Harčenko: Neće biti novog Dejtona

"Bez ikakve osnove su tvrdnje kako će se pregovori Srba i Albanaca završiti početkom decembra i da će se organizovati međunarodna konferencija s ciljem da se donese odluka o budućem statusu Kosova", rekao je ruski član pregovaračke trojke Kontakt grupe za Kosovo.

Bocan-Harčenko je u izjavi Večernjim novostima kazao da "pogotovo nisu tačne one priče kako je, tobože, Rusija omekšala svoj stav".

"Mi i dalje mislimo da pregovori treba da traju onoliko koliko je potrebno da se dođe do kompromisa između Srba i Albanaca, što bi bila osnova za trajni mir na Balkanu", rekao je ruski diplomata.

Dušan Lazić, član Spoljnopolitičkog saveta, ocenjuje za B92 kao dobru mogućnost da predstavnici dve strane direktnije razgovaraju.

"U svakom slučaju se ne može računati da će biti kompromisnog rešenja u pregovorima dve strane ako one neposredno ne razgovaraju. Mislim da će u tom pogledu ovaj susret dati više odgovora o tome ima li izgleda da se do takvog rešenja dođe, ili su šanse za to zaista male", kaže Lazić. Prema oceni Bocan-Harčenka, jedan broj zapadnih političara i diplomata "namerno forsira priče o tobožnjem 'omekšavanju stavova Moskve', i tako prave psihološki pritisak na Srbe".
"Ruski rukovodioci su više puta objašnjavali da je stav Rusije o Kosovu proizišao iz ruskog nacionalnog interesa", rekao je Bocan-Harčenko, kao i da u tom pogledu u Moskvi nema nikakvih promena.

Na pitanje šta se očekuje od nove runde pregovora 14. oktobra u Briselu, ruski diplomata je kazao da će to biti radni susret, produžetak razgovora iz Njujorka, dodajući da ne očekuje "nikakve revolucionarne promene, već konkretniji razgovor".

Išinger: Srbiji što pre poslati pozitivan signal

Evropska unija trebalo bi Srbiji što pre da pošalje signal kojim bi stavila do znanja da je spremna da podrži dalje približavanje Beograda ovoj integraciji, rekao je predstavnik EU u "trojci" za Kosovo Volfgang Išinger.

Nemački diplomata je naveo da bi to mogle da budu dalje vizne olakšice, kao i da bi to bio pozitivan signal za pregovore o budućnosti Kosova.

Išinger je kazao da Srbija nikako ne sme da bude stavljena u situaciju da se odlučuje između približavanja EU i Kosova, jer bi se sadašnje srpsko rukovodstvo odlučilo za Kosovo.

Prema Išingerovim rečima, 14. oktobra, kada će se ponovo sastati delegacije Beograda i Prištine, pokazaće se da li su, nakon faze sondiranja, obe strane spremne da stupe u ozbiljne pregovore o rešenju statusnog pitanja.

Išinger smatra da postoji zajednički interes EU, Srba i kosovskih Albanaca jer, kako se izrazio, Kosovo "ne može da funkcioniše kao ostrvo u Pacifiku".

Ukazao je da su Kosovu potrebni "prilazni putevi, energija, trgovina i ljudske veze, i to ne samo u pravcu Albanije i Makedonije, već i u pravcu Srbije, što koristi i kosovskim Albancima i Srbima".

"A ako nastane državna tvorevina koja ekonomski nije sposobna da preživi, onda će račun na kraju platiti EU", rekao je Išinger.

Nemački diplomata je kritikovao SAD zbog najava da će priznati i jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, rekavši da sve izjave na osnovu kojih se stvara utisak da je rezultat pregovora već određen, nisu od pomoći.

Lazić ocenjuje da, uprkos zvaničnim insistiranjima da su približavanje EU i status Kosova razdvojeni procesi, to nije tako.

"Kako se bude rešavalo pitanje našeg približavanja EU i rešavanje otvorenih pitanja koja postoje na tom putu, istovremeno mora biti rešavano pitanje statusa Kosova jer je teško zamisliti da bez rešenog statusa Kosova naša zemlja može biti članica EU", kaže Lazić.

EU traži sve moguće napore

Evropska unija traži da se "ulože svi napori da se obezbedi rešenje statusa Kosova putem pregovora" i u punoj meri podržava proces pod okriljem "trojke", navodi se u dokumentu koji je pripremljen za zasedanje šefova diplomatija EU, u ponedeljak u Luksemburgu.

U nacrtu zaključaka sastanka ministara EU koji mogu biti dopunjeni očekivanom raspravom o Kosovu, a u koje je imala uvida agencija Beta, podvlači se da će "proces uz posredovanje 'trojke' biti zaključen izveštajem Kontakt grupe generalnom sekretaru UN, 10. decembra".

Imajući to na umu, kako se dodaje u pripremljenom dokumentu, "Savet ministara EU poziva obe strane da se u pregovorima angažuju kreativno, odvažno i u duhu kompromisa". Evropski ministri treba posebno da traže od Beograda i Prištine da "ulože sve moguće napore da se obezbedi rešenje putem pregovora za status Kosova", a na radnom ručku na zasedanju da razmotre ceo tok pregovora pod posredništvom "trojke".

Stav većine zemalja evropske dvadesetsedmorice, a posebno Evropske komisije, jeste da je najpoželjnije dogovorno rešenje statusa Kosova, a da proces pregovora mora dati Kosovu "dovoljno političke i pravne jasnoće".

Koštunica razgovarao sa sekretarom OEBS-a

Premijer Srbije Vojislav Koštunica izjavio je danas u razgovoru sa generalnim sekretarom OEBS-a Mark Perinom de Brišamboom da će Srbija odbaciti svaki jednostrani akt i nasilno nametnuto rešenje za status Kosova.

Koštunica je rekao da je Srbija u pregovorima o budućem statusu Kosova i Metohije kosovskim Albancima predložila status najpovlašćenije nacionalne manjine koja danas postoji bilo gde u svetu, saopšteno je iz Vlade Srbije.

On je "upozorio na otvorene pretnje albanskih separatista da će mimo pregovaračkog procesa, jednostrano i bez odluke Saveta bezbednosti UN proglasiti nezavisnost Kosova i Metohije i na najave pojedinih država da će priznati nezavisnost".

Koštunica je, kako se navodi u saopštenju, na sastanku posebno ukazao na težak položaj Srba na Kosovu i Metohiji, koji nemaju osnovne uslove za život, ograničena im je sloboda kretanja i svakodnevno su izloženi nasilju od strane Albanaca.