INTERVJU B292 - DZEJMS O BRAJEN

Specijalni izaslanik americkog predsednika Dzejms O Brajen za Radio B292 SRBI IMAJU VLAST KOJU SU SAMI IZABRALI

Mislim da vreme za pokretanje pitanja Miloseviceve odgovornosti dolazi i smatramo da ce ono biti reseno u procesu vracanja Jugoslavije u medjunarodne institucije.

Razgovor vodili: Misa Vidic i Stevan Nestorovic

Posle razgovora sa predsednikom SRJ Vojislavom Kostunicom specijalni izaslanik americkog predsednika Bila Klintona za Balkan Dzejms O Brajen dao je ekskluzivni intervju za Radio B292 i Radio Indeks. Na pocetku razgovora, O Brajen je prokomentarisao susret sa Kostunicom:

»Bio je to vrlo otvoren i konstruktivan razgovor. Ono sto ljudi nisu mogli da cuju na konferenciji za novinare je to da smo zaista otvorili novu eru u odnosima izmedju nase dve zemlje. Predsednik Kostunica je obrazovan, oprezan i veoma mudar covek. Imali smo veoma siroku diskusiju o raznim pitanjima koja se ticu nase dve zemlje. Mislim da smo dosli do zakljucka da su nasi zajednicki interesi veliki i da cemo naci mnogo nacina da radimo kao partneri kako bi se ovaj region sasvim ukljucio u Evropu, kao i da Jugoslavija zavrsi svoju demokratsku tranziciju.

Koja je licna poruka predsednika Klintona i drzavnog sekretara Medlin Olbrajt predsedniku Kostunici?

»Jednom recju: cestitamo. U dve ili tri reci, poruka je »hajde da razgovaramo«. Predsednik Klinton je zatrazio da zapocne proces potpune normalizacije diplomatskih odnosa. Predsednik Kostunica je rekao kako misli da bi to bila dobra stvar. Ocigledno je da obe strane o tome moraju da se konsultuju sa svojim zakonodavnim organima, kada ovde bude konstituisana Savezna skupstina. Takodje treba da resimo neka tehnicka pitanja, ali mislim da cemo vrlo brzo uspostaviti normalne odnose, a to je bitan rezultat danasnjeg razgovora.

Sta je sa spoljnim zidom sankcija, nakon ukidanja embarga na naftu i avio saobracaj?

»Spoljasnji zid sankcija je cesto zbunjujuc pojam. To zapravo znaci da u cilju ulaska u medjunarodne organizacije i puno clanstvo u svetskoj zajednici postoje izvesne stvari koje Jugoslavija mora da uradi. Najvaznije je da se pre svega zatrazi prijem u clanstvo. Prethodna vlast je odbijala da podnese tu prijavu, tvrdeci da na to vec ima puno pravo. Niko se s tim nije slozio. Takodje, postoje obaveze Jugoslavije prema pojedinim organizacijama, pitanje dugova i resavanje sporova sa bivsim jugoslovenskim republikama kao i uspostavljanje rezima u Jugoslaviji koji se zaista zasniva na vladavini prava. Mislim da sada vidimo vladu koja je zaista privrzena vladavini prava. Sva preostala pitanja, bilo da je to pitanje unutrasnje korupcije, saradnja sa Medjunarodnim sudom za ratne zlocine, pitanje granica, bice resena tokom procesa ulaska Jugoslavije u medjunarodne organizacije i njeno ispunjavanje obaveza prema tim organizacijama.

Kakav je status Kosova u svetlu skorasnjih promena u SR Jugoslaviji?

Najvaznije od svega je to sto smo danas potvrdili svoji privrzenost Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN. Ona se zaista zasniva na samoupravi na Kosovu. Da bi ona bila dovrsena, potrebno je da svi koji zive na Kosovu zaista budu tamo. To znaci da Srbima koji su napustili Kosovo mora biti omoguceno da se tamo vrate. Moja vlada cvrsto smatra da ljudi imaju pravo da zive tamo gde zele i da se vrate na Kosovo. Mi cemo nastaviti nase napore u tom pravcu. Dobro je znati da u tome imamo saradnika, u novoj vladi. Mislim da je prethodna vlast koristila pitanje raseljenih lica u politicke svrhe, umesto da postuje osnovnu ljudsku zelju o povratku kuci.

