Gorbačov: Brljotina Vašingtona

Koreni sadašnjeg rata na Kavkazu leže u odluci separatista Gruzije da 1991. ukinu autonomiju Južne Osetije, što je "postala tempirna bomba teritorijalnog integriteta Gruzije", čija su naredna rukovodstva, primenom sile, pogoršavala situaciju, piše poslednji predsednik SSSR-a Mihail Gorbačov u članku za "Vašington post".

Ipak, bilo je mogućnosti za nalaženje političkog rešenja jer su "relativan mir" održavale mirovne snage Rusije, Gruzije i same Osetije, dok je Moskva sve vreme priznavala teritorijalni integritet Gruzije. Međutim, gruzijsko rukovodstvo oglušilo se o mogućnost traganja za političkim rešenjem.

"Ono što se desilo u noći 7. avgusta je neshvatljivo, gruzijska vojska je razornim raketnim bacačima napala glavni grad Južne Osetije Chinvali", piše Gorbačov.

"Rusija je morala da odgovori. Optužiti je za agresiju na 'malu, nebranjenu Gruziju', ne samo što je licemerno, već pokazuje i nedostatak humanosti", piše Gorbačov.

"Rukovodstvo Gruzije je to moglo učiniti samo uz pretpostavljenu podršku i ohrabrenje znatno moćnije sile", piše Gorbačov, navodeći da su "stotine američkih instruktora" obučavale oružane snage Gruzije, koja je savremeno oružje kupovala širom sveta.

"Zajedno sa obećanjem članstva u NATO-u, to je ohrabrilo gruzijsko rukovodstvo da pomisli da se može izvući sa 'blickrigom' u Južnoj Osetiji" jer je predsednik Mihail Sakašvili "očekivao bezuslovnu podršku Zapada, a Zapad mu je dao razloge da to smatra".

Pošto je konstatovao da je stav zapadnih zemalja proteklih dana "daleko od uravnoteženog", Gorbačov piše da su "SAD napravile ozbiljnu brljotinu time što su za zonu svog 'nacionalnog interesa' proglasile Kavkaz, udaljen hiljadama milja od američkog kontinenta".

Analiza Rojtersa

Sjedinjene Američke Države delimično snose odgovornost za događaje u Gruziji jer su navele Tbilisi da pretera u svojim vojnim akcijama, a sada nemaju mnogo diplomatskih ni vojnih mogućnosti da zaustave Rusiju, naveo je Rojters u analizi posvećenoj događajima u Južnoj Osetiji.

Uprkos upozorenjima predsednika Džordža Buša da Rusija treba da "povuče svoje vojnike kako bi se izbegla dramatična i brutalna eskalacija nasilja", američka vojna intervencija u bivšoj sovjetskoj republici gotovo je nezamisliva, ocenili su američki analitičari.

Zbog pogoršanih odnosa dveju zemalja, Vašington nema na raspolaganju ni mnogo diplomatskih sredstava.

"U ovom trentuku nema dobrih rešenja. Možemo da isteramo Ruse silom ili da prihvatimo ponižavajući poraz", izjavio je Dimitri Simes, osnivač i presednik Centra "Nikson" u Vašingtonu.

On smatra da "nije moralo da dođe do ovakve situacije" i da "znatnu odgovornost za nju snosi Bušova vlada".

Gruzijske snage su prošle nedelje ušle u Južnu Osetiju u pokušaju da zauzmu autonomnu oblast u kojoj ogromna većina stanovnika ima rusko državljanstvo i traži nezavisnost.

Moskva je odgovorila slanjem vojske u Gruziju, ne obazirući se na apele Zapada da prekine ofanzivu.

Sims smatra da su SAD možda navele gruzijskog predsednika Mihaila Sakašvilija da pomisli da će moći da zauzme Južnu Osetiju vojnom akcijom.

"Sakašvili je odvraćan od napada na ruske trupe u Južnoj Osetiji, ali očigledno mu nikada nije jasno rečeno da će, "ukoliko to uradi, biti prepušten sam sebi", rekao je Sims.

