O ustavnosti Briselskog sporazuma

Prema rečima ministra pravde Nikole Selakovića, Vlada Srbije Briselski sporazum smatra političkim aktom koji je jedini mogući i najracionalniji put ostvarenja dijaloga između predstavnika Beograda i Prištine i kojim se mogu normalizovati odnosi u granicama Ustava Srbije.

Selaković je istakao da je postizanje "Prvog sporazuma o principima koji regulišu normalizaciju odnosa" između Vlade Srbije i Privremenih institucija samouprave u Prištini samo jedna od faza u definisanju suštinske autonomije Kosova i Metohije.

"Da nije tako, onda Vlada Srbije ne bi mogla ništa efektivno da radi na planu rešavanja ovog važnog državnog i političkog pitanja i zato je važno da USS ne ocenjuje jedan politički akt, jer će u tom slučaju USS biti taj koji će preuzeti nadležnost Vlade za utvrđivanje i vođenje politike Republike Srbije", rekao je Selaković.

On je naglasio da je i politički kontekst tumačenja Ustava u ovom trenutku izuzetno važan, jer je Srbija prinuđena da vodi politiku "egzistencijalne dijalektike".

"Proglašavanje neustavnim onoga o čemu se određuje ustavnost, nadležnim organima Srbije vezuju se ruke, a Srbija dovodi u potpuno bezizlaznu situaciju", rekao je Selaković.

Prema njegovim rečima, svaka teza o prikrivenoj ratifikaciji Briselskog sporazuma ne stoji, jer je rezolucija Skupštine Srbije potpuno jasna i odredila je krajnje granice pregovaračima.

On je dodao i da podnosioci predloga za ocenu ustavnosti učitavaju svoje viđenje suštinske autonomije KiM a "Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa" između Vlade Srbije i Privremenih institucija samouprave u Prištini nije u skladu s tim njihovim viđenjem suštinske autonomije.

"Ustav ne sadrži odredbe koje zabranjuju postojanje Ustava, zakona, policije i sudova Kosova i Metohije. Ustav određuje da AP KiM ima status suštinske autonomije, ali ne definiše sadržaj suštinske autonomije. Jedino zabranjuje priznavanje nezavisnosti AP KiM", rekao je Selaković i naglasio da pravni sistem KiM, kosovska policija i sudovi imaju svoj pravni temelj u Rezoluciji 1244 Saveta bezbednostu UN.

On je dodao, na osnovu predloga ustavnosti, i da je teško reći o kojem aktu je reč, odnosno ustavnost kog akta se određuje i da Ustavni sud Srbije mora da zna ko je donosilac akta ukoliko želi da zasnuje svoju nadležnost.

Ministar pravde je podvukao i da se sporazum između Beograda i Prištine osporava tezama koje nisu tačne i koje nisu dokazive, poput one da je donet veći broj akata o prestanku funkcija sudija u sudovima na Kosovu i Metohiji.

U ime podnosioca zahteva sudu se obratio akademik Kosta Čavoški, koji je izneo tezu da Briselski sporazum, odnosno "Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa" između Vlade Srbije i Privremenih institucija samouprave u Prištini od 19. aprila 2013, predstavlja opšti pravni akt i da je, na osnovu Ustava Srbije, Ustavni sud Srbije nadležan da ocenjuje njegovu ustavnost.

Prema njegovim rečima, kao dokaz da je opšti pravni akt, predstavlja činjenica da je na osnovu njega, kako je rekao, donet niz rešenja na osnovu kojih je prestao radni odnos srpskih policajaca, sudija i zaposlenih u republičkim javnim preduzećima na Kosovu i Metohiji.

"Takvi akti se nisu mogli doneti na osnovu Briselskog sporazuma kao poltiičkog, već samo kao pravnog akta. Takođe, pozivanje na pravnu obaveznost Briselskog sporazuma kada je reč o formiranju Zajednice sprskih opština znači da je to pravni akt. Drugo, čim se jednim pravnim aktom uređuje unapred neodređen broj pojedinačkinh slučajeva, on je opšti. Takav je Briselski sporazum", rekao je Čavoški.

On je dodao i da pitanje, da li je Briselski sporazum međunarodni ugovor, suvišno jer je Ustavni sud Srbije "nadležan samim tim što je sporazum opšti pravni akt".

Direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo Dejan Đurđević postavio je pitanje da li je Briselski sporazum opšti pravni akt i da li on stvara opštu pravnu normu i konkretne pravne posledice.

"Zauzeta je teza da li Briselski spiorazum predstavlja opšti pravni akt koji je stvorio određene pravne norme, koje se koriste u pravnom životu i da su one proizvele konkretne posledice. Želeo bih konkretan dokaz o tome, bilo kakav akt nekog državnog organa, suda, ministra, načelnika, koji se poziva na odluke Briselskog sporazuma. U svom dosadašnjem radu nisam imao prilike sa tim da se sretnem", rekao je Đurđević.

Kada je reč o tvrdnji predlagača da je Briselski sporazum međunarodni ugovor Đurđević je odgovorio da, čak i kada bi se privhatila konstrukcija da je sporazum potpisan s predstavnicima privremenih institucija na Kosovu i Metohiji, taj organ mora da bude prepoznat kao subjekt međunarodnog prava.

"Da bismo jedan akt shvatili kao međunarodni ugovor, bitan element je takozvana međunarodna ugovorna sposobnost, a oni subjekti koji na direktan ili indirektan način figuriraju kao potpisnici akta moraju biti subjekti međunarodnog prava. Srbija je nesporno priznata i nezavisna država, a da li je KiM subjekt međunarodnog prava?", upitao je Đurđević.

