Polarizacija stavova na tribini Helsinske komisije Kongresa

Vasington --

Izvor: SENSE Svet, Srbija i Crna Gora
Podeli

Debata na tribini americkog Kongresa o situaciji na Kosovu - u sadasnjoj fazi, tri godine posle medjunarodne vojne intervencije i uspostavljanja civilne uprave UN, kao i o perspektivi koja se moze  ocekivati posle stabilizovanja i normalizovanja medjunacionalnih odnosa - imala je dva lica, javlja dopisnik agencije Sense Slobodan Pavlovic. Jedno je bilo sumorno i ne bas obecavajuce, sa polarizovanim stavovima Rade Trajkovic, sefa poslaniccke grupe koalicije Povratak, i njenog skupstinskog kolege Aljusa Gasija, iz partije Demokratskog saveza.
Posle trocasovne konfrontacije (o svemu sto je dolazilo na dnevni red), njih dvoje su se nasli na istoj liniji i jedno pored drugog tek posle zavrsetka - kad je trebalo napraviti grupnu fotografiju ucesnika, za arhivu kogresne Helsinske komisije, organizatora ovog razgovora.

Drugo lice ovog skupa pokusavali su, vise od tri sata, da pronadju i osvetle domacini tribine - kongresmen iz Nju Dzersija Kristofer Smit, predsedavajuci  komisije zaduzene za saradnju sa OEBS i ugledni senator iz Ohaja Dzordz Vojnovic, veliki poznavalac situacije na Balkanu. Pored Smita i Vojnovica, poseban doprinos spasavanju ove tribine dao je potpredsednik Nebojsa Covic. "Kad su medjunarodne trupe usle na Kosovo i Metohiju, 12. juna 1999. godine, one su okoncale neoprostivi progon Albanaca, osmisljen i ostvaren od strane Milosevicevog rezima. Za Albance je to bio pocetak novog zivota, na koji su godinama cekali", konstatovao je Covic bukvalno u prvoj recenici svog uvodnog izlaganja, obezbedjujuci sebi legitimitet da, posle toga, upozori da je u tom kosovskom trenutku, pre tri godine, jedno kosovsko zlo odmah bilo zamenjeno drugim. "Istovremeno, poceo je period neoprostivog progona i teskoca za lokalne Srbe i ostale koji su bili dovoljno hrabri da ostani na svom tlu i da se suoce sa patnjom zbog zlocina koje oni nikad nisu pocinili".

Doktor Aljus Gasi, jedan od predstavnika albanske vecine u novoformiranom parlamentu u Pristini, deklarativno se veoma zalagao za medjunacionalnu saradnju u okviru tek zazivelih institucija, koje je nazvao "zastitnikom stabilnosti" na Kosovu. Za razliku od ostalih ucesnika u debati, medjutim, Gasi je oznacio ubrzani proces kao uspostavljanju nezavisnog Kosova, "koje ce se prikljuciti Evropskoj uniji i NATO", kao jedino pravo resenje za sve sadasnje probleme u ovoj pokrajini pod medjunarodnom upravom. Elaborirajuci taj stav, on je, s druge strane, izneo sijaset optuzbi protiv vlasti u Beogradu: od toga da manipulisu Srbima na Kosovu, finansiraju rad "paralelnih institucija" i mesaju se u rad administracije UNMIK u Pristini, do svog zavrsnog argumenta da niko od srpskih zvanicnika jos ne pomislja da se izvini kosovskim Albancima za genocid i zlocine protiv covecnosti, vec se, umesto toga, "trazi povratak vojske i policije na Kosovo".

Vodj srpskih parlamentaraca Rada Trajkovic detaljno je obavestila Helsinsku komisiju americkog Kongresa o poremecenim medjunacionalnim odnosima na Kosovu u poslednjem stolecu, posebno apelujuci na domacine u Vasingtonu da upotrebe sav svoj uticaj kako bi se odlozilo resavanje konacnog statusa Kosova "cime bi se napacenom srpskom i albanskom narodu dala prilika da izgrade institucije sistema i gradjansko drustvo". U protivnom, prema oceni Trajkoviceve, preostali Srbi napustili bi Kosovo, a ceo region zapao bi u krizu sa nesagledivim posledicama. "Pred nama su veliki izazovi izgradnje institucija i integracije Srba u te institucije.Taj proces je spor, Srbi tesko prihvataju integraciju pre svega zbog toga sto se i ljudi koji su direktno odgovorni za zlocine protiv Srba nalaze u institucijama zakonodavne i izvrsne vlasti. Srpski ekstremizam na Kosovu bio je brutalno kaznjen. Nasa zemlja je bombardovana, a Srbija je izgubila pravo da kontrolise deo svoje teritorije. Ja ocekujem da se sad pronadje odgovor i za albanski ekstremizam koji, nekaznjen, dominira Kosovom vec pune tri godine. Eliminisanjem tog ekstremizma olaksace se povratak Srba na Kosovo - sto je kljucno za pocetak procesa pomirenja i nezamenljiv uslov za izgradnju multinacionalnog Kosova", rekla je Rada Trajkovic.

Senator Vojnovic i kongresmen Smit ukazali su, u zavrsnoj reci, na potrebu daljeg nesmanjenog vojnog, finansijskog i sveg ostalog prisustva SAD na Balkanu - a posebno na Kosovu. Utisak je da je to bilo jedino oko cega su bili potpuno saglasni svi ucesnici ove debate o "izgledima za medjunacionalnu harmoniju na Kosovu" pred Helsinskom komisijom americkog Kongresa. "Drugacije, zapravo, u ovom trenutku nije moglo ni da bude. Jos uvek smo daleko kad pricamo o stvarima ili problemima za koje, jednostavno, jos nije trenutak. Ovo je bio skup na kome je trebalo da se govori o ljudskim pravima na Kosovu i Metohiju, a nikako ne da se prica o Kosovskoj Mitrovici, o paralelnim institucijama i slicnom", rekao je Nebojsa Covic posle zavrsetka debate. "Ali, ono sto je veliki kvalitet - to je da smo poceli da pricamo. Da sedimo za istim stolom, da nema svadje niti teskih reci. Vidite, pocinjemo da se integrisemo. I ovde je jedan od zakljucaka bio da Kosovo nije 'posebno ostrvo'. Jer, nije lak  taj integracioni proces - posle velikih dugogodisnjih procesa dezintegracije na nasim prostorima. Za to je potrebno i vreme i strpljenje", rekao je Covic.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.