Rusko-američki rat spiskovima

Kako piše ovaj list, Rusiji je zaprećeno da će činovnicima sa spiskova biti blokirani računi u bankama, dakako ako ih imaju

Sudeći po pretećoj retorici, izgleda kao da Hladni rat nikad nije ni završen i da je Obamino i Medvedevljevo “resetovanje odnosa” SAD i Rusije prazna priča, ocenjuje dopisnik "Novosti" iz Moskve.

Ignorisati Rusiju i njeno ogromno tržište je nemoguće. Promenio se politički i ekonomski ambijent, pa Vašington ne može, kao nekad, da nagovori ceo Zapad na blokadu kao nekad SSSR i saveznika. Vašingtonu je preostala tek propaganda o ljudskim pravima.

Posle 38 godina otišla je u istoriju čuvena “popravka zakona o slobodnoj trgovini” poznatija kao “Džekson-Venikov amandaman”. Naime, američki Kongres je 1974. prihvatio predlog kongresmena Henrija Džeksona i Čarlsa Venika da prisili SSSR da Jevreji mogu slobodno da se iseljavaju. Tada je Kongres ukinuo SSSR trgovački tzv. status najpovlašćenije nacije, a uvedene su i diskriminacione carinske tarife za uvoz iz “zemalja koje nemaju tržišnu ekonomiju”.

Iako se iz SSSR, a zatim i Rusije, iselio ko je god hteo Džekson-Venikov amndaman je sve do ovih dana formalno bio na snazi. Pragmatični Amerikanci su ipak shvatili da oni više gube od zabrana nego Rusi. U raspravi pre ukidanja “zakonskog fosila iz Hladnog rata” kongresmen iz Njujorka Gregori Miks je rekao da je Americi u interesu da se povuče, jer bi i dalje gubila stotine miliona dolara.

Po proračunima Instituta za međunarodnu ekonomiju “Piterson” u Vašingtonu, američki izvoz u Rusiju je samo devet milijardi dolara. Ako bi se stvorila povoljna klima, u narednih pet godina bi, po prognozama, mogao biti i 19 milijardi. Rusija je postala članica Svetske trgovinske organizacije, pa demokrata iz Mičigena Sender Levin poziva da se američki biznis okrene toj velikoj zemlji. Republikanac iz Teksasa Kevin Bredli objašnjava da je povećanje izvoza u Rusiju automatski povezano sa otvaranjem novih radnih mesta. Ali Amerikanci su krenuli u nove zabrane. Kongres je obavezao američkog predsednika da u roku od četiri meseca dostavi spisak građana Rusije za koje se smatra da su krivi za smrt Sergeja Magnitskog, kao i onih koji su kršili ljudska prava mučeći građane u Rusiji.

Rusko ministarstvo spoljnih poslova je odmah reagovalo, pa je “akt Magnitskog” nazvalo neprijateljskom provokacijom.

“Ako neko misli u Kongresu da se sa Rusijom može razgovarati jezikom sankcija i ultimatuma tobožnjom brigom za ljudska prava, mora da zna da takva računica nema perspektive”, naglasili su u MIP Rusije.

Ruski diplomati su poručili Amerikancima da će i oni govoriti o mučenjima u CIA i kidnapovanju ljudi.

Već mesecima iz Vašingtona su stizile vesti da će američki Kongres usvojiti “spisak Magnitskog”, na kome će biti ljudi za koje se smatra da su krivi za smrt Sergeja Magnitskog, koji je u 37. godini umro u zatvorskoj bolnici. Amerikanci smatraju da mu nije dopušteno da dobije kvalitetnu i dovoljno stručnu medicinsku pomoć. Ruski eksperti kažu da je Magnitski umro zbog srčanih problema 2009.

Sergej Magnitski je bio knjigovođa, partner britanske konsalting kompanije “Fajerston Danken”, koja savetuje oko “optimizacije poreza”, podučava klijente da prevare državu. Magnitski je uhapšen 24. novembra 2008. kad je njegova kompanija savetovala fond “Ermitaž kepital menadžment”.

Pravosudni organi u Moskvi su našli da je Magnitski, sa pet optuženih, 2006. organizovao povratak novca od države. Na taj način je iz budžeta otišlo 5,4 milijarde rubalja (1 evro 40 rubalja). Međutim, Magnitski se branio da su u mahinacijama učestvovali saradnici ruske policije. Kad je Magnitski umro, 16. novembra 2009, njegova smrt je imala velikog odjeka ne samo u Moskvi već i u svetu. Brzo je usledila optužba za “nepružanje pomoći bolesniku”. Pred javnost je izašlo mnogo mahinacija službenih organa. Primera radi, biša šefica moskovske poreske službe broj 28, Olga Stepanova, kupila je od ukradenih para veliku vilu u Podmoskovlju i nekretnine u Dubaiju.

Kakav će biti odgovor Moskve na “spisak Magnitskog” zasad se ne zna. Putinov portparol Dmitrij Peskov je kratko rekao: - Naravno da će uslediti adekvatan odgovor, jer američka odluka pokazuje da “resetovanja” nije bilo.

I na nedavnom sastanku zemalja jugoistočne Azije, koji je održan u Pnompenu, glavnom gradu Kambodže, o “aktu Magnitskog” su razgovarali ruski ministar Sergej Lavrov i američka državna sekretarka Hilari Klinton.

Član parlamenta iz sastava Jedinstvene Rusije Vjačeslav Nikonov objašnjava da će Rusija najverovatnije zabraniti ulaz na svoju teritoriju ljudima za koje oceni da su kršili ljudska prava. Primera radi, Nikonov kaže da bi to mogli biti oni koji su mučili zatvorenike u američkom zatvoru u bazi Gvantanamo. Politikolog Aleksej Muhin, direktor Centra političkih informacija, smatra da bi se mogao zabraniti ulaz u Rusiju i onima koji su davali neodgovorne izjave i neargumentovano kritikovali Rusiju.

Vremena su se promenila, ali je propaganda ostala na istom nivou i dalje se širi preko najmoćnijih “nezavisnih” medija. Ali Putin je u neuporedivo boljoj situaciji, zaključuju "Novosti".