PREGLED STAMPE

"Danas", 11. avgust 2000.

LICNI STAV

Pise Bosko Mijatovic

Zasto su se mnogi zaverili protiv promena u Srbiji

Duvanje u Milosevicevu tikvu

Bojim se da postoji nepotrebno znacajna verovatnoca da na predstojecim izborima bude propustena prilika da u Srbiji dodje do bitnih promena i da su sanse demokratije i dalje nepotrebno skromne; ne zato sto ovde nema demokratskog potencijala, kako tvrde razni ‘poznavaoci’ srpskog mentaliteta, vec zato sto jake sile, one od uticaja na ovdasnja zbivanja, duvaju u Milosevicevu tikvu.

Sva istrazivanja javnog mnjenja pokazuju da u Srbiji dominira zelja za sustinskim preokretom, za promenom vlasti, za demokratijom. Vladajuca ekipa je svima dosadila, malo ko joj jos veruje i samo je potrebna egzekucija od strane ljudi kojima promena lezi na srcu. Medjutim, kao da su se mnogi zaverili protiv promena u Srbiji; ne samo neki domaci, vec i neki spolja.

Vuk Draskovic pomaze Milosevicu koliko god moze. Da li ga na to nagoni strah od smrti, ili dosijei koje je policija napravila protiv njega i njegovih, ili dogovor koji ce omoguciti da SPO sacuva mogucnost da profitira u lokalnoj vlasti nije ni izvesno, ni vazno. Ali, da Vuk radi za Milosevica nema dileme: cirkusijada sa skromnim Vojislavom Mihailovicem protiv Vojislava Kostunice i nerazuman zahtev za 2/3 mesta udruzene opozicije na lokalnim listama za SPO dovoljan su dokaz. Samo cu jos izneti svoju nadu da je dosao trenutak nestajanja SPO-a kao znacajne stranke. I bilo je vreme.

Crnogorci su posebna prica. Naveli su brojne razloge za bojkot, ali je Vesna Pesic lepo poentirala pre nekoliko dana u ovoj novini: ili izadjite na izbore ili izadjite iz Jugoslavije. Crnogorci nisu izneli dva sustinska razloga neucestvovanja na izborima, pa cu ih pomenuti ja. Prvi je da svi oni koji su za otcepljenje Crne Gore od Srbije zele da Srbijom i dalje vlada Milosevic, jer se, je l’ da, sa Milosevicem ne moze ziveti u jednoj drzavi. Ukoliko bi u Srbiji pobedila demokratska opozicija, tada bi otpali svi razumni razlozi za otcepljenje, a to ne ide u racun LSCG-a, SDP-a i slicnih, jer bi tako izgubili jedinstven propagandni motiv. Da li je Djukanovic na toj liniji neka svako proceni sam za sebe. A Milosevic se najlakse odrzava na vlasti neizlaskom demokratskih Crnogoraca na izbore.

Drugi razlog neizlaska koalicije ‘Da zivimo bolje’ je prakticno-politicki: verovatno je da bi i u postenoj izbornoj utakmici izgubili protiv SNP-a. Rezon je jednostavan - brojne pristalice vladajuce koalicije u Crnoj Gori ne bi izasle na izbore, a zbog dosadasnje propagande o nelegitimnosti savezne drzave. Poraz na ovim izborima doveo bi u pitanje i sadasnju vladavinu u Crnoj Gori, pa bi se morali raspisati prevremeni republicki izbori, koji bi se ko zna kako zavrsili. Drugim recima, vladajuci crnogorski krugovi ne zele da rizikuju sopstvenu vlast zbog Srbije i njene demokratizacije. Manje vazan razlog ove vrste je cinjenica da bi sama obznana da DPS i NS izlaze na izbore dovela do krize crnogorske vlade, jer bi SDP izasla iz koalicije. Tako jedna marginalna stranka odlucujuce utice na vazna drzavna pitanja.

Kalkulacija o ocuvanju vlasti moze biti razumljiva, ali nema govora o tome da je moralna i dobronamerna.

Ostaje jedno vazno pitanje: sta hoce Amerikanci? Mnogi ovde misle da je pitanje izlaska Djukanovica na savezne izbore lakmus za pitanje da li SAD zaista zele Milosevicevu smenu ili i dalje nalaze interes u njegovom odrzavanju na vlasti. Ukoliko Djukanovic ne izadje, onda je moguce da Amerikanci zele da se sacuva sadasnja vlast u Srbiji, jer posao nije zavrsen, a Milosevic je tako pogodan partner za dilovanje. I meni je tesko da poverujem da Djukanovic ne bi kapitulirao pred odlucnim stavom Amerike o neophodnosti izlaska na izbore. Jednacina je jednostavna: americka pretnja o prestanku finansijske pomoci je neodoljiva, jer bi bez te pomoci Crna Gora vrlo brzo finansijski krahirala, sto bi Djukanovica oduvalo sa vlasti. Stoga je pitanje da li je navodni pokusaj Medlin Olbrajt da nagovori Djukanovica bio ozbiljan ili je samo predstavljao glumu za siroku publiku.

