Utuk na utuk

Sveti Arhijerejski Sinod Srpske Pravoslavne Crkve je, kao i ukupna domaća i svetska javnost, sa zaprepašćenjem i žaljenjem primio udarnu medijsku vest o brutalnom fizičkom zlostavaljanju kao "terapeutskom postupku" u "duhovno-rehabilitacionom centru" koji u Eparhiji raško-prizrenskoj - nadomak ("u okrilju") manastira Crna Reka, odnosno nadomak svetih moštiju svetog Petra Koriškog, svedoka ljubavi Božje i antipoda svakom nasilju - već godinama funkcioniše, očigledno sa znanjem i uz saglasnost Njegovog Preosveštenstva Episkopa raško-prizrenskog dr Artemija, a pod upravom protojereja Branislava Peranovića i njegovog pomoćnika sveštenika Dejana Jakovljevića.

Tim tužnim i ružnim povodom Sveti Arhijerejski Sinod se obratio javnosti saopštenjem od 23. maja, u kojem osuđuje batinaške metode lečenja žrtava narkomanije, poziva Preosvećenog episkopa g. Artemija da raspusti nelegalni stacionar kraj Crne Reke i vinovnike opšte sablazni podvrgne kanonskoj odgovornosti, a nadležne državne organe poziva da ispitaju ceo slučaj i preduzmu mere iz svoje nadležnosti, dok samim žrtvama nasilja i svima koji su njime pogođeni izražava najiskrenije žaljenje.

Već sledećeg dana, 24. maja, oglasio se Preosvešteni episkop g. Artemije svojom izjavom Tanjugu, kojom ne samo što pokušava da brani neodbranjivo, da javno mnjenje zavodi za Goleš-planinu zamenom tezâ i posrednom kritikom na račun sinodskog saopštenja nego, štaviše, optužbu protiv protagonistâ nasilja na volšeban način preinačuje u optužbu protiv Sinoda sopstvene Crkve insinuacijom da niko drugi do on "otvara još jednu aferu u Crkvi". Dakle, aferu ne proizvode batinaši u mantiji ili bez mantije nego Sveti Sinod! Pritom Preosvećeni gospodin iznosi neverovatnu konstrukciju, usklađenu sa njegovom najsvežijom opsesijom, onom o globalističkom diktatu svima i svakome izuzev njega i njegovih sveznajućih savetodavaca.

Evo te konstrukcije: Vašington vrši pritisak na vlasti u Beogradu, vlasti u Beogradu vrše pritisak na Sinod, a Sinod, biva, vrši pritisak na nedužne "terapeute" u njegovoj Eparhiji, pa time, valjda, i na njega lično. Za ovakav silogizam odista treba imati mašte! Sve u svemu, posredi je, po njemu, "montiran proces", "slučaj izvađen iz naftalina", nečija (a nije teško pogoditi čija!) odmazda zbog njegove junačke odluke da uskrati gostoprimstvo Džozefu Bajdenu i tome slično... Zbog svega toga, mora se taksativno odgovoriti na njegove hipoteze i teze.

1. Preosvećeni vladika Artemije izjavljuje Tanjugu: "Centar o kome se digla tolika prašina ovih dana nije u okviru manastira Crna Reka, kao što se navodi u saopštenju Svetog Arhijerejskog Sinoda, nego u blizini manastira i sa manastirom nema ništa zajedničko."

Naš komentar glasi:

Sinodski tekst kaže u okrilju Crne Reke, a Preosvećeni citira u okviru. To uopšte nije isto. Hoćemo da verujemo da je u pitanju lapsus linguae.

Duhovno-rehabilitacioni centar Crna Reka je podignut na posedu manastira Crna Reka, koji pripada Eparhiji raško-prizrenskoj. U slučaju da je zemljište prodato ili ustupljeno protojereju Branislavu Peranoviću, o tome je svakako morao da bude obavešten Patrijaršijski upravni odbor, što ovde nije slučaj. Na tom zemljištu je podignuto i nekoliko čvrstih objekata koji služe za potrebe Centra. Ukoliko je zemljište i dalje u vlasništvu manastira Crna Reka, ove građevinske aktivnosti ne bi mogle da se obavljaju bez saglasnosti uprave manastira i nadležnog arhijereja.

U svom intervjuu dnevnom listu Kurir od 25. maja 2009. protojerej Branislav Peranović eksplicitno tvrdi: "Eparhija raško-prizrenska i vladika Artemije osnivači su kampa koji je crkvena ustanova. Ako donese odluku da taj kamp ugasi, a on jedini ima to pravo, u svemu ću ostati poslušan svome vladici." Intervju sa protojerejem Branislavom Peranovićem, iste sadržine, objavio je istoga dana i list Pres. Ovim izjavama protojerej Branislav Peranović svu odgovornost prebacuje na episkopa Artemija kao osnivača Centra.

