Turbo dizel motocikli i skuteri na plin?

Zamislite motocikl srednje veličine sa trocilindarskim turbo dizel agregatom koji „povlači“ odmah iz niskih obrtaja, ima 6 brzina i troši 2 litra na otvorenom, pišu polovni automobili.

Podeli
Foto: Kira_Yan/Shutterstock
Foto: Kira_Yan/Shutterstock

Zvuči fenomalno! Kao i skuter na plin, koji potroši 5 litara plina, odnosno 560 dinara na 100 kilometara po aktuelnim cenama. Nažalost, takvih motocikala i skutera nema.

Motocikli i skuteri gotovo uvek koriste benzin kao gorivo. U ovom tekstu objasnićemo šta to sprečava proizvođače da koriste druga goriva, kao i zašto je ponuda električnih motocikala još uvek siromašna.

Dizel u motociklu

Na motociklima možete naći skoro sve konfiguracije agregata. Jednocilindarski, dvocilindarski u rednom i V rasporedu, redne trocilindarske, V6, itd. Jedino što nećete naći ni jedan dizelaš, uprkos tome što je moderan dizel dostigao svoj tehnološki vrhunac.

Benefit dizel motocikla u laganom vozilo kao što je motocikl bila bi izuzetno mala potrošnja, ali uz niz problema. Dizel pre svega svojim principom rada, osobinama i konstrukcijom je antagonista prirodi motocikla koji treba da bude brz, lagan, agilan i prijatan za vožnju.

Težina dizel agregata je uvek veća od težine benzinskog. Težina dolazi iz potreba za jačim blokom motora i masivnijim komponentama kao što su klipovi, klipanjače, itd. Dizel agregati obično imaju veće prečnike i duži hod klipova, pa dolazite do toga da imate tešku i gabaritnu pogonsku jedinicu koju jednostavno nemate gde da „spakujete“ u ram motocikla. Tu treba smestiti negde i turbo punjač i ostale prateće komponente.

Drugi problem koji se javlja jeste prenos velikog obrtnog momenta na točkove. Ovo je možda i veći problem od samog agregata. Sasvim sigurno je da bi menjač takvog motocikla bio znatno veći, teži i da bi prenos morao biti rešen komplikovanim sistemom. Konvencionalni lanac ne bi mogao da izdrži stres obrtnog momenta i težine.

Već smo pričali o tome da su suvišni kilogrami najveće zlo za motocikl. Tako bi već teška pogonska jedinica dizela zahtevala masivniji ram, nosače, pa jače i veče vešanje, što povlači odmah i potrebe za „većim“ kočnicama . Na kraju, dobili bi motocikl koji je znatno teži od proseka što bi „ubilo“ sve čari i osobine zbog kojih volimo i vozimo motocikle. Ostaje i problem vibracija koje je na motociklu gotovo nemoguće rešiti.

Zbog svega gored navednog, treba uzeti u obzir da ušteda u potrošnji ne bi bila toliko velika u odnosu na benzinski agregat. Sasvim sigurno, razvoj takvog dizel motocikla i njegova prodaja bila bi ekonomski neisplativa.

Ipak, postoje anomalije u vidu dizel motocikala. Nekoliko kompanija je pokušalo da naprave dizel motocikle.

Američka vojska koristi „Kawasaki KLR“ koji je modifikovan dizelskim agregatom. Manji broj tih motocikala je završio kod civila. Ipak, radi se o motociklu specijalne namene.

Jedini masovno proizvedeni dizel motocikl je postajao u Indiji pod brendom „Royal Enfielda“. Radi se o krajnje primitivnom motociklu koji je za pokon koristio mali industrijski dizel agregat.

Jedini pokušaj izvedbe komercijalnog modernog dizel motocikla imala je jedna holandska kompanija sa modelom „T800 CDI.“ Motocikl je koristio pogonsku jedinicu iz „Smart“ automobila, trocilindrični common rail turbo dizel zapremine 800 kubika. Prodavao se isključivo u Holandiji. Proizvođač je tvrdio da troši svega 1.7 litar dizela na 100 kilometara. Nije zabeležio komercijalni uspeh.

Zašto ne TNG?

Tečni naftni gas ili plin, može da pogoni motocikl ili skuter. Za razliku od dizela, motocikle i skutere na plin možete videti u zemljama Azije i Indiji. U Evropi ih nema, jer ne mogu da zadovolje bezbednosne norme.

Ova konverzija može imati donekle smisla kod motocikala i skutera male zapremine koji se koriste isključivo kao „radne mašine“ jednostavne konstrukcije.

Kod modernih motocikala sa elektronskim sistemom ubrigavanja, izvođenje dodatne plinske instalacije bi bilo preskupo i komplikovano, a uštede po pređenom kilometru nedovoljne da opravdaju investiciju. Plin kao gorivo oslobađa manje energije od benzina, pa bi takav motocikl imao osetno manju snagu i lošiji odziv na ručici gasa. Ekonomski gledano, plin nije isplativ na motociklima jer mali gradski dvotočkaši već imaju izuzetno niske troškove eksploatacije.

Tehnički gledano, plin kao gorivo zahteva i grejač kako instalacija ne bi zaledila. Po hladnijem vremenu bilo bi problematično za motocikl da startuje i funkcioniše na kratkim relacijama. Pogotovo ako se radi o vazdušno hlađenom agregatu. Isto tako, plin stvara nešto veću temperaturu sagorevanja, što bi zahtevalo nešto veći sistem hlađenja. Pogotovo ako se radi o agregatima koji razvijaju snagu na visokim obrtajima.

Velika prepreka u instalaciji gasa u motocikle i skutere jeste sama boca za gas. Na motociklu jednostavno nema mesta za takvu bocu. Verovatno ste pomislili da boca može doći na mesto centralnog kofera. Može, ali time gubite prtljažni prostor, dodajete težak rezervoar na visoku tačku motocikla što će upropastiti raspored težine. Drugi problem jeste kako učvrstiti bocu tako da ne otpadne prilikom pada. Rep motocikla nije podesan za fiksiranje takvih težina.

U Srbiji, ugradnja TNG uređaja nije propisana zakonom, te ne postoji mogućnost da dobijete atest i potrebne dozvole.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 65 idi na stranu