Mozda je ona prihvatila rezon da je bolje vrabac u ruci (Djukanovic na vlasti u Crnoj Gori), nego golub na grani (smena Milosevica).

I pored svih teskoca, sansa za (bar delimican) uspeh postoji. Pobeda Vojislava Kostunice nad Milosevicem bila bi izuzetno znacajna u psiholoskom i simbolickom pogledu. Ali, da bi se bilo sta postiglo, potrebno je obezbediti dobru kontrolu izbornog procesa, a nisam siguran da je to prioritet za mnoge mudrace iz opozicije; za taj mukotrpan posao preostaju resursi par vecih stranaka i spremnost mnogih dobronamernih gradjana da pomognu.

Autor je clan Centra za liberalno- demokratske studije

"NIN", 10. avgust

pise: Stevan Niksic

Kostunica: Narod ce znati da izabere

Kandidat udruzene demokratske opozicije Srbije na izborima za predsednika Savezne Republike Jugoslavije 24. septembra bice Vojislav Kostunica. Ovaj razgovor sa Kostunicom vodjen je u utorak po podne, dakle 24 casa posto je zvanicno objavljena vest o njegovoj kandidaturi, kad su okolnosti na pocetku izborne trke postale sasvim izvesne.

Ako budete izabrani za predsednika, sta cete prvo uraditi sutradan posle izbora?

- Tesko da se nesto moze uraditi za jedan dan, ali moj prvi potez na toj funkciji morao bi doprineti smanjenju tenzija, pomirenju, poverenju unutar zemlje. Ostalo je, naravno, i mnogo toga da se uradi i promeni u odnosima sa svetom, i to ce biti tezak posao. Suvise je ovo mala drzava, suvise su mocni oni koji diktiraju odnose u svetu da bi to moglo brzo da se postigne. Srbija i Crna Gora su podeljene. Nasa javnost nije nikada bila raspolucenija nego sto je danas, odnosi vlasti i opozicije nisu nikada bili iskljuciviji, a recnik tezi. Demokratije nema bez dijaloga, ni dijaloga bez tolerancije. Oni koji su izgubili vlast nisu je izgubili zauvek, oni koji su je dobili, nisu je dobili zauvek...

Kako ce Slobodan Milosevic i njegova supruga podneti izborni poraz? Da li ce oni biti u stanju da mirno predaju vlast?

- To je najveca enigma, ali to je nesto sto kad-tad ceka Milosevica, sto kad-tad ceka Srbiju, ma koliko da to danas, nekome, mozda izgleda nezamislivo.

Ako Milosevic i njegova supruga odbiju da priznaju izborni poraz, sta cete uciniti? Kako cete reagovati?

- Pre stranaka reagovace narod. Postoje neke situacije u kojima politicke stranke vode narod, to su izbori, to su izborne kampanje, ali postoje i okolnosti i dogadjaji u kojima narod vodi stranke. Narod je predvodio stranke u novembru 1996. godine posle velike kradje na lokalnim izborima u Srbiji.

Kakvu politicku buducnost predvidjate Slobodanu Milosevicu posle 24. septembra? Neki inostrani mediji i politicari sire price o njegovom navodnom basnoslovnom bogatstvu, o tajnim racunima u inostranstvu, sto mnogo podseca na slucaj porodice Tudjman u Hrvatskoj. Da li razmisljate o pokretanju nekakve istrage da se te tvrdnje posle izbora ispitaju?

- To se svakako mora ispitati. U zemljama poput Srbije i Hrvatske, bas kao i u ostalim zemljama ovog regiona, nastalim posle raspada Jugoslavije, veliki imeci steceni su korupcijom, bogacenjem na stetu naroda i to se kad-tad mora ispitati.

Verujete li da Slobodan Milosevic moze zavrsiti u Hagu? Da li biste vi bili spremni da naredite njegovo hapsenje i izrucenje u Hag?

- To pitanje mi strani novinari cesto postavljaju. Uvek odgovaram da to nije prva stvar na koju mislim. Ima mnogo precih stvari od toga.

Odavno ste se zalagali za ideju ustavotvorne skupstine. Da li o tome jos razmisljate i kako bi to posle izbora 24. septembra moglo da se ostvari?

- Ustavotvorna skupstina i novi ustav jedini su nacin da se sredi stanje u zajednickoj drzavi, da se uredi pitanje drzavnog statusa i odnosa Srbije i Crne Gore i ojacaju demokratske institucije.

Znaci li to, takodje, da biste se vi posle izbora zalozili i za ogranicenje sadasnjih ovlascenja predsednika SR Jugoslavije?

