Srpske plate najmanje u regionu

Ekonomisti kažu da ćemo moći da se približimo Slovencima tek kada budemo trošili koliko imamo i kada plate ne budu najveće tamo gde dominira javni sektor.

Sve naše komšije zarađuju u proseku više - i Crnogorci, i Makedonci, i Bosanci, i Albanci. Plata od oko 330 evra je nešto manja od makedonske, za bosanskom zaostaje 50 evra, za crnogorskom celih 150 evra.

Situacija je nešto bolja kada se radi o prosečnim decembarskim zaradama koje su napumpane na oko 370 evra, zbog bonusa koji se u Srbiji isplaćuju i u gubitaškim firmama. Priča da su Srbi nedovoljno kvalifikovani ne pije vodu kada se gledaju statistički podaci. Po procentu visokoobrazovanih koji je zaista nizak (od 6,5 do 7 odsto) ne možemo se meriti sa Hrvatskom (oko 15 odsto) ili Slovenijom (oko 20 odsto), ali smo na nivou ostalih zemalja u regionu.

"Prosto je neverovatno da Gorenje u Valjevu radi sa gotovo istom produktivnošću kao i pogoni u Sloveniji, a radnici u Srbiji imaju tri puta manje plate. Ni plata radnika u slovenačkom Gorenju nije velika, ali je neuporedivo veća od plate u valjevskom", kaže Dmitar Polovina, predstavnik Slovenačke privredne komore u Srbiji.

Ekonomista Miroslav Zdravković nisku platu objašnjava činjenicom da je u Srbiji radniku bolje da zarađuje i 200 evra nego da sedi kod kuće.

"To znaju i slovenačke firme. Ako je razlika u bruto plati oko 600 evra između radnika u Srbiji i Sloveniji, onda taj poslodavac na godišnjem nivou u Srbiji za 1.000 radnika uštedi oko 6,5 miliona evra. A plate su nam niske zbog loše krvne slike privrede, nemamo izlaz na more, loša je infrastruktura. Izlaz je razvoj auto-industrije, elektroindustrije, stvaranje velikih firmi", objašnjava on.

Zdravković dodaje da se ipak prosek plata mora gledati i kroz prizmu nezaposlenosti i objašnjava da "mnogi pričaju da imamo veće plate nego u Bugarskoj koja je u EU, ali njihov broj nezaposlenih je oko 2,5 puta manji". "U nekim zemljama je srednji kadar izgubio posao, pa njihove niske plate ne ulaze u prosek. Crnogorci i Bosanci imaju veće plate, ali i višu stopu nezaposlenosti. Recimo, u Arilju, gde je privatni sektor razvijen, plate su duplo manje nego u mestima gde privatnog sektora gotovo nema, ali to malo zaposlenih je na teretu budžeta", zaključuje Zdravković.

Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca, kaže da su za ovakvo stanje krive sve vlade u poslednjih 20 godina.

"Trošili smo više nego što smo zarađivali. U određenim sektorima vlada monopol. Privatno preduzeće čim pravi gubitke gazda može da zatvori. Privatnik ne može da stvori toliki višak da plate budu veće. Pa mi imamo neverovatnih 160 nameta", kaže Atanacković.

Da bi mogla da se meri sa zemljama regiona i Evrope, Zdravković kaže da Srbija mora da promeni parametre koje je i MMF uočio kao problematične.

"Recimo, čak 12,4 odsto BDP-a ide na plate službenika, što je duplo veći procenat nego u Slovačkoj , dok su plate u državnom sektoru čak za 27,7 odsto veće od prosečnih primanja u državi, dok je među novijim članicama EU razlika samo sedam odsto u korist državnog sektora", zaključuje on.