Da li i Lego ljudi postaju previše ljuti?

Doktor Kristof Bartnek sa novozelandskog Univerziteta u Kanteberiju pregledao je više od 6.000 figurica danskog proizvođača i ustanovio da se igračka koja predstavlja jedno od najlepših, najkreativnijih, ali i najnevinijih sećanja mnogih ljudi širom sveta i te kako menja u 21. veku.

“Proizvođači igračaka se sve više usmeravaju ka konfliktnim temama. Veoma je važno istražiti kakvi izrazi lica su primereni za koji uzrast i kako ih deca percipiraju. Percepcija igračaka ima značajnu ulogu u odrastanju dece i formiranju ličnosti”, kaže Bartnek.

On kaže da je neizbežno pitanje kako će otklon od isključivo nasmejanih lica, koja su bila jedina koja je “Lego” godinama koristio, uticati na to kako se deca igraju i kako vide igru kao takvu.

Bartnek i njegov tim su lica figurica iz svih tema kojima se bavi Lego rasporedili u određene emotivne kategorije, a zatim su prošli kroz obimnu statistiku.

“Sve češće se teme baziraju na sukobu, a najčešće se sila dobra bori protiv zla. Lego je nova lica počeo da uvodi devedesetih godina, a od tada se svake godine broj novih izraza uvećava. Sreća i ljutnja su sada najčešće emocije figurica. Međutim, emocija nije direktno uslovljena time da li je lik dobar ili zao, pa su tako heroji ponekad prikazani sa mučnim izrazom, a zlikovci su ponekad nasmejani”, kaže Bartnek.

On kaže da na decu ostaviti posledice to više u sećanju neće ostajati samo nasmejane “lego čikice” već i one koji su ljuti ili koji su u strahu.

“Umesto što se fokusiraju na realističnost, proizvođači bi morali da se pozabave raznovrsnošću i činjenicom da je ponekad stripski pristup sasvim dovoljan”, kaže on.

Istraživanje će u celini biti predstavljeno (PDF) početkom avgusta na konferenciji u Japanu.