Do skoro nezamislivo: Srbiji nedostaju zidari, tesari, keramičari, stolari...

Tome u prilog govori podatak da je od početka ove godine preko Nacionalne službe za zapošljavanje traženo nešto više od 9.000 zanatlija.

Istovremeno se oko 95.000 zanatlija vode kao nezaposleni. Među njima su različite struke, kao što su tapetari, šivači ali i veoma tražena zanimanja poput zidara, tesara, pekara, mesara...

Dok statistika pokazuje da radnika ima, poslodavci tvrde da ih je teško naći.

U Građevinskoj komori Srbije navode da nedostaju svi profili u građevinarstvu, i ističu da je prosečna starost građevinara 55 godina i da upravo zbog toga što ih je teško naći, radnicima "skaču" i dnevnice.

"Godinama smo upozoravali da ćemo doći u situaciju da nema ko da održava infrastrukturu, puteve, termoelektarne, mostove...", kaže potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić i navodi da nedostatak zanatlija utiče čak i na poskupljenje stanova u zemlji.

Majstorske dnevnice i do 100 evra

Foto: Depositphotos, akarelias, 13346986

Zbog nedostatka radnika, majstorske dnevnice idu i do 100 evra, dok manje kvalifikovani i nekvalifikovani dobijaju od 35 do 40 evra.

Visina dnevnice zavisi od regiona u kojem majstori u Srbiji rade, pa, na primer, majstor gipsar u Subotici nema ista primanja na dnevnom nivou kao onaj u Beogradu ili Pirotu. Dnevnica od 50 do 60 evra za majstora u glavnom gradu koji radi na velikom projektu (a deo, zapravo, često daje svom pomoćnom radniku) nije i ona koju prima majstor armirač ili tesar u manjim sredinama.

"U ovom momentu, dobri keramičari, instalateri mašinske struke, kvalifikovanija radna snaga ima i do 100 evra dnevnicu", kaže Rodić.

Jedno od pitanja koje postavlja struka je da li onih skoro 100 hiljada zanatlija sa evidencije za zapošljavanje, zapravo radi na "na crno".

Drugi problem je veliki odliv radnika u inostranstvo, gde dobri majstori, uz obezbeđen stan i hranu, pa i prekvalifikaciju, mogu da zarade i 4.000 - 5.000 evra mesečno.

U Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kažu da je najveći broj naših državljana koji su posao našli u inostranstvu, uz posredovanje NSZ, otišlo u Nemačku, Hrvatsku, Sloveniju i Portugal. Njihove zarade su različite i zavise od vrste poslova i kvalifikacija, kao i zemlje u kojoj rade. Tako, najveće zarade zanatlijama nude poslodavci u Nemačkoj, od 1.600 evra do 2.600 evra, poslodavci u Hrvatskoj daju od 600 evra za pomoćne radnike u turizmu, dok Crnogorci sezonskim radnicima na pomoćnim poslovima nude između 350 i 400 evra.

Rade na crno?

Jedno od pitanja koje postavlja struka je da li onih skoro 100 hiljada zanatlija sa evidencije za zapošljavanje, zapravo radi na "na crno".

Drugi problem je veliki odliv radnika u inostranstvo, gde dobri majstori, uz obezbeđen stan i hranu, prekvalifikaciju, mogu da zarade i 4.000-5.000 evra mesečno.

U Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kažu da je najveći broj naših državljana koji su posao našli u inostranstvu, uz posredovanje NSZ, otišlo u Nemačku, Hrvatsku, Sloveniju i Portugal. Njihove zarade su različite i zavise od vrste poslova i kvalifikacija, kao i zemlje u kojoj rade. Tako, najveće zarade zanatlijama nude poslodavci u Nemačkoj, od 1.600 evra do 2.600 evra, poslodavci u Hrvatskoj daju od 600 evra za pomoćne radnike u turizmu, dok Crnogorci sezonskim radnicima na pomoćnim poslovima nude između 350 i 400 evra.