Rusija o sudbini tranzita kroz Ukrajinu: Gasa će biti dokle god su ugovori na snazi

To je u intervjuu Sputnjiku rekao direktor odseka za međunarodnu saradnju pri Ministarstvu inostranih poslova Rusije Dmitrij Biričevski.

"Ako se sve strane slože i postoji potreba za ruskim gasom u određenim regionima Evrope, onda će taj gas pouzdano i prema planu biti dostavljen potrošačima“, naveo je Biričevski.

On je takođe naveo da je Severni tok 2 čisto ekonomski projekat, a što se tiče tranzita sirovina kroz Ukrajinu, tu postoje određene obaveze.

Direktor gasne kompanije „Operator GTS Ukrajine“ Sergej Makogon u maju je izjavio da će ekonomija države izgubiti pet do šest milijardi dolara godišnje, ako se pusti u rad „Severni tok 2“. Prema njegovim rečima, Kijev će izgubiti jednu i po milijardu dolara u slučaju da Moskva prekine tranzit.

Krajem decembra 2019. godine Rusija i Ukrajina potpisale su paket sporazuma o nastavku tranzita gasa kroz Ukrajinu, uključujući i tranzitni ugovor na pet godina, prema kojem je „Gasprom“ garantovao pumpanje 65 milijardi kubnih metara gasa 2020. godine i po 40 milijarde u naredne četiri.

Izgradnja gasovoda Severni tok 2

Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. U izgradnji gasovoda učestvuju brojne evropske kompanije.

Protiv izgradnje gasovoda „Severni tok 2“ aktivno se bori Ukrajina, koja se plaši da će izgubiti prihode od tranzita ruskog gasa, kao i brojne evropske zemlje, uključujući Poljsku, Letoniju i Litvaniju, a takođe i Sjedinjene Države, koje žele da prodaju svoj tečni prirodni gas u EU.

SAD su u decembru 2019. godine uvele gasovodu sankcije, zbog čega je švajcarski „Olsiz“ bio prinuđen da zaustavi radove na polaganju cevi.

Radovi su nastavljeni i godinu dana kasnije – u decembru 2020. brod za polaganje cevi „Fortuna“ položio je 2,6 kilometara cevi u nemačkim vodama.