- Da, svakako. Mada su, u formalnom smislu, ovlascenja predsednika i prema vazecem ustavu vrlo skromna. Ta funkcija je uglavnom ceremonijalna. Na neki sizofren nacin posle poslednjih izmena Ustava predsednik je postao jak po nacinu izbora, ali ne i prema ovlascenjima kojima raspolaze. Demokratski predsednik treba vise politickim autoritetom i demokratskim sredstvima da premoscuje razlike izmedju politickih stranaka. I ne treba ga birati neposredno, naravno. Dodje li do promena u SR Jugoslaviji na ovim izborima, nova vlast mora biti veoma dobro pripremljena. Ona ne sme sebi dopustiti da dugo zivi u senci Milosevicevog ustava. Demokratski predsednik je taj koji se mora vrlo brzo odreci te vlasti i zaloziti se za raspisivanje novih izbora koji bi nas vodili ka ustavnoj rekonstrukciji drzave, koja bi razresila pitanja izmedju Srbije i Crne Gore i sve relikte autoritarnog, ukljucujuci i predsednicki sistem zemlje.

Ima misljenja da i ime ove zajednicke drzave 'Jugoslavija' treba menjati. Da li biste trazili neko drugo resenje?

- U jednoj deklaraciji iz 1993. godine koju je DSS usvojila sa Narodnom strankom Crne Gore, istakli smo da je jedino prirodan naziv za drzavu koju cine Srbija i Crna Gora nabrajanje imena te dve drzave, dakle, Srbija i Crna Gora. Naziv jeste dug ali treba se setiti da postoje i neke druge drzave koje imaju i duzi naziv, recimo Ujedinjeno Kraljevstvo Engleske, Velsa, Severne Irske, itd.

Vise puta ste se izjasnjavali o crnogorskoj inicijativi, odnosno o platformi te republike za redefinisanje odnosa u federaciji. Da li ce i stav vladajuce koalicije u Crnoj Gori prema ovim izborima uticati na vas stav o tome?

- Moj stav o platformi crnogorske vlade je vrlo kriticki, ali on ne iskljucuje razgovore o toj platformi. Platforma predstavlja jedan od dokumenata na osnovu kojih treba razgovarati o buducem uredjenju Jugoslavije. NJome je koncipiran suvise labav savez izmedju Srbije i Crne Gore, toliko labav da se u okviru klasicnih pojmova nalazi na terenu necega sto se zove konfederacija, cak "konfederacija plus". Ali, o tome tek treba razgovarati. S druge strane, svestan sam da u ovoj situaciji, u kojoj imamo jednu ovoliko veliku i drugu tako malu federalnu jedinicu, mnoge u medjuvremenu nagomilane probleme izmedju Srba i Crnogoraca, od Podgoricke skupstine do dana danasnjeg, nije lako resiti i verovatno se treba kretati u pravcu nekih nekonvencionalnih resenja, dakle necega sto dosadasnja ustavna istorija i praksa ne poznaju. Neizlazak stranaka vladajuce koalicije u Crnoj Gori na ove izbore otezace taj razgovor, ali on je potreban i nadam se da ce jos biti prostora i vremena za njega.

Vasi licni stavovi i stavovi vase stranke nisu u svemu istovetni sa stavovima stranaka koje cine udruzenu demokratsku opoziciju Srbije. Cemu sada dajete prednost - svojim sopstvenim idejama ili zajednicki dogovorenoj politickoj platformi opozicije? Prema cemu se trenutno osecate vise obaveznim?

- Naravno, osecam se pre svega obaveznim prema nasoj zajednickoj platformi. Ona postoji, mada jos treba da bude razradjena u nekim pojedinostima. Tu platformu su 3. marta ove godine usvojile sve stranke demokratske opozicije. Sva bitna pitanja su u tom kratkom dokumentu dotaknuta, i to tako da se respektuju i sve razlike izmedju nas kad je rec o pogledima na zajednicku drzavu, na reorganizaciju Srbije... Nadjena je mera prihvatljiva za sve nas, naravno, uz svest da su nam u ovom trenutku preko potrebne promene. U predstojecoj kampanji cemo se time rukovoditi postujuci ujedno i sve sto je doslo kao impuls iz same javnosti Srbije. A to nije samo podrska stranaka demokratske opozicije vec i javnosti u Srbiji. To su neke politicke poruke koje su me, mozda, i prelomile da se prihvatim predsednicke kandidature. Dakle, dobio sam neku vrstu mandata ne samo od stranaka demokratske opozicije vec i od javnosti u Srbiji i to me mnogo obavezuje. Ali siguran sam da postoji mera, kompromis i neki zajednicki imenitelj izmedju onoga sto su nasi dosad utanaceni stavovi i onoga sto demokratska javnost ocekuje od svog predsednickog kandidata.

Vi ste u delu javnosti, domace i strane, oznaceni kao nacionalista. Kako to komentarisete?

