HAG DEMANTUJE BATICA I GRUBACA

Haski tribunal demantovao je u ponedeljak izjavu ministra pravde Valdana Batica da u Hagu postoji neformalna saglasnost o odlaganju izrucenja Slobodana Milosevica na godinu dana ukoliko Beograd pocne konkretnu saradnju sa tim sudom. Kako prenosi agencija Sense, izjave koje su po povratku iz posete Tribunalu dali ministari pravde Srbije i Jugoslavije, Vladan Batic i Momcilo Grubac, izazvale su dosta cudjenja medju njihovim proslonedeljnim domacinima.

Potvrdjujuci da tokom razgovora sa gostima iz Beograda Karla del Ponte "nije postavljala nikakve rokove" za predaju Slobodana Milosevica i ostalih optuzenih za ratne zlocine, predstavnica za stampu tuzilastva Florans Artman je istakla i da nije bilo reci "ni o kakvom odlaganju" ovog vaznog vida saradnje SRJ i Srbije sa Tribunalom. Ona je agenciji Sense rekla da je Karla del Ponte u proslonedeljnim razgovorima insistirala da optuzeni za ratne zlocine koji se nalaze na njihovoj teritoriji "moraju da budu uhapseni sto pre", dakle bez odlaganja. A to "sto pre", precizira Artman, "vazi za sve optuzene, pa i za Milosevica."

Portparol Tribunala Dzim Lendejl demantovao je ozjavu ministra Grubaca, prema kojoj nigde, pa ni u Statutu Tribunala, ne pise da se svim osumnjicenima mora suditi u Hagu, te da bi se Milosevicu i drugima moglo suditi u Beogradu, ukoliko nacionalno pravosudje bude dobro funkcionisalo. Lendejl tim povodom ukazuje na jasne formulacije Statuta kojim se utvrdjuje "istovremena nadleznost" medjunarodnog i nacionalnih sudova za krivicno gonjenje odgovornih za ratne zlocine. Medjutim, dodaje Lendejl, Savet bezbednosti UN je usvajajuci taj Statut dodelio medjunarodnom sudu "primat" nad nacionalnim sudovima i ovlastio ga da "u svakoj fazi postupka moze da trazi preuzimanje slucaja od nacionalnog pravosudja." Drugim recima, svi sudovi su ravnopravni, ali je medjunarodni sud "ravnopravniji" kada se radi o progonu odgovornih za teska krsenja medjunarodnog humanitarnog prava, radi kojih je Tribunal osnovan. Ukoliko se Tribunal pozove na taj "primat", odnosno prvenstvo, nacionalna pravosudja su duzna da mu prepuste slucaj.

Tribunal moze da trazi "preuzimanje" slucaja - ili cak ponovno sudjenje nekom ko je vec osudjen od nacionalnog pravosudja - ukoliko postupak pred nacionalnim sudom nije bio nepristrasan i nezavisan, ili je bio usmeren na zastitu optuzenog od medjunarodne krivicne odgovornosti, ili ako krivicni postupak nije vodjen dovoljno revnosno. Eventualno sudjenje Milosevicu za krivicna dela koja spadaju u nadleznost domaceg pravosudja bi se, prema njemu, moglo tumaciti kao "zastita optuzenog od medjunarodne krivicne odgovornosti." A ako bi mu se, s druge strane, u Beogradu sudilo za ratne zlocine, tuzilac bi opet mogao da se pozove na primat Tribunala i preuzimanje slucaja, zato sto bi takvo sudjenje neminovno bilo "povezano sa vaznim cinjenicnim i pravnim pitanjima koja mogu imati implikacije po istrage ili krivicne postupke pred medjunarodnim sudom." A ta "cinjenicna i pravna pitanja" su izlozena u optuznici koju je hasko tuzilastvo podiglo protiv Slobodana Milosevica i cetvorice njegovih saradnika, tako da ne treba sumnjati da bi se Tribunal, u takvom slucaju, pozvao na svoj primat, odnosno "ravnopravniji" status u odnosu na nacionalne sudove.