Isti rukopis o zvučnom topu, mrtvom detetu i "kavčanima"; Fabrika laži protiv Aleksandra Vučića

Kako navodi autor teksta, u slučaju Srbije, poslednjih meseci svedočimo konstrukciji koja ima jasnu dramaturgiju i cilj – demonizaciju Aleksandra Vučića do te mere da njegovo uklanjanje postane "prirodno rešenje".

Taj narativ se gradi kroz tri laži, svaka pažljivo osmišljena da udari na različite emocije i instinkte građana: strah, bes i nepoverenje, navodi se dalje.

Tekst objavljen na portalu borba.me prenosimo u celosti:

Prva laž – Zvučni top od 15. marta

Prva konstrukcija pojavila se tokom protesta u Beogradu. Mediji i aktivističke mreže plasirali su tvrdnju da je vlast protiv građana upotrebila "zvučni top" – sofisticirano represivno sredstvo koje se koristi za rasterivanje masa. Cilj ove laži bio je jednostavan: stvoriti sliku da Vučićev režim poseže za brutalnim, pa i opasnim sredstvima protiv sopstvenog naroda.

Ova konstrukcija igrala je na kartu straha i šoka. Kada se običan građanin suoči sa informacijom da ga vlast napada oružjem koje izaziva bol, nesvesticu ili trajna oštećenja, on više ne razmišlja o zakonitosti protesta, niti o ciljevima okupljanja – već o "monstrumu" koji stoji iza takve odluke.

Iako nikakvi dokazi o upotrebi "zvučnog topa" nisu predočeni, sama laž je poslužila svrsi: u kolektivnoj svesti zasađena je slika vlasti kao tiranina, a Vučića kao diktatora bez skrupula.

Druga laž: Navodna smrt dece na protestima

Druga i daleko perfidnija konstrukcija bila je tvrdnja da je tokom protesta u Valjevu stradalo dete. Ova dezinformacija je plasirana ciljano, svesno i bez ikakvih dokaza, jer je propagandistima bilo jasno da ništa ne izaziva jaču emotivnu reakciju od priče o mrtvoj deci.

Ovaj narativ nije imao uporište u činjenicama, ali je imao ogromnu emotivnu snagu. Građani, a posebno roditelji, bili su gurnuti u stanje besa i očaja. Poruka je bila jasna: Vučić je tiranin koji je spreman da ubija decu samo da bi ostao na vlasti.

Svrha laži bila je da Vučića u javnom prostoru ne prikaže samo kao "monstruma" (što je postignuto prvom laži), već i kao "ubicu". A kada se politički lider u kolektivnoj percepciji pretvori u nekoga ko ubija decu, on gubi svako pravo na legitimitet.

Treća laž: Veze Vučića i BIA sa kavačkim klanom

Najnovija konstrukcija otišla je korak dalje. Plasirana je teza da predsednik Srbije i državne bezbednosne strukture sarađuju sa kavačkim klanom u obračunu sa suparničkim škaljarskim klanom.

Interesantno je da je taj narativ o vezama sa Kavčanima plasira bivši specijalni tužilac Crne Gore Milivoje Katnić koji je u pritvoru upravo zbog veza sa Kavčanima, a onda taj narativ dalje plasiraju Marinika Tepić i slični.

Ova laž pogađa u samu srž političkog integriteta – ona kriminalizuje predsednika i proglašava ga mafijašem. To je najopasnija dimenzija narativa, jer građanima šalje poruku: Vučić nije samo tiranin i ubica, on je i organizovani kriminalac.

Međutim, ono što se sistematski prećutkuje jeste činjenica da je upravo kavački klan, na čelu sa Radojem Zvicerom, prema bezbednosnim podacima, pripremao likvidaciju Aleksandra Vučića. Oni koji danas tvrde da Vučić sarađuje sa kavčanima nikada ne spominju da su isti ti ljudi planirali da ga ubiju.

Laž o "Vučiću mafijašu" nije samo pokušaj kriminalizacije – ona briše granicu između žrtve i navodnog pomagača, što predstavlja najopasniju formu manipulacije.

Tri laži – jedna svrha

Sve tri laži imaju precizno mesto u propagandnoj slagalici.

• Prva laž služi da Vučića prikaže kao monstruma koji udara na narod.
• Druga laž ide dalje – predstavlja ga kao ubicu dece.
• Treća laž ga smešta u ulogu mafijaša i kriminalca.

Kada se takva trostruka slika dovoljno puta ponovi, ona kreira kolektivni utisak da je predsednik monstrum, ubica i mafijaš – a kada je neko takav, onda postaje "logično" i "prirodno" da bude uklonjen.

Rukopis regionalnih i stranih centara moći

Ove laži ne nastaju u vakuumu. Njih šire dobro umreženi kanali – od medija sa regionalnim dometom, preko nevladinih organizacija i "nezavisnih" aktivista, do političkih struktura koje imaju direktnu podršku izvan Srbije.

Scenario je prepoznatljiv: najprije se narativ plasira preko portala i društvenih mreža, potom ga preuzimaju dio opozicionih političara i medija, a zatim dobijaju legitimitet kroz strane izvore koji citiraju iste informacije. Tako se zatvara krug – laž postaje "činjenica" jer je ponovljena na više adresa.

Upravo ovakve operacije viđene su i u Crnoj Gori. Bivši režim u Podgorici, koji je i stvorio kavački i škaljarski klan, bio je glavni logistički centar za destabilizaciju regiona kroz medijske i obaveštajne kanale. Danas, isti rukopis vidimo u Srbiji.

Nije teško prepoznati da pojedini strani akteri imaju interes da oslabe ili eliminišu lidere koji im ne odgovaraju. Vučić se tako pretvara u metu, dok se kroz koordinisanu kampanju priprema teren da se svaki pokušaj nasilja nad njim predstavi kao logična posledica.

Normalizacija nasilja kao krajnji cilj

Laži o zvučnom topu, mrtvoj deci i Vučićevim vezama sa mafijom nisu samo propagandni baloni – one su tri stuba jedne šire konstrukcije. Njihova svrha je da se predsednik Srbije dehumanizuje, kriminalizuje i demonizuje do te mere da njegovo fizičko uklanjanje postane "prihvatljivo" rešenje.

Ovo je scenario opasan ne samo za Srbiju, već i za region. Jer kada laži počnu da normalizuju nasilje nad političkim liderima, onda više nije ugrožen samo jedan čovek, već i sama stabilnost države.