Koja je tajna prodora na frontu? Bez frontalnih napada, bočni udari i sabotaža

Tajna nije samo u modernom oružju koje nam šalje Zapad, već u ratnoj taktici koju smo preuzeli od Britanaca, rekao je ukrajinski vojni analitičar Oleh Ždanov.

Taktika se sastoji u tome da Ukrajinci ne pokreću frontalne napade, već udaraju istovremeno preko oba krila sa čestim ubacivanjem sabotaže iza leđa neprijatelja, tako da Rusi imaju osećaj da su stalno u okruženju.

"Zbog toga panično beže", objasnio je Ždanov u intervjuu nemačkom Der Spiegel-u.

Tu taktiku, koju su usavršili Britanci, koristi NATO, a obučili su i ukrajinske komandante, kaže Ždanov. S druge strane, Rusija koristi zastarelu sovjetsku vojnu doktrinu zasnovanu na frontalnoj borbi.

Rusi zaista ni u jednom trenutku ne rizikuju okruženje, iako su na Limanu do poslednjeg trenutka pokušavali da održe vezu sa pozadinom, pa povlače vojsku znajući da su brojčano inferiorni i pokušavaju da izbegnu veće gubitke.

Jedna grupa ruske vojske ostvaruje kontinuirane uspehe na istoku Ukrajine, a to je PMC Vagner Putinovog kuvara Prigožina, koji koristi potpuno drugačiju taktiku od regularne ruske vojske. Oni su drugačije organizovani i takođe rade sa visoko obučenim profesionalcima u manjim grupama kako bi pomogli sopstvenim ograničenim resursima oklopnih i helikopterskih jedinica.

Nije ni čudo što Prigožin i Ramzan Kadirov pokušavaju da smene Sergeja Šojgua sa čela MO, koje, čini se, nije u stanju da sprovede mobilizaciju kako treba, čak i kada je izlaznost solidna. Ali pitanje je da li se neke promene mogu sprovesti dovoljno brzo za ovaj rat. Od prvog dana ruske invazije na Ukrajinu bilo je jasno da nešto nije u redu sa ruskom vojskom.

Ako su obaveštajni podaci koji su dolazili do stola Vladimira Putina bili pogrešni i građani Ukrajine nisu bili skloni da sruše vladu u Kijevu nakon što je prvi ruski tenk prešao granicu, onda sigurno "specijalna vojna operacija" nije trebalo da prođe tako traljavo.

Brze mobilne grupe

Kao da ruska vojska nikada nije odustala od sovjetske doktrine masovne upotrebe oklopa u kombinaciji sa artiljerijom, ignorišući razvoj protivtenkovskog naoružanja koje se pokazalo kobnim za Ruse u Ukrajini, kao i razvoj novih doktrina.

Sam Igor Ivanovič Strelkov, vođa proruskih separatista iz 2014. godine, više puta je upozoravao na glupost taktike ruske komande, koja je naredila frontalni napadi na utvrđene ukrajinske položaje. General Valerij Zalužni, komandant ukrajinske vojske, koristio je drugačiju taktiku, iskorišćavajući poroznost ruske odbrane zbog malog broja trupa na velikoj teritoriji koju su zauzeli.

Koristi jedinu prednost koju zaista ima, a to je brojčana nadmoć, a pritom su u upotrebu stavljena sva vozila i oklop koji su Rusi ostavili u prvih mesec dana rata, procenjuje se da ih ima isto toliko. kao 300 jedinica.

Male borbene grupe su druga okosnica, to su grupe diverzanata sa kadrovima da se lako provuku u pozadinu neprijatelja, testiraju snagu odbrane i obeležavaju ciljeve za HIMARS i drugu artiljeriju Ukrajinaca. Kada bi se front probijao, do izražaja bi dolazile mobilne grupe koje bi za nekoliko dana, kao što je bio slučaj na Izjumu, prelazile desetine kilometara, uklesane u prostor koji drže Rusi.