Mobing sve češća pojava u Srbiji

Mobing je reč engleskog porekla koja se sve više koristi za fenomen zlostavljanja na radu.

Mobing znači nasrtanje u masi, rulji, gomili, što upućuje da je u pitanju kolektivna akcija, mada je često i pojedinačna.

Pošto istraživanja pokazuju da je u Srbiji strah od gubitka posla na prvom mestu, proizlazi da radnici trpe i ono što ne bi morali.

Najčešće žrtve mobinga u Srbiji su, žene, međutim, "na udaru" mobera su često i mladi na početku radne karijere.

U VDS i Udruženju "No mobing“ složili su se da je mobing sve češća pojava u Srbiji, koja je predloženim zakonom definisana kao specifično ponašanje prema zaposlenom, koje se ponavlja, a za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja i položaja radnika.

Pod zlostavljanjem na radnom mestu podrazumeva se i ponašanje koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu otkaže ugovor o radu ili raskine radni odnos.

Zlostavljanje, takođe, predstavlja i učestvovanje, odnosno podsticanje ili navođenje drugih na takvo ponašanje, a odredbe predloženog akta primenjuju se i na slučajeve seksualnog uznemiravanja.

Koordinatorka Službe za pomoć i podršku žrtvama VDS Jasmina Nikolić smatra da je donošenje zakona o zlostavljanju “korak napred”, ali da se rezultati mogu očekivati tek posle nekog vremena.

“Ako ništa drugo, zakon će na potencijalne žrtve delovati ohrabrujuće, pre svega zato što je, mobing zabranjen, i zato što su za takvo ponašanje predviđene sankcije”, rekla je koordinatorka Nikolić.

Nikolić je, međutim, izrazila rezervu prema odredbama kojima se predviđa medijacija pre sudskog postupka.

Žrtve mobinga koje se obrate VDS dobijaju emocionalnu, psihološku, ali i pravnu podršku, a čak polovina onih koji se obrate toj nevladinoj organizaciji, to čine zbog problema sa zlostavljanjem na radnom mestu.

Nikolić je ukazala da je mobing u Srbiju čest u privatizovanim preduzećima. "Mobing je jedan od načina da se višak zaposlenih dovede u situaciju da svojevoljno napusti posao, čime se novi vlasnik oslobađa svih zakonskih obaveza koje bi imao prema tim radnicima ", objasnila je ona.

Sličnog je mišljenja i državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike Snežana Lakićević, šef radne grupe za izradu zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, koja je, takođe, strateški mobing u Srbiji prepoznala kao problem.

Lakićević je objasnila da se ta vrsta mobinga odnosi na veće grupe ljudi i odvija posle privatizacije preduzeća, sa čime se, nedavno složio i savetnik u Republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova Olga Kićanović, koja je kazala da su "privatizacija i tranzicija dugo podhranjivale mobing“.

Kićanović je navela i da predložene zakonske odredbe obećavaju da će broj zlostavljanih na radnom mestu biti smanjen, kao što je i priređen da zaštiti savesnog poslodavca, a ne neradnike.

Žrtve zlostavljanja na radnom mestu u nadi da će rešiti problem obraćale su se i Inspektoratu za rad, koji nije imao zakonska ovlašćenja da se uključi u “borbu” protiv mobinga.

Međutim, kada zakon o mobingu počne da se primenjuje i Inspektorat će, u određenim slučajevima, biti “prva adresa” za žalbe građana.

Predloženim zakonom za zlostavljača, odnosno mobera i poslodavca, predviđene su visoke novčane kazne do 800.000 dinara, rešavanje spora medijacijom, disciplinski postupak u okviru preduzeća i sudska zaštita žrtve u parničnom postupku, koji će biti hitan.

Ukoliko postupak posredovanja ne uspe, odnosno ukoliko spor ne bude rešen medijacijom, poslodavac "mobera“ može udaljiti sa posla na određeno vreme, premestiti ga u drugu radnu okolinu, a ukoliko u roku od šest meseci ponovi zlostavljanje raskinuti ugovor o radu.

Kada je reč o sudskom postupku, koji sledi ukoliko posrednik "ne obavi zadatak“, Predlogom zakona o zaštiti od zlostavljanja na radu predviđa se da teret dokazivanja pada na poslodavca, koji će snositi i finansijske troškove.

Sudski postupci, kada je u pitanju dokazivanje mobinga, do sada su trajali izuzetno dugo, što je uticalo na produženu viktimizaciju žrtve.

Vera Kondić, predsednica Udruženja “No mobing” kazala je da svakog dana najmanje dve osobe, koje su žrtve zlostavljanja na radnom mestu zatraže pomoć od ovog udruženja.

Žrtve mobinga, iako stepen obrazovanja nije presudan parametar, uglavnom, su, istakla je, stručnjaci u poslu koji insistiraju na poštovanju zakona i procedura, dok su moberi najčešće frustrirane, duboko nesigurne osobe, koje nezadovoljstvo, a često i nesposobnost, projektuju na druge ljude.

"Strah je u osnovi mobinga. Izgleda neverovatno, ali mober se u stvari oseća ugroženo ili žrtvu vidi kao konkurenciju, koja ga se na kraju plaši", podvukla je Kondić.

Predlogom zakona o sprečavanju zlostavljanju na radu propisuje se obaveza za poslodavca da zaposlenog zaštiti od zlostavljanja i da osposobi radnike da prepoznaju uzroke, oblike i posledice mobinga.

S druge strane, zaposleni će, prema predloženim zakonskim rešenjima, biti dužan da se uzdrži od ponašanja koje predstavlja mobing ili zloupotrebu prava na zaštitu od zlostavljanja.

Ukoliko se poslodavac ne uzdrži od takvog ponašanja, odgovoran je za nepoštovanje radne discipline, odnosno povredu radne dužnosti.

Žrtva mobinga zahtev za zaštitu zlostavljanja poslodavcu može podneti najkasnije u roku od šest meseci, a predloženim aktom, osim stalno zaposlenih, pravo na zaštitu imaju i osobe angažovane po ugovoru, kao i volonteri.