- Taj utisak proizlazi iz cinjenice sto sam u proteklim godinama pokusavao da nacionalno pitanje i srpsko pitanje ne stavljam u drugi plan. Cinio sam to uvazavajuci odnose u svetu kakvi jesu i nastojeci da se resenje za to nesumnjivo tesko pitanje nadje u okviru demokratske procedure i demokratskih pravila. Verovatno da ima onih koji smatraju da to pitanje treba staviti u zagradu, da to pitanje ne postoji ili da je to pitanje bez ikakvog znacaja. Sama cinjenica da sam o tome govorio mozda me je izdvojila i predstavila kao crnu ovcu u onom delu javnosti, pogotovu zapadne, koji o tom pitanju nerado govori. To je legitimno pitanje i legitimna briga. Mozda je u slucaju nekih naroda, koji su imali lepsu i lagodniju proslost, to potpuno nevazno pitanje. Za Srbe je to vazno pitanje, na isti nacin kao i, recimo, za Ruse s obzirom na veliki broj njihovih sunarodnika koji su ostali izvan danasnje Ruske Federacije. S druge strane, to pitanje je potpuno legitimno i u politici nekih zemalja koje su od glave do pete integrisane u zapadne institucije, odnosno u NATO, kao sto su Grcka i Spanija. U Grckoj su podjednako - sa prozapadnog, proamerickog stanovista - legitimne nacionalne pozicije jednog PASOK-a ili Nove demokratije. I to ne predstavlja nikakav problem. A mi imamo zemlju koju njen geografski polozaj, istorija, kultura i odnosi sa susedima teraju da, mozda, pridaje mnogo veci znacaj tom pitanju nego neke druge drzave u kojima su ti problemi reseni. Inace, neki zapadni mediji koji su me oznacili kao nacionalistu sada su skloni da kazu da sam i u tom pogledu, ipak, umeren.

Ako stranke Slobodana Milosevica i njegove supruge pretrpe poraz na septembarskim izborima, da li bi Seseljevi radikali morali obavezno da podele njihovu sudbinu? Postoji li mogucnost da Seselj, eventualno, okrene curak i ponudi ruku pomirenja demokratskim snagama u Srbiji? Kako biste vi reagovali?

- To mi lici na ono pitanje o Haskom tribunalu. Ima mnogo pitanja pre toga i mnogo neresenih stvari pre toga. Mene to manje opterecuje, a nije mnogo verovatno da bi se nesto u tom pogledu moglo promeniti. Radikali ce nastaviti politiku koju su vodili do sada, i koja ce ih gurati na poziciju stranaka kakve postoje i na istoku i na zapadu u Evropi, od Le Pena do Hajdera.

Ukoliko vi postanete predsednik, a na izborima za savezni parlament dogodi se cudo i stranke Slobodana Milosevica i njegove supruge, odnosno njihovog saveznika u Crnoj Gori Momira Bulatovica, ipak, ostvare povoljan rezultat, da li biste gospodinu Milosevicu, gospodji Markovic ili gospodinu Bulatovicu mogli da poverite mandat za sastav savezne vlade?

- To je neminovno. To su pravila parlamentarne procedure od kojih se ne moze odstupiti. Moze da se pokusa i formiranje koncentracione vlade do nekih buducih, skorih izbora, da bi se stalo na put podelama kojima je toliko kumovao Slobodan Milosevic u proteklim godinama. Ali, ako to ne bi bilo moguce, onaj ko ima vecinu u parlamentu polaze pravo da obrazuje vlast.

Na koji nacin bi SR Jugoslavija mogla da normalizuje odnose sa susedima i sa ostalim zemljama sa kojima trenutno nema diplomatske odnose?

- To mora ici polako i, naravno, mora ici u onom pravcu i ka onim zemljama sa kojima je to lakse postici. Nesumnjivo je da ce se taj proces normalizovanja odnosa lakse odvijati sa evropskim zemljama i, da budem potpuno jasan, sa zemljama koje nisu ratovale sa nama. Sa susedima, sa zemljama koje su nekad bile deo bivse Jugoslavije, sigurno ce ti odnosi biti optereceni problemima sukcesije i mnogo cime, a rat ostavlja tragove u svesti ljudi, u njihovom politickom delovanju. Kad je rec o evropskim drzavama, to bi moglo ici najbrze i najlakse utoliko pre sto su signali koji dolaze narocito u poslednje vreme iz Evrope povoljni, dosta drugaciji od onih poruka koje se emituju iz americke prestonice. Usmereni su na to da se tezak rezim sankcija kojim se vise pogadja narod nego rezim u Beogradu ublazi i da se preko nekih malih programa olaksa zivot obicnom svetu. Govorim o programima kao sto su "Energija za demokratiju", "Asfalt za demokratiju" i ostalim slicnim projektima. Rec je o konkretnim akcijama kojima se stvaraju drugaciji odnosi i neka vrsta poverenja. To su gestovi dobre volje. Oni mnogo znace i menjaju stanje. Sa Amerikom ce ti odnosi biti menjani nesto sporije, ali treba imati na umu da tamo imamo administraciju u odlasku i da ona nema nikakvog interesa da menja politiku koju je vodila do sada u odnosu na jednu malu drzavu. Naravno, posle predsednickih izbora u Americi moze doci i do nekih promena.

Hocete li pruziti ruku osobama kao sto su Havijer Solana, Medlin Olbrajt, Robin Kuk i sta biste im rekli ako se sretnete?

