Drastične mere uzdrmale Italiju, pljušte optužbe zbog poteza Đorđe Meloni: Sloboda?

Ova mera, koju je vlada odobrila bez prethodnog parlamentarnog odobrenja, dolazi neposredno nakon nasilnih sukoba u Torinu krajem januara, kada je više od 100 policajaca povređeno tokom protesta protiv zatvaranja radikalno levičarskog društvenog centra Askatasuna.

Međutim, dok Meloni ističe da je reč o zaštiti građana i policije, opozicija i aktivisti upozoravaju da dekret preti slobodi izražavanja i da bi mogao da kriminalizuje legitimne proteste, posebno u kontekstu Zimskih olimpijskih igara u Milanu i Kortini.

• Nezapamćeni nemiri na ulicama Torina: Svirepost Italijana kakva se ne viđa; Čekićem pretukli policajca VIDEO

Dekret, koji stupa na snagu odmah po objavi, uvodi niz promena u krivični i bezbednosni sistem Italije. Među ključnim merama su: preventivno zadržavanje do 12 sati za osobe za koje postoji osnovana sumnja da bi mogle izazvati nered na protestima, na osnovu konkretnih elemenata poput posedovanja oružja ili prethodnih osuda; "pravni štit" za policajce koji ih štiti od istraga ako deluju u samoodbrani tokom obavljanja dužnosti; pravo na zaustavljanje i pretres osoba; zabrana nošenja noževa i oštrih predmeta maloletnicima, kao i stroža pravila u vezi s posedovanjem takvog oružja.

Predviđeno je i formiranje "crvenih zona" s pojačanim nadzorom, gde se osobama osuđenim za određena krivična dela (poput terorističkih napada ili pljački) u poslednjih pet godina može zabraniti pristup javnim okupljanjima. Takođe se proširuje mogućnost odloženog hapšenja do 48 sati na osnovu video-snimaka, kao i mere protiv džeparoša i maloletničkih bandi. Vlada je dekretom dodatno pojačala zaštitu policije tokom velikih događaja, poput Olimpijskih igara.

Ministar pravde Karlo Nordio izjavio je da je cilj dekreta sprečavanje "povratka Crvenih brigada", aludirajući na levičarsku terorističku grupu iz 1970-ih i 1980-ih.

Peti dekret

Ovo je već peti bezbednosni dekret koji je Meloni donela od dolaska na vlast 2022. godine, koristeći vanredni instrument koji omogućava brzo delovanje bez prethodnog odobrenja parlamenta – s tim da parlament mora da ga potvrdi u roku od 60 dana. Vlada ga opravdava potrebom za brzim odgovorom na rastuće tenzije, posebno uoči Zimskih olimpijskih igara, tokom kojih su već zabeleženi protesti zbog ekoloških i socijalnih posledica. Meloni je demonstrante nazvala "neprijateljima Italije i Italijana" i "bandama kriminalaca", što je dodatno pojačalo kritike.

• Incidenti u Italiji: Postavljene opasne naprave; "Terorizam i ozbiljna sabotaža" FOTO

Opozicija je oštro reagovala, optužujući vladu da narušava građanske slobode i koristi bezbednost kao izgovor za represiju. Bivši premijer Đuzepe Konte, lider Pokreta 5 zvezda, izjavio je da Meloni želi da "spreči izražavanje neslaganja".

Čak je i predsednik Serđio Matarelja izrazio zabrinutost, navodeći da bi pojedine odredbe mogle biti neustavne i zatražio od vlade da ih izmeni, što je dovelo do blažih korekcija teksta pre konačnog usvajanja.

Koordinator organizacije Osservatorio Repressione, Italo Di Sabato, ocenio je dekret kao "propagandnu vežbu" oko pojma bezbednosti, koja podstiče percepciju nesigurnosti uprkos padu kriminala. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, ubistva su u 2025. godini pala za 15 odsto u odnosu na 2024, dok je ukupna stopa kriminala na nivou iz 2018. godine, pre pandemije.

Parlament bi uskoro trebalo da raspravlja o potvrdi dekreta, dok opozicija najavljuje snažan otpor, upozoravajući da bi ovaj potez mogao predstavljati korak ka autoritarnijem načinu upravljanja.