2. Zatim Preosvećeni vladika Artemije tvrdi sledeće: "Centar nije nelegalni stacionar, kako se, takođe, u tom saopštenju naziva, već je legalno registrovan kod državnih organa". Dodaje da u Centru ne rade monasi i da oni ni na koji način nisu umešani u njegov rad.

Naš komentar glasi:

Budući da Centar, prema izjavama nadležnih lica, nema dozvolu Ministarstva zdravlja za lečenje pacijenata, niti njime upravljaju medicinski kvalifikovana lica, nije reč o legalno registrovanoj ustanovi i zato je ova reč upotrebljena u sinodskom saopštenju. Ako je Centar ipak registrovan kod državnih organa, postavlja se pitanje na kojoj je osnovi to učinjeno.

U centru Crna Reka zaista ne rade monasi. Niko i ne tvrdi da su oni umešani u njegov rad. Ali u njemu rade, nažalost "udarnički" u svakom smislu, dva klirika (sveštenoslužitelja) Eparhije raško-prizrenske, i to protojerej Branislav Peranović i jerej Dejan Jakovljević, koji su uz to i na platnom spisku Eparhije raško-prizrenske. U okviru Centra se nalazi i kapela, odnosno paraklis, u kome se, sa blagoslovom nadležnog arhijereja, obavljaju redovna bogosluženja.

3. Najzad, Preosvećeni raško-prizrenski "podseća" na to da je upravnik Peranović "više puta gostovao u televizijskim emisijama" i "otvoreno govorio o metodama koje koriste u Centru u cilju lečenja, a ne iživljavanja", pa zaključuje da je sve to "neko sada izvukao iz naftalina" i da "sve miriše" na slučaj "Bajden - Visoki Dečani".

Naš komentar glasi:

Ako je Peranović stvarno govorio o batinaškoj prirodi svojih terapeutskih metoda, i to javno, sa malog ekrana, onda to nije opravdanje, pa ni olakšavajuća okolnost, nego samo rečita potvrda mudrosti naroda izražene poslovicom po kojoj se lud hvali onim čega se pametan stidi. Da li se batinanje vrši u cilju lečenja ili u cilju iživljavanja, o tome ništa ne možemo da znamo ni Episkop raško-prizrenski ni mi: to znaju samo Bog i batinaši u Njegovo ime.

Insinuacije pak o "montiranom slučaju" očigledno su neodgovorne, kao što su neodgovorna i tvrđenja plasirana, najverovatnije iz određenih krugova Eparhije raško-prizrenske, preko dnevnog lista Danas (videti tekst Rasprava o slučaju Bajden iz pera Jelene Tasić, 22. maj 2009). U ovom tekstu se kaže da je odluka Sabora o dozvoli za Bajdenovu posetu Visokim Dečanima donesena bez glasanja i da se u korist ove odluke izjasnilo samo desetak arhijereja. Ustvari, glasanja nije bilo jer ga niko nije tražio i jer nijedan arhijerej u Saboru nije izneo primedbu na ovu odluku, osim što je episkop Artemije i dalje ostao pri svome stavu. Ali ni on nije osporio pravo Sabora da zauzme stav drukčiji od njegovog. I ovog puta, nažalost, Preosvešteni vladika Artemije je stajao sâm naspram svih ostalih članova Sabora.

Uostalom, vest o nebivaloj "fizioterapiji" u Centru Crna Reka vremenski je prethodila sporu oko Bajdenove posete Dečanima:

objavljena je već 21. maja u nedeljniku Vreme, a potom je prostrujala kroz sve medije. Kako je, dakle, tema Bajden mogla retroaktivno da utiče na temu Crna Reka? Ili: kako je famozni triptih Vašington - Beograd - Sinod mogao da reaguje na nešto što će tek uslediti?

Pitanjima nikad kraja. Odgovorima takođe. Sapienti sat.

Sve u svemu, ovakve i slične manipulacije informacijama, koje se neovlašćeno iznose sa Sabora i šire po dnevnoj štampi, a potom po anonimnim pseudozilotskim forumima, nanose ogromnu štetu Crkvi. Time se, svesno ili nesvesno, radi na razbijanju crkvenog jedinstva.

Neka svima nama Bog podari duh zdravoumlja, smirenoumlja, trpeljivosti i, iznad svega, ljubavi!

Episkop bački dr Irinej