- Pa, ako bih davao licni odgovor, onda bih rekao da ima dosta onih kojima bih tesko mogao pruziti ruku. Medjutim, ako bi me mandat, odnosno funkcija obavezivala, onda bih im pruzio ruku sa vise nego pomesanim osecanjima, da ne kazem nesto drugo. Postoji nesto sto je neminovnost u politici, ali prvi deo mog odgovora dosta kazuje o odnosu prema licnostima koje su, ne samo s obzirom na funkciju na kojoj su se nalazile nego i svojim licnim doprinosom, ucinile mnogo zla mom narodu. To je zlo koje se ne moze zaboraviti. Nemam pravo da ga zaboravim. Nema pravo ni narod da ga zaboravi.

Koji je prvi strani drzavnik kojeg biste kao predsednik SR Jugoslavije posle izbora voleli da pozdravite u Beogradu?

- Tog sagovornika treba traziti u krugu zemalja s kojima Jugoslavija treba da popravlja odnose. Sigurno je da postoje uticajne drzave u Evropi, poput Nemacke i Francuske, s kojima se mora razgovarati, i zemlje koje su pokazale nesto vise razumevanja za polozaj u kojem se nalazi SR Jugoslavija, poput Italije i Grcke. Postoji i jedna zemlja koja ima interes da Jugoslavija zadrzi neutralnu poziciju izmedju Istoka i Zapada. To je Ruska Federacija. Sa tim zemljama i drugim mocnim clanicama medjunarodne zajednice odnosi se moraju uspostavljati, naravno, ne zaobilazeci ni onu koja je sve i svja u danasnjem svetu, ma sta mi o tome mislili sa moralnog i politickog stanovista. To su Sjedinjene Americke Drzave.

Planirate li da odete na Kosovo, pre ili posle izbora? Sta bi tamo moglo da se ucini?

- Na Kosovo sam isao vise puta do sada po prestanku rata i isao bih i sada, i pre i posle izbora. Moji dosadasnji odlasci bili su vezani za komunikaciju sa nasim svetom i strankama, kao i sa vodecim licnostima na severu Kosova. To bi valjalo prosiriti. Na to sam pomisljao. Ali, s druge strane, bilo bi od koristi da razgovaram i sa izvesnim brojem predstavnika medjunarodne zajednice na Kosovu. Obracanje predstavnika demokratske Srbije i komunikacija sa predstavnicima medjunarodne zajednice, ukljucujuci tu one koji nisu, i to s pravom, na najlepsem glasu u Srbiji, jeste nesto sto je neminovno i sto se ne moze izbeci.

Hocete li vi kao predsednik SR Jugoslavije nositi titulu "vrhovni komandant"?

- Ima neceg cudnog u tome. To je, zapravo, jedini deo vlasti predsednika SRJ koji nije ceremonijalan mada je dosta dvosmislen. Ali, vrlo restriktivno bih primenjivao i tumacio odgovarajucu ustavnu odredbu. Dakle, predsednik Republike komanduje Vojskom Jugoslavije u skladu sa odlukama Vrhovnog saveta odbrane, koji cine dva predsednika federalnih jedinica i predsednik SRJ. Kako to u praksi izgleda i koliko je to izvodljivo, drugo je pitanje. Ipak, rec je o necemu sto se mora postovati, a sto sadasnji predsednik Jugoslavije od pocetka svog mandata nikada nije cinio, cak to nije postovao ni u trenutku kad se nije nalazio na sadasnjoj funkciji vec bio predsednik Srbije.

Na koji nacin bi mogla da se izvrsi depolitizacija oruzanih snaga?

- Vrlo jednostavno. Kad imate demokratsku vlast koja se ne mesa tamo gde joj nije posao i ne mesa se u ono sto nisu njene stvari, bilo da je rec o oruzanim snagama ili, recimo, o medijima, tog trenutka imate depolitizaciju oruzanih snaga, depolitizaciju i departizaciju medija. Onog trenutka kada se napravi ta jasna brana izmedju necega sto je vlast i necega sto su druge strukture, gradjani i njihove asocijacije, njihova glasila, itd., sve dolazi na svoje mesto.

Kad kazete "jednostavno", da li to znaci da i ne pomisljate na mogucnost da generali sadasnje Vojske Jugoslavije nece mirno gledati na promenu vlasti? Strahujete li, mozda, od nekog vojnog puca?

- Ne. To sto predstoji dozivljavam kao talas demokratskih promena koji je zapoceo. Cak i ako se on ne ostvari na ovim izborima, siguran sam da je taj proces zapoceo i da je ono sto smo do sada cinili, i sto trenutno cinimo, samo mali doprinos, mozda u prelomnom trenutku, borbi da Srbija postane demokratska drzava. Zato je suvisno da se opterecujemo raznim drugim mogucnostima.

Kako biste razresili problem imovine federacije, koju su trenutno uzurpirale stranke Slobodana Milosevica i njegove supruge i koriste je iskljucivo za svoje partijske potrebe, poput Tanjuga, "Borbe", mnogih nekretnina, poslovnih zgrada, vila na Dedinju...

- Sigurno je da se to moze i mora resiti. Imovinska pitanja se resavaju vrlo lako i vrlo jednostavno. To je manji problem, a sigurno je da nesto sto je u jednom trenutku predstavljalo opste dobro, pa postalo privatna ili partijska svojina, mora opet da postane ono sto je bilo prvobitno, dakle, opste dobro. I to je najmanji problem. Veci problem predstavlja onaj deo imovine koji je otet, opljackan, a u medjuvremenu izgubljen.

