Šta kaže struka: Evroobveznice će uticati na priliv stranog kapitala

Unapređenje se očekuje na međunarodnom finansijskom tržištu, ocenjuju analitičari, i dodaju da će se to pozitivno odraziti na priliv stranog kapitala, razvoj privatnog sektora i zaposlenosti u zemlji.

Profesor ekonomije na FEFA univerzitetu Nebojša Savić kaže da su evroobveznice emitovane sa idejom da se promeni struktura duga, odnosno da se zameni deo duga koji je bio u dolarima i da se sada vodi u evrima.

"S druge strane, obveznice su emitovane i da bi se prepakivanjem tog duga došlo do povoljnijih finansijskih uslova, drugim rečima, do značajno niže kamatne stope", rekao je Savić.

Ono što je u tom projektu bilo značajno, navodi on, je to što je odziv potencijalnih zainteresovanih investitora bio veliki.

"Negde oko šest puta je bilo veće interesovanje od onoga što je Srbija bila spremna da ponudi, što je dobar signal kako se kotiraju ekonomske reforme koje se kod nas sprovode i u kom pravcu ide razvoj finansijskog tržišta u našoj zemlji", navodi Savić.

Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić kaže da je emitovanje evroobveznice na Londonskoj berzi pre svega pozitivno zbog ročnosti, jer je, ističe, reč o roku dospeća od 10 godina po jako povoljnoj stopi prinosa, od 1,6 odsto, dok je kamatni kupon 1,5 odsto.

"Rekordno nisko i rekao bih, po utisku sa tržišta, tržište nas vrednuje u ovom trenutku sa malo boljim kreditnim rejtingom nego što mi nominalno imamo od strane rejting agencija", primetio je Grubišić.

On kaže da je kamatna stopa odraz našeg kreditnog rejtinga, koji, podseća, kreditne agencije vrednuju oko BB, dok tržišni rezultati kažu da je kreditni rejting povoljniji od toga, navodi Grubišić.

"Dodatna povoljnost je što će se iskoristiti ova sredstva za prevremenu otplatu duga koji je nominovan u dolarima. Time mi značajno popravljamo našu valutnu strukturu, jer je opasnost i do sada bila ta visoka izloženost prema dolarskom delu našeg javnog duga, a sada ćemo to premestiti u evro, što je nama ipak manja izloženost i manji valutni rizik", objasnio je Grubišić.

Dodaje da je dobro i što se štedi kamata, te je očigledno, kaže, da će svake godine biti značajna ušteda vezano za kamatu koja se plaća.

"Menja se valuta, niža je kamatna stopa, ušteda po osnovu kamate i odlično ročište, a posebno je dobro što je to emitovano na Londonskoj berzi i da su tome prethodili razgovori, gde se anketiralo tržište, što je praksa kada se emituje ovakva obveznica u Frankfurtu, Njujorku i drugim svetskim finansijskim centrima", rekao je Grubišić.

Ističe i da su prvi rezultati pokazali da je tražnja bila četiri puta veća od ponude, jer je, navodi, plasirano milijardu evra kroz evroindeksiranu obveznicu, a da je na kraju, kada su se uključili pojedini američki investicioni fondovi, tražnja bila šest i po puta veća od ponude.

Ocenjuje i da je disperzija za obveznicama bila dobra, jer je, kaže, bilo više različitih investitora koji su kupovali, negde oko 300.