Vrtić na Starom sajmištu: "Gde je logor, to je teritorija ko Terazije"

Mogu - bar tako tvrdi vlasnik ''Savskog obdaništa'' koje će uskoro početi da radi na Starom sajmištu, gde je za vreme Drugog svetskog rata ubijeno na desetine hiljada ljudi.

Javnost je ogorčena na nadležne što su opšte dozvolile da se na jednom takvom mestu otvori vrtić.

Zagovornici izgradnje Memorijalnog kompleksa na Starom sajmištu smatraju da je to još jedan pokazatelj države da uopšte nema želju da tu podigne pristojno spomen obeležje žrtvama.

Cela ova situacija nameće samo jedno logično pitanje: Otkud vrtić na mestu nekadašnjeg nacističkog logora?

“Mi dole živimo, dosta ljudi dole živi, 5.000 ljudi živi na Starom sajmištu, srodili smo se sa tom okolinom. Živim poslovno, 12-15 sati sam tamo. Tamo se nigde ne oseća duh starog vremena i svega toga. Mi na neki način živimo u ovom veku, u ovom vremenu. Staro sajmište je u našoj državi bilo zatvoreno potpuno. Ja prvi put kad sam stupio na teritoriju Starog sajmišta 1998. nikada pre toga nisam svratio tu, a u Beogradu sam od 1966. To je bila skoro zabranjena zona. Mnogi Beograđani ne dolaze tamo, jer je bio krš i lom. Mi smo to u poslednjih desetak godina stvarno sredili i uredili”, rekao je vlasnik spornog “Savskog obdaništa” Miodrag Krsmanović.

Kako je rekao za Prvu televiziju, istoriju Starog sajmišta upoznao je tek 2002. godine.

“Taj paviljon je bio bolnica, kada je tu doktor Stojanović bio sve vreme tu nijedan batinaš nije smeo da uđe, pročitajte knjige. To je kao bolnica, kao što je VMA na Banjici, tu je za vreme Drugog svetskog rata bila bolnica. Gde je logor, kad je to slobodna teritorija, kao na Terazijama”, rekao je on.

Kako kaže, 1998. mu je Zavod za izgradnju Grada Beograda objekat to ponudio na prodaju.

“Tada nisam znao šta sam kupio, to je moja velika greška. Ja sam tu zgradu izlečio, minimum dva i po miliona sam uložio samo da je spasim i plus kupovina. Tada sam je platio 2 miliona maraka. Šta ja sada da radim kad su meni podigli porez sa 260.000 dinara godišnje na milion i 600.000 godišnje”, kaže Krsmanović.

Istoričar Predrag Marković kaže da je upotreba te zgrade bila vrlo interesantna i ranije. U kuli koja je simbol sajmišta prvo su bili ateljei, bio je noćni klub, bila je teretana.

“Problem je širi, znači mora država da odredi šta je memorijalna kultura. Mi smo jedini grad koji ima dva logora na teritoriji grada – Banjica i Sajmište. Banjica samo jednu sobu ima spomen, sajmište je tek u 21. veku ušlo u fokus. Veoma neobičan logor, tu su najmanje dva logora u jednom. Jedno je za Jevreje, ali Jevreji su pobijeni u proleće 1942. Posle toga je uglavnom to bio logor za Srbe i Grke jer s utu čekali transport za Aušvic i druge logore u Evropi”, rekao je Marković.