Tadić: O statusu Kosova samo SB UN

Govoreći na generalnoj debati 62. zasedanja Generalne skupštine UN, Boris Tadić je poručio kosovskim Albancima da pristupe pregovorima bez prejudiciranja ishoda. Tadić je rekao da je pregovarački tim Srbije, braneći državni suverenitet i teritorijalni integritet zamlje, ponudio model decentralizacije, zasnovan na evropskim rešenjima.

Ta rešenja bi efikasno zaštitila interese kosovskih Albanaca, ali i ugrožene srpske i druge, nealbanske etničke zajednice, rekao je Tadić.

"Srbija nudi rešenja kojim bi se obostranom saglasnošću, uz primenu evropskih vrednosti i pravila, trajno rešio jedan stari međuetnički sukob, otvorila perspektiva pomirenja i zajedničkog života unutar moderne, demokratske i evropske Srbije", rekao je Tadić.

Naveo je da je Srbija spremna za postizanje kompromisa, ali uz uvažavanje legitimnih interesa Srbije i "specifične potrebe ugrožene srpske zajednice u pokrajini, kao i drugih zajednica koje su doživele izgon, poput romske i goranske".

Predsednik Srbije je podsetio da je više od 200.000 Srba napustilo Kosovo od 1999, a da se do danas, prema zvaničnim podacima UNHCR-a, vratilo samo njih 7.100.

Tadić je rekao da se Srbija zalaže da se do kompromisnog rešenja dođe diplomatskim, pravnim i mirnim sredstvima, a nikako ratom i nasiljem.

"Upravo zbog toga demokratska Srbija ne prihvata da je pretnja nasiljem strane sa kojom pregovaramo, argument za prekrajanje granica legitimnih demokratija i rušenje normi međunarodnog prava", kaže on.

"Srbija zato uporno upozorava na nesagledive posledice ovakve neprincipijelne i opasne politike, i ostaje privržena traganju za mirnim i kompromisnim rešenjem kroz dijalog, uz puno poštovanje Povelje Ujedinjenih nacija", kazao je Tadić.

Tadić smatra da posle eventualnog jednostranog priznanja nezavisnosti Kosova međunarodni pravni poredak nikada više ne bi bio isti, a da bi mnogi separatistički pokreti u svetu iskoristili novouspostavljeni presedan, čime bi bili destabilizovani mnogi regioni u svetu.

"Zato, pozivamo legitimne predstavnike kosovskih Albanaca da pristupe obnovljenim pregovorima, bez prejudiciranja ishoda, kako bismo došli do kompromisnog rešenja prihvatljivog za obe strane, koji bi vodio dugoročnom srpsko-albanskom pomirenju", rekao je predsednik Srbije.

Tadić je govorio i o strateškom interesu Srbije da postane članica Evropske unije, nastojanjima da do kraja 2008. postane kandidat za punopravno članstvo u EU, kao i o angažmanu Beograda u procesu evroatlantskih intergacija, u programu Partnerstvo za mir.

"Time jasno manifestujemo prihvatanje evropskih vrednosti i spremnost da se razvijamo u skladu sa najvišim evropskim standardima", rekao je Tadić, kao i da je uveren da je evropska perspektiva čitavog zapadnog Balkana najefikasniji put za stabilizovanje situacije i ubrzavanje razvoja svih zemalja regiona.

"Samo na taj način imaćemo trajno prevazilaženje problema nasleđenih iz prošlosti, podsticanje duha tolerancije i osećanje privrženosti istim ciljevima i vrednostima, i to će predstavljati osnovu za izgradnju stabilnog i trajnog mira u našem regionu", rekao je Tadić.

Predsednik Srbije se večeras u Njujorku sastao i sa šefom nemačke diplomatije Frank-Valterom Štajnmajerom.

Štajnmajer je zatražio da sve strane u pregovorima o Kosovu izađu sa novim idejama i ocenio da strana koja to ne učini, preuzima odgovornost za krajnje rešenje, izjavio je

Tadić je preneo Štajnmajeru da je Srbija spremna na kompromis i objasnio da je Beograd spreman da izađe s novim idejama ali da neće da govori o ideji koja utiče na teritorijalni integritet i suverenitet Srbije.

Povodom ideje o konfederaciji Srbije i Kosova, Tadić je rekao da je ona neprihvatljiva za Srbiju ali i ukazao da "ono što je velik uspeh jeste da nezavisnost kao rešenje nije jedina na stolu".

Predsednik Srbije je ponovio da izjave oko nasilja na Kosovu koje dolaze što od albanskih što od srpskih političkih predstavnika, mogu da izazovu negativan efekat i apelovao na sve predstavnike da se uzdrže od takvih izjava.