Kakav je sada status Crne Gore? SAD su se do pre par nedelja zalagale da ona samostalno podnese molbu za prijem u UN?

»Ne, mi nikada nismo podrzavali nezavisnost Crne Gore. Smatramo da se predsednik Djukanovic veoma hrabro zalagao za demokratiju u Crnoj Gori i pored brojnih provokacija prethodnog rezima i njegovi stavovi su zadobili siroku medjunarodnu podrsku. Sve vreme smo mu govorili kako zelimo da Crna Gora bude primer demokratije za ostatak Jugoslavije i sada zelimo da pomognemo da se demokratija ucvrsti u celoj Jugoslaviji. Ohrabren sam onim sto sam cuo i od predsednika Djukanovica i od predsednika Kostunice o njihovoj spremnsti da saradjuju jedan sa drugim u stvaranju okvira za odnose Crne Gore i Srbije unutar federacije. Mislim da obojica prihvataju da stabilnost ovog regiona zavisi od njihovog prepoznavanja stvarnih interesa gradjana i zajednickog resavanja bilo kog problema.

Da li je bilo govora o finansijskoj ili bilo kojoj drugoj pomoci Sjedinjenih Drzava Jugoslaviji?

»Mi razmatramo kakvu vrstu pomoci mozemo da obezbedimo. Mislim da cemo pruziti podrsku kako bi se ucvrstile demokratske promene. Posebno radimo sa nasim evropskim partnerima i Grupom osam, narocito Japanom, kako bi Jugoslavija do kraja okoncala demokratsku tranziciju. Zato ce biti puno posla i tek sada mozemo da vidimo razmere problema koji su prisutni godinama, a ticu se politickih partija, licnih i drzavnih institucija, korupcije... Bice potrebno vreme da Jugoslavija ispliva. Glavnina novca ce doci postepeno, od medjunarodnih finansijskih institucija, kao sto su Evropska i Svetska banka, a za sve to je potrebno trajno opredeljenje ljudi u Jugoslaviji da ispune obaveze u cilju uclanjenja u te institucije. Potrudicemo se da sa nasim evropskim partnerima omogucima da ljudi tokom zime imaju plate, grejanje i hranu, kao i da drzavne institucije imaju dovoljno sredstava za svoju reformu. Istakao bih da je ono sto ohrabruje povodom svega sto se desilo u Jugoslaviji to sto postoji siroki demokratski pokret i da to nije samo kampanja jednog lidera, sto se vidi u cinjenici da su u velikom broju gradova na vlasti demokratske snage, koje su bile opozicija. Danas sam se sreo i sa gradonacelnikom Beograda Milanom St. Proticem i ohrabila me je njegova resenost da se posveti potrebama naroda – problemu javnog prevoza, uklanjanja smeca i grejanju, kako bi ljudi prebrodili zimu. To je praktican pristup stvarima koji zelimo da vidimo, koje medjunarodna zajednica zeli da vidi, i u tom smislu ce biti dosta pomoci i saradnje sa novim demokratskim gradonacelnicima u Srbiji, kako bi oni mogli pomognu svom narodu.

Da li sve ovo znaci da Srbi visu nisu »svetske parije«?

»Mislim da ovde postoji takvo osecanje, ali ne mislim da je to ikada bilo tacno. Veze americkog i srpskog naroda su veoma snazne. Srpska zajednica u Americi je veoma uticajna i rasprostranjena. Srbi kao narod nikada nisu bili okakarakterisani kao parije. Ono sto smo osecali je da postoji vlast koja odrzava moc stvrajuci podele u sopstvenom narodu i potom pokusavajuci da podele i destabilizuju narode u susedstvu. Ta vlada je bila srz problema, a nikada srpski narod. Medjunarodna reakcija je bila olaksanje i radost zato sto Srbi sada imaju vlast koju su sami izabrali. Licno sam ponosan zbog toga sto je medjunarodna zajednica tako jasno podrzala demokratske promene u Jugoslaviji. Ali svi smo svesni cinjenice da je pravi izbor nacinio narod Srbije i Jugoslavije. Narod je sam organizovao kampanju, izbore i odbranu svojih glasova. To je izvanredna potvrda vitalnosti naroda ove zemlje, a ta energija se sada okrece u pravcu ponovnog ukljucivanja u svet. To je odlican znak za ovaj region.

