Za trgovanje kriptovalutama biće potrebna licenca?

Beograd -- Nacrt Zakona o digitalnoj imovini, koji će urediti oblast kriptovaluta i blokčejna, kao i digitalne imovine uopšte, blizu je finalne verzije.

Izvor: Startit
Podeli
Foto: Depositphotos, VadimVasenin
Foto: Depositphotos, VadimVasenin

Uskoro bi trebalo da se nađe na javnoj raspravi, kaže Dušan Romčević, inspektor u Komisiji za hartije od vrednosti, koji učestvuje u izradi tog dokumenta.

"Ostalo je da se dovrše neki detalji. Svakako će oni koji posluju u ovoj oblasti morati da poštuju pravila o pranju novca i zabrani finansiranja terorizma, a biće uspostavljen i sistem za borbu protiv prevara. Takođe će biti uvedeno licenciranje, a licencu će, u zavisnosti od konkretne delatnosti, davati Narodna banka Srbije i/ili Komisija za hartije od vednosti", objašnjava Romčević za Startit.

Posebni uslovi za poslovanje u oblasti kriptovaluta

U Narodnoj banci, koja takođe učestvuje u kreiranju Zakona o digitalnoj imovini, navode da će postojati posebni uslovi za one koji žele da posluju u ovoj oblasti.

"Biće utvrđeni kapitalni zahtevi, fit and proper zahtevi, organizacioni, kadrovski i tehnički zahtevi za lica koja pružaju usluge povezane s virtuelnim valutama, kao i nadzor nad svim aspektima njihovog poslovanja, uz vođenje računa o stabilnosti finansijskog sistema i drugim specifičnostima koje se odnose na poslovanje u Srbiji", opisuju u NBS.

Poseban akcenat biće na izdavanju i poslovanju digitalnim tokenima, što bi trebalo da omogući nov metod finansiranja poslovanja, pre svega malih i srednjih preduzeća. Sistem koji se uspostavlja će omogućiti da se u Srbiji, na legalan način i preko licenciranih platformi, ulaže u bitkoin kao i u druge oblike digitalne imovine.

Koliko je to važno, možda najbolje govori podatak iz studije koju je uradio Evropski parlament, da je na početku ove godine vrednost kriptoimovine bila veća od 250 milijardi dolara. Uz to navode i da se skoro polovina godišnjih transakcija u bitcoinu može povezati s ilegalnim aktivnostima. Zato i guverner Engleske banke poziva na stvaranje novog sistema.

Ne verujte u priču o brzoj zaradi

Digitalne valute, tokeni, kriptovalute i bločejn nisu nužno povezani pojmovi. Svi ti nazivi i način na koji čitava industrija funkcioniše, čine ljude zbunjenima. Upravo tu je prostor u kojem se pojavljuju prevaranti koji jure laku zaradu, objašnjava za Startit Marija Blešić iz Belgrade Crypto Community.

Sve počinje reklamama koje građanima opisuju kako da ulože novac u određenu kriptovalutu i na taj način brzo zarade. Primer je već pomenuti bitcoin, koga su u početku investitori kupovali za nekoliko dolara, a danas ga mogu prodati za nekoliko hiljada dolara.

"Jedna od osnovnih ideja iza koncepta kriptovaluta jeste oslobađanje od međuposrednika, kao što su banke, i samostalno raspolaganje novcem. Ta samostalnost donosi sa sobom odgovornost. Da bi pojedinac znao šta kupuje i šta rudari mora da uradi istraživanje: koja je to valuta, čemu služi, kako radi, kako im izgleda github, šta piše u whitepaperu… Sledeće što može da uradi jeste da nađe taj projekat na Redditu, Discordu ili Telelegram grupi i raspita se u zajednici. Istraživanje i komunikacija sa zajednicom su ključni i uvek moraju da postoje pre kupovine bilo koje kriptovalute", objašnjava Blešić.

Jedino što lažne kriptovalute imaju je dobar marketing

Dešava se da pojedini timovi naprave, objave i prodaju svoje kriptovalute, a onda nestanu s novcem, ostavljajući investitore praznih šaka. Ovakvi "projekti" se lako prepoznaju jer imaju malo toga zajedničkog sa kriptovalutama.

"Dešava se da nemaju blokčejn, da su centralizovani, nemaju aktivne programere, github, white paper dokumentaciju, a da je jedino što imaju snažan marketing."

Podsetimo samo na Bitcoiin2Gen, koji je promovisao američki glumac Stiven Sigal, a na kojem su navodno radili niški programeri, privedeni zbog sumnje da su varali putem platformi za onlajn trgovanje na berzama.

Za razliku od ovih lažnih, prave kriptovalute imaju decentralizovan sistem i na njima ovakve prevare ne mogu da se dese, tvrdi sagovornica Startita.

"Kako neko da nagovori pojedinca da uloži u bitcoin? Šta će jedna osoba dobiti ako druga uloži u bitcoin na berzi po izboru? Apsolutno ništa. Opet se vraćamo na početak – pre svake investicije neophodno je istraživanje, bilo da kupujemo automobil, računar ili kriptovalutu", kaže ona.

Trenutno se zakoni u Srbiji dotiču kriptovaluta samo kroz regulative o pranju novca i zabrani finansiranja terorizma. Ta zakonska rešenja ne sprečavaju u potpunost da do prevara dođe, ali s druge strane, otežavaju razvoj digitalne industrije.

strana 1 od 160 idi na stranu