"Podrška nezavisnosti nemoralna"

"Teritorijalna celovitost država je ustanovljena temeljnim principima međunarodnog prava, postoji Rezolucija 1244 SB UN, koja govori o teritorijalnoj celovitosti Srbije, i sve članice UN treba da poštuju ta rešenja", rekao je Putin na konferenciji za novinare u Moskvi. S druge strane, pojedine zemlje EU, na čelu s Francuskom, pripremaju se da priznaju nezavisnost Kosova.

"Skoro 40 godina postoji nezavisna republika Severni Kipar. Zašto je ne priznajete, zar vas, Evropljane, nije sramota da takvim, dvostrukim standardima, prilazite prema istim pitanjima u raznim delovima sveta", zapitao je Putin odgovarajući na pitanje nemačke novinarke kako će se Rusija poneti u Savetu bezbednosti UN kada je reč o Kosovu.

On je podsetio da Abhazija, Južna Osetija i Pridnjestrovlje postoje kao nezavisne države. "Nama sve vreme govore da je Kosovo poseban slučaj. To je sve laž, nema nikakvog posebnog slučaja, i to svi znaju. Sve je isto, etnički konflikt, zločini sa obe strane, de fakto, potpuna nezavisnost", kazao je Putin.

On je naglasio da je neophodno izraditi jedinstven prilaz, za šta se Rusija zalaže, kako ne bi bio podržavan separatizam.

Putin je naveo da i u Španiji ljudi ne žele da žive u jednoj državi i zapitao zašto onda ne "podrže ljude i tamo", kao i Severnu Irsku u odnosu na Veliku Britaniju.

"Ako se budemo tako ponašali, da opslužujemo političke interese pojedinih država, biće razrušeno međunarodno pravo", kazao je ruski predsednik.

"Naravno da ćemo postaviti to pitanje u Savetu bezbednosti UN", rekao je Putin.

Dogovor zemalja EU o priznavanju Kosova

I dok ruski predsednik smatra da bi takva odluka bila nemoralna, Francuska se dogovara sa drugim zemljama iz Evropske unije o priznavanju nezavisnosti Kosova, do koje bi moglo da dođe u nedelju ili ponedeljak.

"Mi se dogovaramo sa našim evropskim partnerima o tom pitanju i o njemu ćemo diskutovati u ponedeljak na Savetu EU za opšta pitanja i
spoljne odnose", koji će se održati u Briselu, sapoštila je portparolka ministarstva Paskal Andreani.

Agencija Frans pres prenela je ocenu neimenovanog francuskog diplomate da Pariz želi da prizna nezavisnost istovremeno sa Britanijom, Nemačkom i Italijom.

Prema tom izvoru, ako nezavisnost bude proglašena u nedelju u Prištini, te četiri zemlje trebalo bi formalno da objave nameru o priznanju nove državu, u skladu sa njihovim pojedinačnim diplomatskim procedurama, za vreme sastanka Saveta ministara u Briselu.

"Kosovari će proglasiti nezavisnost. Francuska će je priznati. Francuska, Britanija, Nemačka i Italija bi trebalo to da učine u isto vreme", rekao je agenciji AFP taj diplomata.

On je dodao da to priznanje nije rezultat "zagrejanosti za kosovsko pitanje", već zato što se veruje da je "to najmanje loš način da
se pokušaju izbeći problemi na terenu".

Pariz očekuje negativnu reakciju od Srbije, ali se nada da će ostati na nivou protesta i diplomatskih demarša, navodi AFP.

"Biće potrebno pokazati fleksibilnost i razumevanje prema Beogradu", saopšteno je u francuskom ministarstvu spoljnih poslova.

Francuski državni sekretar za evropska pitanja Žan-Pjer Žuje izrazio je "žarku" želju u utorak da EU ponudi Srbiji "vrlo jasnu perspektivu članstva" da bi se smanjile tenzije oko Kosova.

Žuje je dodao da Francuska, koja preuzima šestomesečno predsedništvo EU od 1. jula, želi da ide "najdalje moguće u ponudama koje možemo dati Srbiji za njeno integrisanje u Uniju".

"Slovenija nije još donela odluku o priznanju"

Slovenija još nije donela odluku o eventualnom priznanju Kosova i o tome će, ako do proglašenja nezavisnosti dođe, odlučivati slovenački parlament, izjavio je ambasador Slovenije u Srbiji Miroslav Luci u sinoćnjem Poligrafu B92.

Luci je rekao da niko u EU još ne zna tačan datum proglašenja nezavisnosti Kosova i da se i dalje traga za rešenjem koje bi zadovoljilo sve strane. On je kazao da u okviru EU ne postoji usaglašen stav o priznavanju nezavisnosti Kosova, već da je ostavljeno svakoj državi da samostalno odluči o tome u skladu sa svojim propisima i zakonodavstvom.

