Izrael, Palestinci i sukob: Šta se desi kada Arapkinja i Jevrejin zajedno otvore hostel

Godine 2005. hostel u starom delu Nazareta otvorio je vrata usred kiše glasina, tračeva i optužbi.

Objekat sa 60 kreveta, smešten u arapsku kuću staru 200 godina, vodio je neobičan par. Jedna izraelska Arapkinja i jedan izraelski Jevrej.

Ali nije samo to poslovno partnerstvo bilo neobično, Fauzi Azar in otvoren je na području koje su napustili čak i njegovi žitelji.

U krivudavim kaldrmisanim sokacima ostala su samo vrata ispisana grafitima, zabravljene prodavnice i dileri droge.

• Izraelski fotograf za BBC:"Kako burek spaja ljude na Balkanu"
• Predizborna kampanja u Izraelu miriše na parfem "Fašizam“
• Izrael je jevrejska nacionalna država

"Kada sam čuo da se taj hostel otvara, pomislio sam, čoveče... to je baš čudno", kaže Alon Gelbman, profesor turističkog menadžmenta na koledžu Kinaret, u Galileji. "Ali prilično brzo je postao veoma uspešan."

"Nakon što mi je baka umrla, porodica zapravo nije odlazila tamo", kaže Suraida Šomar Naser, koja je, zajedno sa Maozom Inonom, otvorila hostel.

Vrativši se sa bekpekerskog proputovanja po svetu i uverivši se da hosteli mogu postati centralna mesta za neku zajednicu, Maoz je shvatio da želi da otvori jedan.

Pošto je posetio Nazaret - grad u Izraelu s najvećim brojem arapskog stanovništva, u kom muslimani čine do 70 odsto populacije od 77.000 ljudi - naišao je na Fauzi Azar.

"Ušao sam na ova mala vrata i ostao zapanjen", priseća se Maoz. "Odmah sam video koliki tu leži potencijal."

Obratio se Suraidi, koja se u početku protivila toj ideji.

"Mislila sam da je lud", kaže ona. "Rekla sam Maozu da zaboravi na to, da potraži drugu porodicu. Pitao me je zbog čega, i rekla sam: 'zato što si Jevrejin, ne mogu da radim s tobom'".

Nazaret privlaæi turiste velikim pijacama i hrišæanskim spomenicima/Getty Images

Podele su duboke.

Suraidin deda, po kom je hostel dobio ime, borio se 1948. u Arapsko-izraelskom ratu. Ali Maoz je bio uporan i naposletku je ubedio Suraidinu majku, koja je prepoznala dobru priliku.

"Znala je da od mene neće dobiti novac", kaže Maoz, "ali valjda je videla nešto u meni."

Lokalno stanovništvo je podozrivo gledalo na tu saradnju i optužilo je Suraidu i njenu porodicu da "kuju zaveru" sa Maozom kako bi "pojevrejili" taj grad na severu Izraela.

• Grad u kome komšije ne piju kafu zajedno
• Izrael dobio prvog gej ministra

"Nije bilo lako", kaže Suraida. "Ali odlučili smo da ćemo ipak pokušati."

Nakon napornog i dugotrajnog renoviranja, hostel je otvorio vrata za javnost i turisti su počeli da dolaze.

"Nesumnjivo smo prošli kroz teška vremena", kaže Maoz.

"Ali sada vidimo kako se ceo stari grad menja i otvorile su se mnoge prodavnice, kafei i drugi hosteli zbog toga što smo mi tu. Radio sam naporno kako bih upoznao sve iz ove zajednice i kako bi oni znali da sam im prijatelj, da želim da pomognem."

Maoz zna prodavce u Nazaretu/BBC

Iako više ne živi u Nazaretu, Maoz i dalje zna imena većine vlasnika prodavnica, i zaslužan je za smirivanje napetosti i dovođenje jevrejskih posetilaca u grad.

"Zbog Maoza smo sada stalno u poslu", kaže Džardžura Kanaza, koja sa bratom drži prodavnicu začina Elbabur.

"Došao je u naš stari grad i povratio ga u život. Ljudi su bili sumnjičavi prema njemu, ali ja sam videla nešto dobro. Zaista, mnogo toga je učinio za nas."

• Šta sve možeš da naučiš u kibucu
• Hoće li Izrael izvršiti aneksiju delova Zapadne obale
• Drevni Izraeliti "palili kanabis na bogosluženjima"

Deset godina nakon otvaranja hostela, profesor Gelbman je odlučio da uzme Fauzi Azar za predmet svoje studije o tome na koji način se turizam može koristiti u smirivanju sukoba i povezivanju podeljenih zajednica.

"To partnerstvo je postalo simbol", tvrdi profesor Gelbman. "Pošto ne vidimo baš često da Jevreji i Arapi međusobno sarađuju.

"A pitanje na koje tražimo odogovor nije: 'može li mir da promoviše turizam?', već: 'može li turizam da promoviše mir?' Možemo li da upotrebimo turizam kako bismo podstakli mirnije i bolje veze u zajednicama?

"Možemo li da iskoristimo to što se ljudi sreću jedni s drugima, što pričaju, što se bolje upoznaju sa drugim zajednicama, kako bismo potakli promenu, odozdo naviše?"

U izveštaju profesora Gelbmana, koji je napisao sa Danijelom Lavenom, profesorom na univerzitetu Mid Sveden, zaključuje se da turizam zaista može da pomogne razvoju zajedničkih interesa između zajednica koje karakterišu međukulturni sukobi.

Prema Suraidi, Maoz je sada "deo naše porodice".

"On mi je kao brat", kaže ona. "Ponosna sam na to što smo postigli. Ovaj grad je bio pust, ni lokalci nisu želeli da dolaze ovamo. Ali sada, tu je 20 hostela i mnogo samostalnih preduzetnika.

"A bez Maoza, ova kuća danas ne bi postojala."

Maoz, koji je od tada učestvovao u otvaranju Hostelâ Abraham, pod čije okrilje sada spada Fauzi Azar in, kaže da mu je "srce zaigralo" kada mu se san ostvario.

"O ovom lokalnom turizmu koji podržava održivi razvoj sam govorio još 2005. godine. Tada to niko nije razumeo, niko u to nije verovao, ali sada je zaživeo." Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk