države koje su se kolebale da priznaju Kosovo mogle bi najnovije događaje u Gruziji uzeti kao izgovor da odluku o priznavanju Kosova odgode za kraće vreme, što bi bilo suprotno kosovskim interesima", piše list.

Prema pisanju Dnevnika, pozitivna posledica bi mogla nastati u trouglu Zapad (Evropska unija) - Kosovo - Srbija, "gde su Brisel i Vašington do sada bili spremni da dozvole ’’očijukanja’’ Beograda s Moskvom u njihovoj zajedničkoj politici suprotstavljanja nezavisnosti Kosova".

Vedmosti: Ekonomska i geopolitička pozadina

SAD i druge vodeće zapadne zemlje su zainteresovane za energetske izvore u Kaspijskom basenu. Zbog toga, sadašnji rusko-gruzijski vojni konflikt ima duboku ekonomsku, ali i realnu gepolitičku pozadinu, ističu analitičari u Moskvi.

U današnjem izdanju ruskog poslovnog dnevnika "Vedmosti" se navodi da kroz teritoriju Gruzije prolaze ključni međunarodni cevovodi za transport nafte i prirodnog gasa.

Tim cevovodima se te sirovine dopremaju iz Azerbejdžana kroz teritoriju Gruzije u Tursku, a potom, do korisnika u Evropi.

Međunarodni naftovod Baku -Tbilisu - Džejhan (BTDŽ) ima kapacitet od miliona barela dnevno, dok se gasovodom Baku -Tbilisu - Erzurum (BTE) može godišnje transportovati oko 6,6 milijardi kubika prirodnog gasa.

Neka preliminarna istraživanja, koja su obavili stručnjaci anglo-holandske naftene kompanije "Šel", pokazuju da Kaspijski basen verovatno ima fantasične rezerve nafte i gasa, koje su možda i veće od bliskoistočnih.

Zbog toga je, kako su ranije izjavili ruski eksperti, za SAD i njihove saveznike taj region postao teritorija od "životno - važnog interesa i primarnog geopolitičkog značaja".

Azerbejdžan za isporuke vlastite nafte koristi, osim međunarodnog gasovoda BTDŽ i železnički transport i na taj način, kroz kapacitete gruzijskih morskih luka, eksportuje oko 145 hiljada barela nafte dnevno.

Kazahstan takođe koristi gruzijske luke za transport vlastite nafte, ali u maloj količini od svega 20 hiljada barela dnevno.

Gruzija raspolaže, inače, trima lukama ospobljenim za transport nafte, a najmanja među njima je u Supsi, čiji kapacitet ne premašuje 145 hiljada barela dnevno..

Rusko - guzijski konflikt se za sad, kako prenose „Vedmosti“, odrazio negativno samo na isporuke azerbejdžanske nafte preko gruzijskih morskih luka.

Azerbejdžanska naftna kompanija je ubrzo posle izbijanja konflikta najavila da će prekinuti dalje isporuke nafte kroz gruzijske luke, sve dok se situacija ne smiri i ne prestanu vojna dejstva.

Gruzija je, međutim, 9. avgusta saopštila da je ruska borbena avijacija pokušala da uništi međunarodne cevovode za prenos nafte i gasa, jer su, navodno, avio-bombe padale i na "svega pet metara od tih objekata".

Zamenik načelnika Generalštaba ruske vojske, general - pukovnik Anatolij Nogovicin je juče izjavio da njegova zemlja "ne planira bombarodvanje naftovoda u Gruziji".