Čega bi svet trebalo da se plaši ove 2018?

"Jedan od činilaca koji se krije iza prošlogodišnje ekonomske snage je taj što jedva da je bilo ijednog takvog 'tmurnog oblaka'", kaže istraživač Kineske akademije za društvene nauke (CAS S) DŽang Ming, a prenosi kineska novinska agencija Sinhua.

"Sama činjenica da se rizici nisu materijalizovali, ne znači nužno da oni i ne postoje", dodaje on.

Prema njegovom mišljenju, postoji bar šest događaja koji mogu da ugroze oporavak globalne ekonomije, pri čemu najveće neizvesnosti dolaze iz sfere politike.

Dugotrajno rivalstvo globalnih i regionalnih sila na Bliskom istoku bi, smatra DŽang, moglo da se iskomplikuje, pojačavajući tako pritisak na kretanje globalnih cena nafte.

Izbori u Italiji bi, takođe, mogli da proizvedu neke nepredvidive događaje, kao što je, na primer, njen izlazak iz evrozone ili ulazak u docnju sa isplatom investitora po osnovu trezorskih zapisa, što bi ugrozilo oporavak u Evropi, navodi kineski analitičar.

Iako antiglobalizacijsko raspoloženje nije sprečilo vodeće svetske ekonomije da ostvare benefit od trgovine u 2017., DŽang je mišljenja da bi bilo kakva promena u trgovinskoj politici Trampove administracije mogla da ugrozi globalni rast.

Ekonomija SAD je do nedavno održavala inflaciju na niskom nivou, a njen iznenadni skok bi mogao da ubrza korake američke Uprave federalnih rezervi (Fed) na planu povećanja kamatnih stopa i smanjenja programa podsticaja.

Takvi incidenti, iako malo realni, mogli bi, kako kaže, da uspore ekonomski rast SAD i da imaju domino efekat na ostatak sveta, ali i da "stave tačku" na devetogodišnji optimizam na američkom tržištu akcija.

"Jednom kada američka berza padne, to će imati negativan efekat na cene aktiva u drugim državama i ograničiće potrošnju u SAD, koja je najvažniji pokretač oporavka", objašnjava DŽang.

Brže povećanje kamata u SAD od očekivanog dovelo bi do jačanja dolara, što bi rezultiralo odlivom kapitala i deprecijacijom valuta u nekim zemljama u razvoju.

Globalna ekonomija će, prema procenama kineskog CAS S-a, ove godine porasti za 3,5 odsto, što je nešto niže u odnosu na projekciju Međunarodnog monetarnog fonda od 3,7 odsto.

"Niže projekcije su odraz naše zabrinutosti zbog problema kao što su mehur cena nekretnina, visok nivo duga i geopolitički sukobi", izjavio je Jao DŽidžong, još jedan od istraživača iz CAS S-a.