On je upitao i da li je KiM postala nezavisna država u periodu koji je prethodio potpisivanju Briselskog sporazuma, ili je to postala samim činom njegovog zaključivanja, istovremeno podsetivši da Srbija nije priznala KiM, da to nije nezavisna i samostalna država i da nema članstvo u Ujedinjenim nacijama.

Prema njegovim rečima, Srbija nije ni prećutno, potpisivanjem sporazuma, priznala AP KiM kao nezavisnu državu, ističući da su i taj sporazum i pregovori u vezi s njim statusno neutralni.

On je kao primer naveo sporazum o normalizaciji odnosa između Savezne Republike Jugoslavije i Republike Hrvatske iz 1996, u kojem je, kako je objasnio, bila nedvosmisleno izražena volja da Jugoslavija prizna Hrvatsku kao samostalnu i nezavisnu državu.

Predsednik skupštinskog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Aleksandar Martinović istakao je da Ustavni sud Srbije nije nadležan da ocenjuje ustavnost Briselskog sporazuma jer je to, kako je rekao, politički akt.

"Ovde je jedna činjenica potpuno izvučena iz konteksta i pravnog sistema Srbije, jer taj Briselski sporazum, sam po sebi, nije pravni akt i nema, sam po sebi, samostalnu pravnu egzistenciju. Vlada RS je po Ustavu ovlašćena da utvrđuje i vodi politiku Srbije i taj prvi, parafirani sporazum predstavlja politički akt i ne može da bude predmet ocene ustavnosti USS", rekao je Martinović.

Redovni profesor u penziji Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu profesor dr Ratko Marković ocenio je da je Briselski sporazum, koji je nastao kao neformalni pisani politički dogovor učesnika dijaloga u Briselu Dačića, Eštonove i Tačija, postao opšti akt pozitivnog prava Srbije koje ima opšte dejstvo odlukom Skupštine Srbije o usvajanju izveštaja Vlade o "Prvom sporazumu o principima koji regulišu normalizaciju odnosa" između Vlade Srbije i Privremenih institucija samouprave u Prištini.

"Da nema opšte dejstvo, po njemu uopšte ne bi trebalo da se postupa. Čim se primenjuje u množini slučajeva, a primenjivao se, samim tim sporazum ima opšte dejstvo. Iz njega 'izvire' pravo, odnosno nepravo", ocenio je Marković.

On je objasnio da je Briselski sporazum postao opšta pravna norma, sa opštim pravnim dejstvom, jer drugačije ne bi mogao pravno da obavezuje, već samo politički, istakavši da se na pravne obaveze iz sporazuma pozivaju Evropska unija, Kosovo, strane države i međunarodne organizacije.

Nakon održane rasprave, Selaković je u izjavi medijima rekao da će Vlada Srbije poštovati svaku odluku Ustavnog suda Srbije, istovremeno izrazivši nezadovoljstvo zbog "ograničenosti isključivo udžbeničkog tumačenja Ustava i Briselskog sporazuma".

"Glavni argumenti Republike Srbije u odbrani naše teritorijalne celovitosti i ustavne odredbe da su KiM sastavni deo Srbije jesu, s jedne strane, Ustav i njegove odredbe, a s druge strane sve ono što nismo mogli da čujemo ni u jednoj reči suprotne strane, kao i jednog dela stručne javnosti, a to je Rezolucija 1244 SB UN", rekao je Selaković.

Prema njegovim rečima, upravo ta rezolucija daje osnova svemu onome što je i navedeno u Briselskom sporazumu, odnosno posebni kosovski zakoni, policija, pravosudni sistem...

"To je ono na šta smo obavezani Rezolucijom 1244 i ne možemo da živimo u stvarnosti u kojoj ćemo se danas pozivati na tu rezoluciju, da kažemo da nas štiti, a onoga trenutka kada nam se njena sadržina ne dopada, da se ne pozivamo na nju", rekao je Selaković.

Prema njegovim rečima, stav Vlade Srbije jeste da je Briselski sporazum politički sporazum, da je to politički akt donet na osnovu rezolucije Skupštine Srbije kojom su postavljeni osnovni principi i smernice za vođenje razgovora s predstavnicima privremenih institucija samouprave na KiM.

"Tom rezolucijom sebi smo jasno odredili obavezu da ćemo ono, o čemu se politički budemo sporazumeli, na ustavan i zakonit način pravno realizovati kroz ustavotvornu i zakonodavnu aktivnost Skupštine Srbije", objasnio je Selaković.

Suština je, kako je objasnio, da mi suštinsku autonomiju KiM Srbija ne možemo jednostrano da određujemo i da bi to, da je mogao, učinio ustavotvorac 2006.

"Mi možemo da razgovaramo koji treba da bude obim te suštinske autonomije i šta ona treba da sadrži. Jedna od faza šta treba da bude suštinska autonomija KiM u sastavu Srbije jeste Briselski sporazum", rekao je Selaković i zamolio sve predstavnike stručne javnosti, ali i ostale građane Srbije da daju predlog na koji drugi način to može da se učini.

Potpredsednik Demokratske stranke Srbije Slobodan Samardžić izjavio je novinarima da je podnosiocima zahteva stalo do toga da neko ko je nadležan za pitanje ustavnosti i zakonitosti korektno uradi svoj posao.

"Ovom raspravom preovlađivao je stav da USS treba da uzme predmet i oceni njegovu ustavnost. Ta ocena, po onome što se čulo, ne može biti drugačija od toga da su Briselski sporazum i prateći akti u suprotnosti sa Ustavom Srbije, da ga krše i doprinose nezdravom državnom stanju, odnosno 'bezdržavlju' u kome se Srbija danas nalazi", zaključio je Samardžić.