Na čekanju 35.000 svadbi u Srbiji; dok mladenci odustaju, organizatori propadaju

Međutim, ima i onih koji praktično i ne rade već više od godinu dana, gotovo od samog početka borbe protiv pandemije koronavirusa.

Naime, zabrana masovnih okupljanja skoro da je potpuno onemogućila rad ljudi koji organizuju proslave, venčanja, kongrese...

U Srbiji više od 35.000 budućih bračnih parova, ali i barem 250.000 članova najbliže rodbine ne zna da li će moći najlepši trenutak da provedu onako kako su zamislili ili će to biti u nenormalnim, nesvečarskim uslovima. Svakako, ostaće to dan za pamćenje. Ako ga uopšte bude.

Prošle godine je, naime, umesto uobičajenih 20.000, održano samo 5.000 venčanja tokom perioda kada je rad ovoj branši bio dozvoljen.

"Moja venčanica stoji od prošlog leta, a ćerka je haljinicu kupljenu za svadbu prerasla“, kazala nam je Katarina Garić, čija je svadba već tri puta odlagana. Ona je planirala veliku svadbu sa poreko 300 zvanica i svaki put obaveštavala rodbinu i prijatelje, a sada se nada da će venčanje moći da proslavi sredinom maja.

"Rodbina je mahom u inostranstvu pa je njihov dolazak u uslovima pandemije komplikovan“, kaže ona, i dodaje da su mnoge pripreme uzalud obavljane, poput štampanja pozivnica.

"Bilo je parova kojima su po četiri puta odlagana venčanja. Neki su iz maja svadbu prebacili za jul, pa za oktobar, a sada im svadba zakazana za maj dolazi u pitanje, većina venčanja u maju je već otkazana“, rekla je za B92.net Gabrijela Brujić iz Beograda, vlasnica firme koja se već 14 godina bavi organizacijom i dekoracijom proslava.

"Zovu ljudi i kažu ’Nama je dosta, odustajemo od svadbe’“, kaže naša sagovornica. Deo njih ipak se nada da će se mere ublažiti ovog proleća i svadbe moći da se organizuju makar na otvorenom.

Brujićeva kaže da je to veliki stres za mladence, a posao organizacije svečanosti zahteva dugoročno planiranje, za svadbe i po godinu dana u proseku, pa u uslovima gde se mere i propisi često menjaju ne mogu da rade.

"Jedina sam držala salon otvoren, sada nema više izlaza“

"Promet u ovoj grani industriji je lane pao i do 90 odsto u odnosu na 2019“, kaže ona. "Pola svadbi je izmešteno za ovu godinu, četvrtina je otkazana, a preostala četvrtina je održana u mnogo manjem obimu, umesto planiranih 200 zvanica, radilo se o ručkovima za tridesetak ljudi“, kaže Brujićeva, i dodaje da većina zvanica iz inostranstva ne može da dođe.

Foto: Depositphotos/mr_Artur Author

Osim mladenaca i njihovih zvanica, u nevolji su i svi koji su profesionalno uključeni u organizaciju svadbi, kao što su agencije za organizaciju svečanosti, fotografi, saloni venčanica, poslastičari, ketering kuće, cvećari i dekorateri, šminkeri, muzičari i oni koji iznajmljuju limuzine i ugostiteljsku i audio-video opremu...

"Bukvalno ne radimo od početka pandemije. Narudžbine iz perioda pre pandemije otkazane su kada je sve ovo počelo“, kaže za B92.net Slađana Jelić, vlasnica salona venčanica "La Perla“.

"U 2021. nije ništa bolje, čak je i gore. Jedina sam u Piramidi držala salon otvoren sve vreme. Svi ostali su ili zatvorili salon ili je u stanju mirovanja. Zarad nije pokrivala ni osnovne troškove poslovanja pa sam se zaduživala da održim posao građen godinama. Sada nemam više izlaza, na rubu smo propasti“, kaže Jelićeva.

Ona kaže da je dobila pomoć koju su dobile sve firme u Srbiji, ali nema sektorske pomoći koju su dobili na primer hotelijeri, turističke agencije, prevoznici i ugostitelji, a posao im nije samo poremećen merama, već potpuno zaustavljen.

Preti gašenje čitave branše

"Naša industrija propada, 35.000 familija 'visi' čekajući da im kažemo da li ćemo moći da im održimo venčanje ili svadbu. Šteta je ogromna, a i dalje nema sektorske pomoći“, kaže za B92.net Nikola Janković, član UO udruženja Ivent industrija Srbije.

Foto: Shutterstock/Lensw0rId

Janković ukazuje na to da je nelogično da venčanje može da se održi u restoranu, a ne može u profesionalnoj sali za venčanje, koja ima petostruko više kvadrata i profesionalniju ventilaciju od većine restorana.

"Desiće se da kao prošle godine da venčanja i svadbe prelaze u manje prostore sa većom koncentracijom gostiju na manje prostora, pa da Srbija od toga nema nište sem rizika i nikakve koristi od poreza, fiskalnog prometa, jer se sve to izvodi na divlje“, upozorava naš sagovornik.

Koliki je uticaj zabrane rada ove branše na srpsku privredu može se videti iz podataka udruženja Ivent industrija Srbije, koje predstavlja blizu 200 firmi i preko 30.000 zaposlenih, kao i 20.000 honorarno sezonski zaposlenih radnika.

Prema njihovim podacima, ukupan promet samo od venčanja godišnje iznosi oko 300 miliona evra jer se na svadbama uz sve što ih prati potroši i preko 10 miliona piva, 1,7 miliona flaša vina, preko 4.000 tona mesa, 1.500 tona krompira, 3,8 miliona litara gazirane vode...

Traže da rade uz poštovanje mera

Udruženje je pre tri meseca predalo Privrednoj komori Srbije program "Mi brinemo“ u kojem su sabrali sve mere i preporuke zaštite i prevencije iz celog sveta, od svih relevatnih zdravstvenih institucija i u kojem se predlažu rešenja kako i u pandemijskoj situaciji može bezbedno da se radi.

Foto: Shutterstock/Sergii Sobolevskyi

"U njemu je jasno objašnjeno da smo manji rizik od prepunih planinskih centara, restorana, kafića i divljih zabava koje se dešavaju i dešavaće se ako ne usvoji naš program. Udruženje se zaista zalaže da pomiri sve ekstreme i da osigura preživljavanje ove bitne grane industrije a da to bude u skladu sa zdravstvenom situacijom“, kaže Janković.

"Na osnovu programa Mi brinemo, Gradski zavod za javno zdravlje Beograda izradio je preporuke za ovu našu delatnost. U ivent industriji smatramo da je to pravi put, da kao profesionalci u svom poslu, prezentujemo lekarima situaciju sa terena na osnovu koje onda oni mogu da donesu relevantne zdravstvene mere i preporuke", dodaje on.