Razmisljate li o temi - monarhija?

- Katalog pitanja o kojima bi trebalo narod da se izjasni veoma je veliki. Cini mi se da pitanje monarhije nije prvo pitanje na listi. Ipak, htedne li to narod, to pitanje treba staviti na jedan ili drugi nacin na dnevni red. Pobornici monarhije, istina, smatraju da bi referendum bio nelegitiman put za to, ali trebalo bi prepustiti narodu da se izjasni; jer postoji tako veliki diskontinuitet. To je neka vrsta revalorizacije, preispitivanja nase proslosti. Samo se to ne sme ciniti na nacin kojim bi se podstakle nove podele. Moramo teziti nacionalnom pomirenju, pre svega medju zivima. Bilo bi veoma lose da se ratovi iz proslosti obnove.

"NIN", 10. avgust

pise: Petar Ignja

DRASKOVIC: Namirivanje racuna

Zasto je Srpski pokret obnove "izbacio" svog kandidata Vojislava Mihailovica, a nije pristao da podrzi Vojislava Kostunicu? Razgovaramo sa dr Ivanom Kovacevicem, portparolom i clanom Predsednistva Srpskog pokreta obnove.

- Mi smo cvrsto stajali na sporazumu od 10. januara. Sporazum od 10. januara je predvidjao da se zahtevaju i traze fer i demokratski izbori, demokratski uslovi i izbori na svim nivoima i da ukoliko se to ne dobije, da se bojkotuju bilo kakvi parcijalni izbori. Prvog i drugog juna, posto su ostale stranke demokratske opozicije definitivno porusile sporazum i donele odluku da izlaze na bilo koje izbore i pod bilo kojim uslovima, nama nije preostalo nista drugo nego da kazemo: E, to tako ne ide. Srpski pokret obnove nasao se u jednoj iznudjenoj poziciji i odlucio da ipak pomogne udruzenoj opoziciji, odnosno tu takozvanu udruzenu opoziciju, da joj pomogne i da ih ne ostavi same. Uradili smo dve stvari: predlozili smo najboljeg moguceg kandidata koji bi mogao da bude pobednicki kandidat i pozvali udruzenu opoziciju da podrzi tog naseg kandidata. - I drugo, sirom smo im pruzili ruke za sastavljanje zajednickih lista za koje se Srpski pokret obnove zalagao od 1990. godine naovamo. Prema tome, nista novo. Znaci, za zajednicke liste na lokalnim izborima, kao i na opstinskim i gradskim i za pokrajinski nivo za Pokrajinsku skupstinu Vojvodine - kaze Kovacevic. U medjuvremenu od te odluke, znaci, pre dva dana, nastavlja pricu nas sagovornik, desilo se sledece - ostatak opozicije predlozio je protivkandidata Vojislavu Mihailovicu. To je protivkandidat Vojislavu Mihailovicu, a nije protivkandidat Slobodanu Milosevicu! A usledilo je odbijanje da se sastave zajednicke liste na lokalnom i pokrajinskom nivou.

Da li ste s njima kasnije razgovarali?

- Oni su odbili svaki razgovor, osim oko svog kandidata. U nedelju uvece su to odbili i u ponedeljak dali protivkandidata Vojislavu Mihailovicu i istovremeno rekli da nece jedinstvenu listu. Prema tome, onaj ko nece jedinstvenog kandidata, onaj ko nece jedinstvenu listu, taj nema prava da optuzuje bilo koga za pomaganje Slobodanu Milosevicu, vec kada nekog optuzi za pomaganje Slobodanu Milosevicu, gleda sebe u ogledalu.

Da, ali vama bas zameraju da precesto govorite o svojoj snazi i da po tome podsecate na socijaliste i radikale.

- Zavist je vrlo cesta pojava u medjuljudskim odnosima i u psihickom zivotu ljudi, ali to sto je cesta ne znaci da je dobra, nego je vrlo losa i zato kazem los je gospodar - zavist. Da kazem sportskim terminom - onaj skakac uvis koji skace 240, trebalo bi po njima da onome ko skace 195 kaze: Znas sta, ti si ipak bolji od mene, svaka ti cast sampione. Prema tome, ako neko jeste veci, on je veci. Cak i da Srpski pokret obnove kaze nije, nismo mi veci, ali realno je da jesmo, i veci i jaci u organizacionom smislu.

U ponedeljak je jedan istrazivac rekao da je Vojislav Mihailovic najslabiji kandidat.

- Danas su rekli to sto su rekli, a Mihailovic je tek juce predlozen. Ako su oni do juce sproveli opseznu anketu za koju treba dva meseca i utvrdili rejting predlozenih kandidata, oni ce sigurno dobiti Nobelovu nagradu. A Srboljub Brankovic? I on je verovatno stavio crnu krpu na glavu i imao ukljucenje poput ovih gatara i dogmata kad je mogao precizno da izmeri koliko ko zna Vojislava Mihailovica ili ne zna u Beogradu.

