Gde do posla u Srbiji bez diplome?

Jedan od najvećih britanskih poslodavaca po broju zapošljavanja fakultetski obrazovanih kadrova najavio je da više neće tražiti stručnu spremu u molbama za posao jer, kako kažu, nema dokaza da je uspeh na fakultetu povezan sa uspehom u karijeri.

Anketa „Blica“ pokazala je da i najveće firme u Srbiji sve više razmišljaju na taj način.

“Sposoban čovek pravi razliku u poslu. Kod nas ne funkcionišu baš svi tržišni principi i samo neko ko je poslovno vispren može da uspe, a sve je teže naći dobrog radnika. Obrazovni sistem se promenio i izbacuje ogromnu količinu obrazovanih ljudi koji su prazni, tabula raza. Zato firme traže nekoga ko zna da radi, imao diplomu ili ne”, objašnjava Olivera Ćirković iz „Univereksporta“.

Sličan stav imaju i u kompaniji „Vip“. “Prilikom selekcije kandidata nije najvažnije formalno obrazovanje, već cenimo i uzimamo u obzir dodatna iskustva poput učešća na kursevima, radionicama ili volontiranje u različitim oblastima”, kažu u „Vipu“, ali napominju da je među kandidatima bez radnog iskustva nivo obrazovanja ključan prilikom zapošljavanja.

U kompaniji „Viktorija grupa“ ističu da za visoko specijalizovane poslove najčešće zahtevaju formalno obrazovanje. “S druge strane, postoje pozicije koje zahtevaju obimno znanje i radno iskustvo”, kažu u toj kompaniji.

Za najveći broj pozicija u kompaniji „Infarm“, „Delez“ i „Telenor“ traži se visoka stručna sprema, ali i adekvatno znanje. “U nekim slučajevima, radno iskustvo može biti ključni faktor za zapošljavanje kandidata s nižim stepenom obrazovanja od fakultetskog”, kažu u „Telenoru“.

Za Dragoljuba Vukadinovića, direktora kompanije „Metalac“, fakultet je obavezan. “I to ne bilo koji, isključivo državni. Ne može bez škole. Jedan u hiljadu njih je izvanredan bez škole. To, naravno, ne znači da su svi sa diplomom automatski dobri radnici”, kaže on.

Branislav Boričić, dekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu, objašnjava da za neke poslove nije važna diploma i da poslodavci vrlo brzo mogu da ocene koliko je kandidat kvalitetan, da ga eliminišu ili unaprede.

“U inostranstvu postoji praksa da se za neke poslove organizuju testiranja ili probni rad, pa ako ste dobri, dobijate posao. To je posebno izraženo u IT sektoru. Imate ogroman broj programera koji su zaglavili na pola studija, ali su veliki stručnjaci u tom poslu. Ipak, to kvalitetne fakultete ne pogađa. Mi znamo da će se naši studenti na svakakvim probama i testiranjima dobro pokazati“, kaže Boričić.