Koštunca: Poslednja šansa za ozbiljne pregovore

Vojislav Koštunica (FoNet)

Premijer Srbije Vojislav Koštunica izjavio je danas u Njujorku da su predstojeći razgovori zvaničnika Beograda i privremenih institucija samouprave iz Prištine o budućem statusu Kosova, poslednja šansa da se sve strane obavežu da će voditi pregovore usmerene ka postizanju kompromisa.

"Ono što Srbija nudi Albancima je status najpovlaštenije nacije kada je reč o pravima nacionalnih manjina", rekao je premijer Koštunica.

Koštunica je, takođe, istakao da prilikom rešavanja budućeg statusa Kosova srpski, albanski i pregovarači iz međunarodne zajednice, moraju uzeti u obzir interese Srbije, Albanaca u pokrajini, ali i međunarodno pravo, Povelju Ujedinjenih nacija i Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN.

Srpski premijer se tokom dana sastao sa ministrom spoljnih poslova Ruske federacije Sergejom Lavrovim, šefom italijanske diplomatije Masimom Dalemom, Visokim predstavnikom Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom i državnim podsekretarom u Stejt departmentu Nikolasom Bernsom.

"Apelovao sam ba Sjedinjene Američke Države da razmisle o posledicama rušenja autoriteta i Povelje UN", rekao je premijer Koštunica, dodajući da bi eventualno jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova predstavljalo opasan presedan, "posebno jer Albanci već imaju jednu nacionalnu državu".

Koštunica je, istovremeno, upozorio Bernsa da američki zvaničnici, izjavama koje ohrabruju Albance da posle 10. decembra jednostrano proglase nezavisnost, dovode u pitanje mogućnost i smisao pregovora.

Srpski premijer je naglasio da je postoji značajan prostor za postizanje kompromisa, jer je za Srbiju prihvatljivo svako rešenje osim promene granica.

"To je zabranjena zona", rekao je Koštunica, dan pred početak pregovora sa kosovskim Albancima, uz posredovanje "trojke" međunarodnih pregovarača iz Ruske Federacije, SAD i EU u Njujorku.

Srpski premijer je, objašnjavajući da je tokom razgovora sa italijanskom delegacijom pomenut predlog o konfederaciji između Srbije i Kosova, kazao kako je odbacio takav ishod.

"To je za Srbiju neprihvatljivo jer pretpostavlja državnost Kosova", naglasio je Koštunica.

Premijer je, takođe, odbacio mogućnost da na dnevni red sutrašnjih razgovora bude stavljena albanska inicijativa o uspostavljanju dobrosusedskih odnosa između Srbije i Kosova.

Suroi: Nema šta da se razgovara o statusu

Predsednik opozicione stranke kosovskih Albanaca, Reformističke partije ORA Veton Suroi izjavio je večeras u Njujorku da Beograd i Priština treba da razgovaraju o budućim odnosima a ne o statusu Kosova.

"Nema šta da se razgovara o statusu Kosova već treba da se razgovara o budućim odnosima Srbije i Kosova", izjavio je Suroi novinarima u Njujorku uoči sutrašnjih direktnih razgovora Beograda i Prištine.

"Srbija ne može da se uključi u proces sa nekim predlozima jer to je naš život i mi moramo da razgovaramo o budućim odnosima", rekao je Suroi.

Srbija, prema njegovim rečima, govori "samo o teritoriji a ne o ljudima". "Oni imaju koncept 19. veka", dodao je Suroi.

"Srbija je bila destruktivna do sada a poslednji put je svoju destruktivnost pokazala pozivom kosovskim Srbima da ne učestvuju na izborima", rekao je Suroi.

Povodom ideje o konfederaciji Srbije i Kosova, on je rekao da je "dosta eksperimentisanja sa Kosovom".

"Prošli smo kroz mnogo eksperimenata. O konceptu konfederacije možemo da govorimo kada i Srbija i Kosovo budu članice Evropske unije", rekao je Suroi.

Suroi koji je član prištinskog pregovaračkog tima, učestvovaće sutra u Njujorku u direktnim razgovorima Prištine i Beograda o budućnosti Kosova.

Janša i Ban Ki-mun ne očekuju rešenje do kraja godine

Premijer Slovenije Janez Janša i generalni sekretar UN Ban Ki-mun ocenili su tokom današnjeg susreta u okviru zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku, da rešenje za status Kosova neće biti postignuto do kraja ove godine.

"Kako stvari sada stoje, Kosovo će verovatno biti pitanje sa kojim ćemo morati da se bavimo i u prvoj polovini 2008. godine", izjavio je Janša posle susreta, prenela je agencija STA.

Očekuje se da će Janša u današnjem obraćanju generalnoj skupštini UN istaći neophodnost da pitanje Kosova i Zapadnog Balkana bude tretirano kao prioritet Evropske unije.

Podsetimo, Slovenija od 1. januara 2008. preuzima predsedavanje Evropskom unijom.