Ne moze se izbeci prica o raspadu koalicije "Zajedno", zar ne?

- Vi znate da je 1996. godine nastupila koalicija "Zajedno". Kandidati Srpskog pokreta obnove su osvojili odbornicka mesta u Skupstini grada. No, to je bilo postignuto zajedno, ali je Srpski pokret obnove 1997. godine ostvario odredjeni izborni rezultat u Beogradu, opet samostalno, i to uz tesku antiizbornu kampanju koju je vodio i u republickom parlamentu uz vrlo jaku izbornu kampanju protiv Srpskog pokreta obnove. To nije antiizborna kampanja. To je bila kampanja protiv Srpskog pokreta obnove koju su vodili upravo Djindjic, Kostunica i ostale stranke. Kljuc svih nasih politickih problema i stvari koje se dogadjaju oko demokratske opozicije lezi u razbijanju koalicije "Zajedno", koje je ucinjeno 1997. godine.

A sta kaze Vuk Draskovic iz Budve, gde skuplja snagu, kako bi, posle atentata na njega, u predizbornoj kampanji punim plucima pomogao Vojislavu Mihailovicu, za koga beogradski istrazivaci nisu culi ni da je unuk djenerala Draze.

- Zalim sto su opozicioni lideri odbili da Vojislav Mihailovic, gradonacelnik Beograda, bude zajednicki predsednicki kandidat cele opozicije, iako je nesumnjivo da bi on kao jedinstveni kandidat imao najvece sanse u neravnopravnoj i teskoj izbornoj trci protiv Milosevica. Zalim, takodje, sto su opozicioni lideri odbili predlog Srpskog pokreta obnove da se formiraju jedinstvene liste opozicije na lokalnom nivou zbog jednokruznog nokaut sistema i odlucili da na izbore izadju sami, sa svojim izbornim listama. Nerazumljivo mi je zasto su doneli takve odluke, a posebno se cudim izjavi sefa tih lidera, gospodina Djindjica, koji je uzivo izjavio Televiziji Crne Gore: "Udruzena opozicija ucinice sve da porazi Mihailovica." Obavezu borbe protiv Milosevica nije ni spomenuo. Mnogo se manipulise s time da je rec o udruzenoj opoziciji, jer se igra na varijantu brojki. Prakticno, rec je o tome da su voljom lidera razbijene Demokratske stranke istakli protivkandidata Vojislavu Mihailovicu, koga je nominovala najveca stranka u opoziciji i sprecili izbor jedinstvenog kandidata. Od javnosti koja cesto ima kratko pamcenje krije se cinjenica da su Zoran Djindjic, Dragoljub Micunovic, Vojislav Kostunica, Vladan Batic i Milan Protic lideri koji su donedavno bili clanovi jedne te iste partije. Posto su razbili tu partiju na nekoliko partija, sada se pojavljuju kao lideri udruzene opozicije protiv cega nemam nista protiv, ali ne mogu da razumem da se pri tome postavljaju kao lideri nekakve opozicije koja je, pre svega, udruzena protiv Srpskog pokreta obnove, a ne protiv diktatorskog rezima Slobodana Milosevica, kaze Draskovic.

- Odluke koje su doneli su stetne i za njih i za Srpski pokret obnove, ali to je njihov izbor i njihova odgovornost. Od te odgovornosti ne moze se pobeci, ni organizovanjem bucne kampanje, satanizacijom Srpskog pokreta obnove uz nerazumljive, rekao bih, gotovo drsko sramne optuzbe da samo time sto smo trazili da se na lokalnim listama postuju nasi dosadasnji izborni rezultati i sto smo ostatku opozicije predlozili Vojislava Mihailovica da bude predsednicki kandidat, razbili opoziciju i da smo u sluzbi Milosevica. Zar isticanje kandidata iz stranke koja ima oko 150 do 200 hiljada glasova, uz ultimatum vodecoj stranci koja ima oko 900 000 glasova da prihvati takvog kandidata nije unapred sracunato da se ne izabere kandidat iz najvece stranke. Odnosno, koliko mi se cini, od 1990. godine sve zrtve rezima pale su iskljucivo na strani Srpskog pokreta obnove. Mislim da nije casno, najblaze receno, vredjati one grobove ugljenisanih na Ibarskoj magistrali od 3. oktobra prosle godine i da je vrhunac drskosti izjavljivati da se meni ovde u Budvi 15. juna dogodila neka privatna tragedija ili ici korak dalje, kao sto je to spiker ovih partija danas objavio u "Glasu javnosti", da je 15. juna u Budvi organizovana neka "blaza varijanta atentata na Vuka Draskovica". Znaci, direktno zaljenje sto sam, i pored dva kursuma koja su me pogodila u glavu ostao ziv.

