Korupcija u Hrvatskoj: "Bliži Kavkazu nego Srednjoj Evropi"

Oni su se, u ovom dokumentu, osvrnuli i na Hrvatsku.

"Ukoliko ne bude političke volje za konačnim rešavanjem problema netransparentnog javnog sektora i nekompetentne javne uprave iz kojih neminovno proizlaze klijentelizam, nepotizam i korupcija, Hrvatska će se i dalje nalaziti među zemljama u kojima vladaju nezadovoljstvo, apatija i iseljavanje stanovništva u države s boljim upravljanjem i boljim ekonomskim rezultatima", navodi se u najnovijem osvrtu Instituta za javne finansije, u kojem dr Katarina Ot komentariše Izveštaj o tranziciji 2019-2020. Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

Po kvalitetu upravljanja bliži Kavkazu nego Srednjoj Evropi

Naime, EBRD je objavila Izveštaj o tranziciji 2019-2020. pod nazivom "Boljim upravljanjem do boljih ekonomskih rezultata". Izveštaj se bavi zaostajanjem EBRD-država za razvijenim državama, kao i značajem upravljanja za njihov rast i blagostanje.

U izveštaju se analiziraju trendovi upravljanja na nacionalnim, regionalnim i lokalnim nivoima, kao i upravljanja preduzećima. Promatra se i napredak država u strukturnim reformama, neophodnima za održivo tržišnu ekonomiju i njihove pokazatelje: konkurentnost, dobro upravljanje, ekološki pristup, uključivost, otpornost i integrisanost.

"Nalazi najnovijeg EBRD-ov Izveštaja o tranziciji 2019-2020. koje se bavi pitanjima boljeg upravljanja u cilju postizanja boljih ekonomskih rezultata, prilično su zabrinjavajući jer ukazuju da je Hrvatska po kvalitetu upravljanja bliža proseku Jugoistočne Evrope, pa čak i Istočne Europe i Kavkaza, nego proseku regiona kojoj pripada – Srednje Evrope i Baltika", navodi dr Ot, prenosi Indeks.

U zemljama obuhvaćenima istraživanjem primićeno je zaostajanje u pogledu kvaliteta upravljanja u odnosu na razvijene zemlje.

Hrvatskoj će, bez promena, trebati više od 120 godina da dostigne najrazvijenije zemlje

Bez poboljšanja upravljanja, Hrvatskoj će trebati više od 120 godina da dostigne sedam najrazvijenijih zemalja sveta.

"Zaostajanje u upravljanju itekako je značajno, jer vodi nižim investicijama i neefikasnoj alokaciji resursa, na temelju ličnih veza (ti meni, ja tebi), umesto na temelju tržišnih zakona. Budući da savremene ekonomije postaju sve zavisnije od inovacija i preduzetništva, loše upravljanje postaje sve veća prepreka postizanju nivoa dohodaka razvijenih država. Hrvatskoj bi, na primer, za konvergenciju s prosečnim dohotkom po stanovniku G-7 država - uz pretpostavku prosečnih stopa rasta iz razdoblja 2010-2018. i uz bitno poboljšanje upravljanja – trebalo gotovo 40 godina, no uz te iste stope, a bez poboljšanja upravljanja, moglo bi joj trebati čak i više od 120 godina", navodi Otova.

Izveštaj ukazuje da bi u EBRD- državama i manje sustizanje razlika u upravljanju uticalo na znatno veće sustizanje nivoa ekonomskog rasta.

"Na taj bi način poboljšanja u upravljanju povećala dohotke stanovništva i zadovoljstvo kvalitetom života i smanjila podsticaje za emigriranje. No, učinak poboljšanja upravljanja na kvalitetu života i odluke o emigriranju znatno je veći od učinaka koji bi se mogli objasniti samo podizanjem dohotka stanovništva. Drugim rečima, stanovništvo koje je zadovoljnije institucijama i u budućnosti očekuje bolje društvene i ekonomske ishode radije će ostati u svojim državama i manje teži emigriranju", navodi se u tekstu.