Nastao je "megarat"; Putinu su date odrešene ruke...

Putin je Arakčiju poručio da Rusija vidi "koliko se iranski narod hrabro i herojski bori za svoju nezavisnost i suverenitet", istovremeno gurajući Rusiju u ulogu diplomatskog posrednika u ratu u koji su upleteni SAD i Izrael.

Najjednostavnije bi bilo sve to odbaciti kao još jedno antizapadno poziranje, puno lažnih osmeha i hladnih pogleda. Ali stvarnost je složenija: dva rata o kojima Vašington i dalje voli da raspravlja u odvojenim sobama sada su neraskidivo povezana. Jednostavno rečeno, sukobi u Iranu i Ukrajini više nisu odvojeni, ističe Njuzvik. 

Kraj "odvojenih mapa" u Vašingtonu

Američka navika da Iran i Ukrajinu drži u različitim spoljnopolitičkim fasciklama danas više nalikuje na birokratsku inerciju nego na stratešku disciplinu. 

Američka obaveštajna zajednica još je u martu upozorila da "selektivna saradnja" Kine, Rusije, Irana i Severne Koreje pomaže tim državama da kontriraju akcijama Sjedinjenih Američkih Država. 

Pritom je iranska vojna podrška, prvenstveno kroz dronove šahed, bila ključna pomoć Moskvi na ukrajinskom ratištu.

• Iznenađujuća analiza: Ratom u Iranu najviše profitira... Rusija?
• Rusija čvrsto stala uz Teheran; "Učinićemo sve u interesu Irana" FOTO/VIDEO
• Rusija uskače u pomoć Iranu?; Aragči stigao u Sankt Peterburg – sastaje se sa Putinom

Evropski saveznici su, pod uslovom anonimnosti, već počeli da puštaju informacije u medije kako Rusija pomaže Iranu znatno više nego što Vašington javno priznaje. 

Ti isti saveznici ratove u Iranu i Ukrajini vide kao jedno isprepleteno klupko.

S druge strane, američki ministar spoljnih poslova Marko Rubio ponudio je najjasniji kontraargument rekavši da "Rusija ne čini ništa za Iran što bi na bilo koji način ometalo ili uticalo na supešnsost američkih operacija", podseća Njuzvik.  

Kako se dalje navodi, iako bi to moglo biti tačno u uskom operativnom smislu – uprkos zabrinjavajućim izveštajima da Rusija Iranu šalje obaveštajne podatke za napade na američke ciljeve – takav stav potpuno promašuje širi strateški bilans.

Veza Donbasa i Teherana je...  

Shutterstock/ivosar

Putinov sastanak sa Arakčijem za Moskvu nije bio pokušaj spasavanja Teherana. 

Rusiji ta kriza služi kako bi održala, pa čak i pojačala pritisak na Ukrajinu u ratu koji je Putin pokrenuo, a koji je trenutno u pat poziciji. 

Zapravo, Putin trenutno nema previše motiva da spasava Teheran, čak i kad bi to mogao, jer je iranska muka direktna ruska prilika.

Prva veza između Teherana i Donbasa ide preko nafte. Tink-tenk "Četam haus" tvrdi da su više cene energenata i privremeno američko popuštanje pritiska na rusku naftu napunili moskovski budžet upravo u trenutku kada su sankcije počele ozbiljno da stiskaju rusku ekonomiju.

Štaviše, ruski prihodi od poreza na naftu trebalo bi da se udvostruče – na oko 9 milijardi dolara u aprilu – i to upravo zbog naftne i gasne krize izazvane američkim i izraelskim napadima na Iran, pokazuje računica Rojtersa. 

"Četam haus" napominje da su ruski prihodi od izvoza nafte u februaru pali na 9,5 milijardi dolara, što je bio najniži nivo od početka invazije 2022. godine.

Trampova "gurka" za Putina

Upravo je u tome suština: kriza u Iranu nije učinila Rusiju suštinski snažnom, ali je popustila pritisak koji su Ukrajina i njeni partneri godinama gradili napadima na infrastrukturu i trgovinskim sankcijama. 

Shutterstock/zef art

Postoji opasnost da bi dugotrajni globalni šok na tržištu mogao da smanji potražnju i dugoročno našteti Rusiji, ali kratkoročni efekat je jasan – hrpa gotovine za ratnu ekonomiju koja mora plaćati vojsku i naoružanje dok se bori s visokom inflacijom i kamatama.

Zanimljivo je da je Trampova administracija dodatno pogurala Putina tako što je privremeno ublažila naftne sankcije Rusiji kako bi smirila nagli skok cena goriva izazvan ratom u Iranu. 

Prvi put nakon dugo vremena Putin je u debelom plusu zahvaljujući "crnom zlatu".

Dmitry LOVETSKY / AFP / Profimedia

Druga ključna veza je protivvazdušna odbrana, gde je matematika nemilosrdna. 

Izrael, saveznici u Persijskom zalivu i Ukrajina sada se takmiče  za iste presretače američke proizvodnje, a zalihe su sve tanje. 

Predsednik Volodimir Zelenski upozorio je da su sistemi "Patriot" ključni za presretanje ruskih balističkih projektila, ali je i priznao surovu realnost: "Moramo biti svesni da mi danas nismo prioritet".

Američka vojska je ovog meseca kompaniji "Lokid Martin" dodelila ugovor vredan 4,7 milijardi dolara kako bi ubrzala proizvodnju presretača PAC-3 MSE. 

Plan je da se poveća godišnji kapacitet sa 600 na 2.000 jedinica, ali za to će trebati sedam godina. Taj plan je možda nužan, ali on ne puni skladišta danas.

Strateška posledica je jednostavna: svaka nova raketna kriza u bilo kojoj regiji povećava konkurenciju za odbrambene sisteme koje Kijevu najviše trebaju. 

Što su ruski vazdušni napadi smrtonosniji, to je veći politički pritisak na Zelenskog da završi rat što pre, verovatno pod uslovima koji neće ići u korist Kijeva.

Treća veza je u diplomatskom fokusu, najređa roba u bilo kojoj administraciji. 

Pregovori Ukrajine i Rusije pod okriljem SAD postali su neizvesni jer se Tramp koncentriše na Iran. 

Zelenski je otvoreno rekao da su prioritet i fokus partnera trenutno na Iranu, dok je ruska ratna ekonomija mobilisana za dugotrajan sukob.

Dok je Vašington fokusiran na Iran, Putin ima odrešene ruke, a pritisak Bele kuće na Moskvu da prekine rat u Ukrajini postaje još slabiji.

Putin možda nema puno jakih karata u rukama, piše Njuzvik, ali mu je pozicija znatno jača upravo zbog Irana. 

Lekcija je jasna: američki rivali sve više koriste poveznice između ratišta koje Vašington presporo prepoznaje. Politika prema Ukrajini sada mora uzeti u obzir uticaj Irana na naftna tržišta, zalihe projektila i kalendar pregovora, zaključuje se u tekstu koji je preneo Indeks (Index).