"Ovo je najveći rast od 2008., ove godine 4 odsto"

To je rekao profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.

On je na promociji novog broja biltena "Kvartalni monitor" rekao da je privredni rast u prvom kvartalu bio 4,6 odsto, što je najviše od globalne ekonomske krize 2008. godine i iznad proseka zemalja CIE.

"Rast privrede u Srbiji je ove godine jednim delom pod uticajem jednokratnih faktora, kao što su oporavak poljoprivrede, proizvodnje struje, uglja i građevinarstva", rekao je Arsić, koji je i urednik biltena. Istakao je da kada se isključe jedokratni faktori, rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u ovoj godini iznosiće nešto iznad tri odsto.

Neposredni uzrok sporijeg privrednog rasta u Srbiji je, prema njegovim rečima, nizak nivo ukupnih investicija, a osnovni problemi su neefikasna država i visoka korupcija.

"Kreatori ekonomske politike još se zadovoljavaju postignutom makroekonomskom stabilnošću i umesto potrebnih reformi najavljuju i neke fiskalno neodgovorne i ekonomski neefikasne mere kao što su prekomerno povećanje plata i penzija", rekao je Arsić.

On je ocenio da je za dugoročni rast potrebno da rastu javne investicije, ulaganja u obrazovanje i inovacije, a da treba razmotriti i smanjenje poreskih opterećenja na zarade kako bi se podstakle i privatne investicije. Dodao je da zbog bržeg privrednog rasta država ne treba da uzima dividendu od javnih preduzeća, već da im prepusti taj novac kako bi povećali investicije.

"Neophodno je uvesti zakonska pravila za rast najvećih javnih rashoda, plata i penzija, uz zadržavanje postojećih pravila o njihovom maksimalnom učešću u BDP-u", rekao je Arsić.

Penzije bi, kako je rekao, po ukidnju zakona o privremenom smanjenju mogle da rastu po švajcarskoj formuli brže od cena, a sporije od zarada. Zarade bi, prema njegovim rečima, trebalo da rastu nešto sporije od BDP-a, a neophodno je otkloniti i nelogičnosti u rasponima plata. Privredni rast u Srbiji, kako je rekao Arsić, ima karakteristike koje mogu da dovedu u pitanje njegovu održivost u budućnosti, jer je prošle godine i u prvom kvartalu ove godine domaća tražnja rasla brže od BDP-a.

"Domaća tražnja je u 2017. godini u Srbiji bila za oko devet odsto veća od BDP, dok je u 11 novih članica EU iz CIE u proseku bila manja 3,4 odsto od BDP-a", rekao je Arsić.

Dodao je da tako visoka tražnja za posledicu u Srbiji ima povećanje spoljnotrgovinskog deficita i deficita u tekućem platnom bilansu.

Deficit u razmeni roba i usluga sa inostranstvom povećan je, prema njegovim rečima, sa 6,4 odsto BDP u 2016. godini na 8,2 odsto u prošloj i na 9,8 odsto u prvom kvartalu ove godine.

Arsić je rekao da su u prva tri meseca ove godine registrovane pozitivne tendencije na tržištu rada i da je ukupna formalna i neformalna zaposlenost porasla za 1,1 odsto, dok su prosečne zarade povećane 3,8 odsto.

Prodekan za finansije i međunarodnu saradnju na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Saša Ranđelović rekao je da je istraživanje sive ekonomije koje je uradio "Kvartalni monitor" pokazalo da se nije smanjila u odnosu na 2012. godinu i da iznosi oko 30 odsto BDP-a ili 50 odsto više od evropskog proseka.

Asistent Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milutin Živanović rekao je da su u Srbiji najuspešnija preduzeća po kriterijumu profitabilnosti, solventnosti i likvidnosti ona koja spadaju u grupu srednjih po veličini, a da su u najtežoj poziciji mikro firme.