Zlostavljana deca

Podsetimo, u ponedeljak je saopšteno da je jedan Beograđanin metalnom šipkom premlatio troje dece svoje bivše žene, a u utorak je, u selu kod Požarevca, očuh na smrt prebio svog jednoipogodišnjeg pastorka.

Poslednju u nizu ovih tragedija policija je obelodanila u četvrtak, hapšenjem čoveka koji je seksualno zlostavljao trogodišnju devojčicu, koja je umrla pošto joj je naneo teške telesne povrede.

PTSP nije opravdanje

Smrt trogodišnje devojčice iz Beograda od posledica teških telesnih povreda i seksualnog zlostavljanja, za koje je osumnjičen prijatelj njene majke Mališa Jevtović, otvorila je pitanje mogućnosti društva da predupredi slične zločine, s obzirom na tvrdnje da je Jevtović lečen od posledica trauma iz rata.

Psihijatar Tijana Mandić izjavila je agenciji Beta da u Srbiji mnogi ljudi pate od postraumatskog stresnog poremećaja ličnosti (PSTP), s obzirom na ratove na prostoru bivše Jugoslavije, koji su i preduslov za pojavu tog poremećaja. "Mi smo tek počeli da razumemo ovaj poremećaj i potrebna je velika mudrost da ne dozvolimo da se ove osobe viktimiziraju, ali i da ih ne negiramo i ponašamo se kao da ih nema", rekla je Tijana Mandić.

Jevtovićev advokat Svetozar Vujačić, koji je u međuvremenu povukao punomoćje za odbranu Jevtovića, ranije je izjavio agenciji Beta da je Jevtović sredinom 90-ih bio na ratištu i da se 2000. godine, zbog psihičkih problema i "postvijetnamskog" sindroma, ambulantno lečio u bolnici za mentalno zdravlje u Palmotićevoj ulici.

Tijana Mandić rekla je da je slučaj Jevtovića "suviše psihopatski" i da ga ne bi trebalo pravdavati činjenicom da je učestvovao u ratu. Ona je ocenila da je PTSP u Jevtovićevom slučaju mogao da utiče da dodje do ubistva, ali da nije mogao da bude glavni uzrok.

Kritične situacije, kao bliska opasnost od smrti, traume su kojima osoba ne može da se prilagodi i koje mogu da dovedu do pojave PTSP-a, ali ne bi trebalo svako "nenormalno" ponašanje povezivati sa tim poremećajem, rekla je Mandićeva. "Onda bi svi koji su preživeli ove ratove, a ima ih mnogo, mogli da opravdavaju postupke time da su bili na ratištu", dodala je ona i izrazila žaljenje što poremećaji u ponasanju Jevtovića nisu primećeni ranije, jer bi tragedija možda mogla biti sprečena. "Kao društvo, postali smo suviše grubi, a naš osećaj za prepoznavanje destrukcije postao je slab", ocenila je ona. Mandićeva je dodala da je ponašanje osobe koja pati od PTSP-a veoma specifično, jer se manifestuje, s jedne strane bežanjem od suočavanja s preživljenom traumom, a s druge strane takva osoba ponekad izražava "veliku budnost, kao da je spremna čak i na novu traumu". "Te paradoksalne situacije veoma je teško razumeti", kazala je ona i dodala da se PTSP manifestuje i poremećajima memorije, ishrane, seksualnosti, noćnim morama, halucinacijama i fleš bekovima, kao i preteranim fizičkim emocijama.

Prema njenim rečima, te osobe su često neprijateljski raspoložene prema okolini,  dezorijentisane i pokazuju "emocionalnu tupost". "Za njih ne postoji budućnost, oni ne planiraju i u njihovim životima dominira prošlost. Zbog toga je veoma bitan stav okoline", rekla je ona.

Prema podacima Udruženja ratnih i vojnih invalida iz 2003. godine, u Srbiji je  registrovano oko 10.000 učesnika ratova koji pate od PTSP-a i leče se, ali je mnogo više onih koji nisu na terapiji.

Socijalna služba pogrešno procenila

Samo pet meseci pre tog zločina, devojčica je bila u Centru za socijalni rad opštine Zvezdara.

Stručnjaci ove ustanove tvrde da nije uočena nikakva promena u njenom ponašanju i da se ona kod njih vodi kao „adekvatna i brižna majka“, prenosi "Blic". Njena majka je 14. marta 2003. godine pokrenula postupak za dobijanje starateljstva nad detetom. Tim stručnjaka koji su činili pedagog, psiholog, socijalni radnik i pravnik procenilo je u postupku koji je trajao 60 dana da je „majka jednogodišnje K. J. Ana Filipović, adekvatan roditelj na osnovu psihofizičkih i roditeljskih potencijala i pozitivno motivisana za dalju brigu i staranje o detetu...“

Otac devojčice Nedeljko Janković, pekar po zanimanju, u tom trenutku je izdržavao zatvorsku kaznu zbog neovlašćenog držanja vatrenog oružja i nasilja nad ženom. "Majka Ana Filipović je u tom trenutku bila žrtva. Nije imala značajnih odstupanja u emocionalnom i socijalnom funkcionisanju i mi smo joj izdali rešenje o poveravanju deteta na brigu i starateljstvo", kaže Danica Marković, zamenik direktora Centra za socijalni rad opštine Zvezdara.

Poslednji kontakt sa Anom Filipović stručni tim Centra za socijalni rad imao je 10. marta ove godine kada je obustavljen postupak za promenu detetovog prezimena, jer otac nije dao saglasnost. Zahtev je, inače, podnet 8. oktobra 2004. Ana nije pominjala novu vanbračnu vezu.