Čarls Kapčan, iz uglednog američkog Saveta za spoljne odnose, smatra da je Skašvili pogrešno procenio situaciju zahvaljujući podsticajima SAD.

"Mislim da se Sakašvili u mnogo čemu previše približio SAD i one njemu, što ga je navelo da pretera, misleći da će mu Zapad priteći u pomoć", rekao je Kapčan.

Vašington ne može mnogo da utiče na Moskvu s obzirom na to da dve zemlje poslednjih godina imaju zategnute odnose po nizu pitanja - od Iraka do insistiranja SAD da postave raketni štit u Evropi.

"Kada su odnosi već istanjeni, nemate mnogo diplomatskih sredstava na raspolaganju", ocenio je bivši američki ambasador u Ukrajini Stiven Pajfer.

Prema rečima jednog američkog diplomate, državna sekretarka Kondoliza Rajs je od petka obavila više od 90 telefonskih razgovora u pokušaju da nađe način za okončanje sukoba, a u nedelju je razgovarala i sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovom, preneo je Rojters.

Karpenter: Ka Hladnom ratu

Potpredsednik konzervativnog vašingtonskog instituta Kejto Ted Galen Karpenter ocenio je u izjavi Tanjugu da će, zbog događaja u Južnoj Osetiji, američko-ruski odnosi biti znatno pogoršani, a izgledi za nalaženje kompromisnog rešenja za Kosovo još slabiji.

"Moskva sada pokazuje Vašingtonu da igru podsticanja etničkih separatističkih pokreta u svetu mogu da igraju dva igrača", rekao je Karpenter.

Prema njegovom mišljenju, događaji u Gruziji dodatno smanjuju izglede za suptilnu diplomatiju i ozbiljne napore da se postigne kompromis u vezi s Kosovom.

"Kosovo će ostati u nekoj vrsti političkog i diplomatskog međuprostora. Nezavisnost pokrajine će na kraju možda priznati polovina zemalja u svetu, ali druga polovina to neće učiniti, pri čemu će Rusija blokirati članstvo Kosova u međunarodnim institucijama, gde god bude mogla", ocenio je vašingtonski ekspert za spoljnopolitička i vojna pitanja.

On je podsetio da je u mesecima pre nego što su SAD i vodeće članice Evropske unije odlučile da priznaju nezavisnost Kosova, Moskva upozoravala da bi se kosovski presedan mogao primeniti na brojne situacije u svetu, posebno navodeći Južnu Osetiju i Abhaziju.

"Zapadni funkcioneri su tada iznosili apsurdan argument da je Kosovo jedinstven slučaj i da neće postaviti presedan, a sada su se uverili u suprotno", rekao je Karpenter.

Prema njegovom mišljenju, moglo bi se čak reći da Moskva, vojnom ofanzivom u Gruziji, bar delimično vraća Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima "milo za drago" zbog njihove arogantne politike u mnogim pitanjima - od širenja NATO-a do zanemarivanja ruskih intresa na Balkanu, što je počelo sredinom 90-ih godina prošlog veka.

"Rusija je tada bila isuviše slaba da bilo šta učini, ali sada je mnogo jača, i ekonomski i vojno", kaže on.

"Moskva sada pokazuje Vašingtonu da igru podsticanja etničkih secesionističkih pokreta, uz podržavanje takve politike vojnom silom, mogu da igraju dva igrača", ocenio je ugledni vašingtonski analitičar i dodao da sada "SAD i NATO tu ne mogu mnogo da učine".

Karpenter smatra da će posle događaja u Osetiji rusko-američki odnosi biti mnogo zategnutiji, naročito ako Rusija uspe da istisne gruzijskog predsednika Mihaila Sakašvilija sa vlasti.

"Odnosi dveju zemalja se pogoršavaju već nekoliko godina, a ovaj novi incident će ih gotovo vratiti na nivo iz doba Hladnog rata", zaključio je Karpenter.