On je istakao da je prioritet slovenačkog predsedavanja EU zapadni Balkan i da Ljubljana želi da Srbija što brže ide ka putu evropskih integracija, jer je to najbolji put za stabilnost i ostvarivanje interesa celog regiona.

Na pitanje da li je izjava izvestioca za Srbiju Evropskog parlamenta Jelka Kacina da je jedino pitanje u ovom trenutku da li će Srbija priznati nezavisnost Kosova i zvaničan stav slovenačke vlade, Luci je odgovorio da je Kacin u Beogradu govorio kao poslanik parlamenta EU.

Govoreći o slanju misije EU na Kosovo, slovenački ambasador je rekao da se misija priprema, ali da konačnog datuma o slanju još nema. On je dodao da je moguće da će se o tome razgovarati u ponedeljak.

O odnosima Slovenije i Srbije Luci je kazao da su oni dobri, ali nije isključio mogućnost protesta u Srbiji ukoliko Ljubljana prizna nezavisnost Kosova.

"Ako budu protesti na jedan demokratski način, to je normalno, i to je način da se izrazi demokratska volja. Ne mogu da govorim o prekidu diplomatskih odnosa jer ne znam kakvu će odluku doneti srpska vlada, ali znam da mi nećemo prekidati diplomatske odnose", rekao je Luci.

"Makedonija će slediti EU"

Predsednik makedonskog parlamenta Ljubiša Georgijevski rekao je danas u Ljubljani da će Makedonija u pogledu najavljenog proglašenja nezavisnosti Kosova postupiti isto kao i Evropska unija.

Georgijevski, koji boravi u poseti Sloveniji, rekao je danas posle razgovara sa slovenačkim kolegom Francom Cukjatijem da je stav makedonske vlade "da nema boljeg rešenja od onog koje je predložio (izaslanik UN) Marti Ahtisari" i da Makedonija nije nikada ni retorički ni stvarno promenila to mišljenje.

Dodik: Nezavisnost može razviti razne ideje

Milorad Dodik (FoNet)

Premijer Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je danas da u slučaju jednostranog proglašenja nezvisnosti Kosova "mogu da se razviju različite ideje i kod drugih", dodajući da institucije RS veoma pažljivo prate situaciju na Kosovu.

Dodik je na konferenciji za novinare rekao da RS neće priznati eventulanu nezavisnost Kosova i da će preko svojih predstavnika u zajedničkim institucijama BiH sprečiti da to učine državni organi BiH.

Događaji oko Kosova i moguće izdvajanje južne srpske pokrajine, danas je bila tema i sastanka nevladinih organizacija RS, koju uglavnom čine boračke kategorije stanovišntva, studneti i penzioneri, koji su saopštili da će, ukoliko Evropska unija prizna jednostranu nezavisnost Kosova, tražiti od parlamenta RS da proglasi samostalnost RS.

Predsedavajući nevladinih organizacija, okupljenih u Srpskom pokretu nevladinih asocijacija (Spona), Branislav Dukić, rekao je novinarima da će ta asocijacija, takođe, tražiti da se prenete nadležnosti s entiteta na državni nivo vrate ukoliko bilo koja od zemalja bivše Jugoslavije prizna nezavisnost Kosova.

Dukić je rekao da je Spona od danas u stalnom zasedanju i da prati dešavanja na Kosmetu.

Dodik je istakao da će poslanici Saveza nezavisnih socijaldemokrata, najjače vladajuće stranke u RS, čiji je predsednik, danas uputiti zahtev parlamentu BiH da se institucije BiH jasno odrede da li je za njih RS ustavnopravna kategorija, odnosno trajan entitet u BiH.

Dodik je na konferenciji za novinare u Banjaluci podsetio da u organima BiH nikada nije verifikovan Dejtonski mirovni sporazum, zaključen novembra 1995. godine.

Velt: Misija EU na Kosovu biće veća od najavljene

Evropska unija želi da, u okviru planirane misije, na Kosovo i Metohiju pošalje više policajaca, sudija i carinika nego što je to prvobitno bilo predviđeno, objavio je danas nemački list Velt. Navodeći reči visokih evropskih diplomata, Velt piše da Unija planira da na teritoriju Kosova i Metohije pošalje 2.200 policajaca, sudija, carinskih zvaničnika i advokata, umesto od 1.800 do 2.000, kako je bilo predviđeno.

Diplomate su nemačkom listu saopštile da je do proširenja misije došlo zbog potrebe za specijalnim policijskim snagama, koje bi mogle brzo da deluju, pošto Kosovo proglasi nezavisnost od Srbije, prenela je agencija Rojters.

Velt je takođe objavio da EU pokušava da regrutuje dovoljno sudija i carinskih zvaničnika za misiju na Kosovu, kao i da se Nemačka ponudila da pošalje od 150 do 200 ljudi, što je najveći doprinos misiji, posle Italije.