Kakva je sudbina gospodina Milosevica i da li njegov politicki uticaj moze predstavljati prepreku za demokratski proces, buduci da vlada jos uvek nije formirana i da oko toga ima puno nejasnoca?

»Jedna od stvari koje sam rekao gospodinu Kostunici je da mi unutrasnji razvoj situacije smatramo za unutrasnju stvar. Na medjunarodnoj zajednici nije da na to utice. Mi vidimo okoncanje demokratske tranzicije kao veoma vaznu stvar za Jugoslaviju i region. Ocigledno je da bivsi predsednik Milosevic i njegovi bliski saradnici ne predstavljaju pozitivnu snagu u ovom procesu. On zaista ne bi trebalo da ima nikakvu ulogu u svemu tome. Smatramo da njegovu odgovornost treba imati u vidu i mnogi ljudi u novoj demokratskoj vlasti smatraju da on mora da odgovara srpskom narodu, ali on mora da odgovara i za zrtve u drugim zemljama. Mislim da vreme za pokretanje pitanja te odgovornosti dolazi i smatramo da ce ono biti reseno u procesu vracanja Jugoslavije u medjunarodne institucije.

Da li to znaci da vi smatrate da on treba da odgovara u Jugoslaviji?

»Postoje razlicite stvari za koje je on optuzen. Neke od njih su zlocini protiv Srba. Mislimo da on treba da odgovara zbog toga. Postoje drugi zlocini protiv drugih ljudi. Vazno je za region da ne zaboravimo zrtve i zlocine koji su se dogodili. Ne zelim da preuranjeno zakljucujem koje kriv za sta, ali definitivno su pocinjeni zlocini i postoje zrtve. Ne mozemo da zaboravimo zrtve i potrebno je da neko govori u njihovo ime. Zbog toga postoje sudovi i mislim da to treba uzeti u obzir kada je rec o sudbini ljudi iz prethodnog rezima. To je takodje nesto sto se tice samih Srba – jedna od strasnih stvari koje se odnose na prethodnu vlast je to sto je onemogucila medjunarodne napore da se pomogne srpskim zrtvama i da se otkriju pocinioci zlodela. Nadam se da ce pod novom vlascu ljudi koji su patili i koji su isterani iz svojih kuca, ciji su rodjaci stradali, moci da razgovaraju sa medjunarodnim istraziteljima, sa onima koji ispituju sudbinu nestalih lica, bilo iz Haskog tribunala ili neke druge institucije. Mislim da je trebalo cuti i njihov glas, tuzno je da je ih je sve ove godine ucutkivala njihova sopstvena vlada.

Kako vidite Jugoslaviju i Balkan u buducnosti?

»Prosli smo zaista kljucni trenutak. Stotinama godinama, kako ovde kazu, Balkan je mesto gde se sudaraju carstva i ponekad je ovo mesto gde Evropa prestaje. Ali sada Evropljani, zajedno sa SAD, prihvataju da je ovo deo Evrope i evropske buducnosti. Sve drzave u ovom regionu sada su izabrale demokratiju i orijentaciju ka Evropi i mislim da je to veoma pozitivna plima. Trebalo bi da vidimo ovaj region kako se prikljucuje ostalim evropskim drzavama i kako Evropa po prvi put postaje zaista ujedinjena i slobodna. Mislimo da je sada na Balkanu stvorena mogucnost da se to dogodi. Predsednik Kostunica mi je danas rekao da je veoma zadovoljan posetom koordinatora Pakta za stabilnost Boda Hombaha. Taj pakt je slozen diplomatski poduhvat, ali u osnovi on predstavlja mogucnost da zemlje regiona medjusobno saradjuju, imajuci pritom u vidu sopstvene prioritete i da na taj nacin pocnu sa razvojem zajednicke ekonomske infrastrukture, kako bi bile konkurentne u 21. veku. Naravno, americka vlada ce nastaviti i cak ce pojacati svoje delovanje u korist ciljeva Pakta za stabilnost i veoma ohrabruje cinjenica da Jugoslavija sada moze da zauzme svoje mesto u okviru Pakta, sto ce pomoci napredovanju celog Balkana.