Vuk Draskovic jos kaze: - Istorija se ponavlja ili kao farsa ili kao tragedija, a u Srbiji se danas istorija ponavlja i kao farsa i kao tragedija, istovremeno. Ono isto domace jednoumlje i histericna mrznja koji su uz sadejstvo nekih zapadnih prestonica, bez savesti i principa, lazima ubili djenerala Mihailovica, tada najhrabrijeg i najcasnijeg u nasem narodu, sada su se obrusili na njegovog unuka Voju Mihailovica, najboljeg gradonacelnika koga je Beograd imao posle rata, s obzirom na problematicne okolnosti pod kojima je vodio Beograd, jednog sposobnog, skromnog, dobrog coveka koji ne ume da mrzi.

A vrlo je uveren da ce gradjani Srbije, na predstojecim izborima, kazniti sve te podvale i lazi i da ce dati glas Srpskom pokretu obnove i Mihailovicu, onima koji hoce da obnove glavnu snagu i demokratiju u Srbiji i koji buducnost Jugoslavije vide u punoj ravnopravnosti Crne Gore i Srbije i ukljucenju nase zemlje u porodicu evropskih drzava.

- Nevoljno podsecam gradjane da su upravo zahvaljujuci delovanju onih koji su odbili jedinstvene liste na lokalnom nivou i odbili predsednickog zajednickog kandidata Srpskog pokreta obnove, izgubljeni izbori 1997. godine odrzani pri do sada najboljim izbornim uslovima. Da podsetim, tada se birao predsednik Srbije, birao se parlament Srbije. To su bili jedini sustinski vazni izbori. Kandidati za predsednika Srbije bili su Zoran Lilic, Vojislav Seselj i ja. Sansa da kandidat najvece opozicione stranke pobedi na tim izborima bila je gotovo iluzorna. Sta se desilo? Neke stranke, koje su ipak donele stetne i naopake odluke, odlucile su da bojkotuju izbore, a neki od lidera koji su juce ucestvovali u donosenju tih odluka 1997. godine pozurili su sa svojim predsednickim kandidaturama. Cetvorica njih istakli su protivkandidature u nameri da sprece moj proboj u opoziciji. Osvojio sam 870 000 glasova, uprkos bojkotu. Medjutim, ta cetvorica zajedno osvojila su valjda 360 000 glasova i sprecili prolazak predsednickog kandidata najvece opozicione stranke u drugi izborni krug. I u ovom slucaju istorija se u Srbiji ponavlja kao farsa i kao tragedija.

Bilo je poziva na bojkot, sramnih letaka, a pojavile su se i magarece usi, koje su bile namenjene Draskovicu.

- Na antiizbornu kampanju potroseno je oko cetiri miliona maraka. Te 1997. godine kao nezavisni Studio B imali smo u svim opstinama i gradovima, u kojima je pobedila koalicija "Zajedno", svoje televizijske i radio-stanice, lokalne listove i sezdesetak sto privatnih, sto raznih drugih opoziciji naklonjenih radio i televizijskih stanica. Milosevicu je bilo stalo do misljenja Zapada. Tada je bio jos u kandzama Gonzalesa, pa je pozvao i posmatrace OEBS-a da kontrolisu izbore. Na Kosovu je vladao mir. Kosovo je bilo u Srbiji i nije bilo antievropskih i antidemokratskih strasti u Srbiji, koje su se, evo, sada rasplamsale kao posledica NATO agresije na nasu zemlju.

- Ti izbori i takvi izborni uslovi propusteni su jedino s ciljem "da komsiji crkne krava". Taj bojkot i sve ostalo bilo je usmereno samo protiv vodece stranke opozicije i mene. Ne moze se nikakvim vrecama niti sa dzepovima punim para dobijenih sa raznih strana, podmicivanjem raznih marketinskih agencija, potkupljivanjem ovih ili onih istrazivaca, spikera, sakriti istina od naroda Srbije. No, bez obzira sto isticem ove cinjenice, zelim da se nadam da narednih nekoliko dana ta mrznja ni na cemu nije zasnovana, jer Srpski pokret obnove nikoga od tih stranaka nikada nije zaduzio zlom nego samo dobrim. Nadamo se da ce povuci neki potez u opstu korist, a ne da stalno vuku poteze u korist njihove i nase i opste stete. Najvaznije bi bilo da se na lokalnom nivou objedine snage. No, njihov je izbor, ako nece, mi cemo te lokalne liste sastaviti samostalno, kaze Draskovic.

- Sto se tice predsednickih izbora, kaze Draskovic, dva kandidata nisu smak sveta pod uslovom da se oni odreknu ove prljave kampanje protiv Voje Mihailovica i da se shvati da je izborna utakmica, izborna kampanja, prilika i prostor za borbu protiv diktatorskog rezima Slobodana Milosevica. Ako se oba kandidata, a Voja Mihailovic ce iskljucivo to biti, usmere prema rezimu i protiv rezima, onda nece biti nikakvog rasipanja glasova. Nece biti demoralisanja u narodu i sigurno ce se uci u drugi izborni krug, a u drugom izbornom krugu podrsku valjda mora dobiti onaj kandidat koji prodje u drugi izborni krug, ako je rec o kandidatu opozicije. Nasem ili njihovim svejedno.

Samo da nije Crne Gore, Vranja i Prokuplja, kazu matematicari, snuzdeno.