Biz - B92.net

Mađarska kaže "NE"

Mađarska je danas na sastanku ministara finansija država članica EU blokirala makroekonomsku financijsku pomoć Ukrajini u visini od 18 milijardi evra

Izvor: Index
Podeli
Foto: Krisy , shutterstock
Foto: Krisy , shutterstock

Ona je pokušala da dobije sredstva za oporavak od pandemije, što je češko predsedništvo skinulo s dnevnog reda.

Češko predsedništvo je planiralo da se glasa o paketu odluka koji uključuje dogovor o minimalnoj stopi korporativnog poreza, makroekonomsku pomoć Ukrajini, zamrzavanje 7,5 milijardi evra Mađarskoj i odobravanje mađarskog nacionalnog plana za oporavak i otpornost. Mađarska odbila, Češka skinula to s dnevnog reda

Nakon što je Mađarska odbila da da saglasnost za makroekonomsku pomoć Ukrajini, češko predsedništvo je odlučilo da skine s dnevnog reda celi paket.

“Nismo mogli da usvojimo paket u celini, ali nismo obeshrabreni. Naša ambicija je i dalje da u januaru počnemo da isplaćujemo pomoć Ukrajini”, izjavio je češki ministar financija Zbynek Stanjura.

Sada se razmatra mogućnost sazivanja vanrednog sastanka ministara finansija, koji bi trebalo da se održi sledećeg ponedeljka 12. decembra. Ako situacija eskalira, ne isključuje se mogućnost ni da se to pitanje nađe na dnevnom redu summita čelnika EU 15. i 16. decembra.

Odluka o predlogu da se Mađarskoj zamrznu sredstva trebalo bi da se donese najkasnije do 19. decembra. Komisija je predložila da se Mađarskoj obustavi 65 odsto sredstava iz tri operativna programa u okviru kohezijske politike u iznosu od 7,5 milijardi evra. Mađarski nacionalni plan oporavka

Za odluku o zamrzavanju 7,5 milijardi evra u okviru novog mehanizma prema kojem se korištenje sredstava iz evropskih fondova, potrebna je većina, što znači da za to mora glasati najmanje 15 država članica, koje čine 65 odsto ukupnog stanovništva EU.

Prema diplomatskim izvorima, Francuska i Nemačka nastoje da smanje iznos koji bi se zamrzo, uz obrazloženje da je Mađarska u međuvremenu sprovela neke reforme. Sa zamrzavanjem sredstava ne slaže se ni deo zemalja srednje i istočne Evrope, a to bi moglo da znači da ne postoji potrebna većina za odluku.

Mnogi ističu da bi bila potpuna katastrofa ako prvi pokušaj korišćenja mehanizma uslovljenosti ne dobije potrebnu većinu, jer bi to značilo propast uloženih napora da se taj mehanizam, čija je svrha da se spreči odstupanje od demokratskih standarda i vrednosti, uopšte usvoji.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.