Poverenje je ključ za sreću

Bez obzira ko i gde radi "merenja sreće", 5,5 miliona ove skandinavske zemlje nalazi se na vrhu grupe najsrećnijih poslednjih 20 godina.

Ekonomisti, dok isprobavaju nove metode kako bi što bolje izmerili sreću, kažu da Danci, koji su i među najimućnijima u svetu, imaju tradiciju jednakosti i poverenja koju ne kopiraju mnogi.

Možda je jedan od najboljih dokaza poverenja slika danske berze. Ona nije izbegla globalne potrese i od početka ove godine je izgubila 37 odsto, ali već pet godina ima najbolje performanse među razvijenim tržištima, bolje i od naftom bogate Norveške.

Ekonomista OECD Justina Fišer sreću Danaca pripusuje činjenici da ljudi "konzumiraju" relativno jednake delove bogatstva i veruju jedni drugima.

"Danska je jedna od zemalja sa najvećim nivoom poverenja među ljudima", istakla je Justina Fišer za Rojters, dodajući da su u drugim državama ljudi mnogo ciničniji kada je reč o institucijama, od vlade do biznisa, kao i u međusobnim odnosima.

Danska je, inače, jedna od prvih zemalja koja je u uslovima tekućih potresa na finansijskim tržištima obećala neograničene garancije depozita.

"Poverenje u druge, kao i institucionalno poverenje, ali posebno u druge, značajan je i odlučujući faktor za dobar subjektivni osećaj", naglašava Justina Fišer.

Diplomata Klavs Holm navodi da mnogi Dansku slikaju kao nekada Hans Kristijan Andersen - kao zemlju malih sirena, dok istovremeno ne vide "jedinstvene danske vrednosti".

"Danci su 'srećni ljudi'. Zašto?", pita se Holm i odgovara da Danci uživaju u običnim zadovoljstvima poput plivanja u luci koje bi se na nekom drugom mestu smatralo suviše rizičnim.

Jedna od srećnih, dekoraterka Mete Elevang Petersen, 26-godišnjakinja koja na biciklu krstari Kopenhagenom, sreću objašanjva time što se oseća bezbednom i što može da se osloni na druge.

Zašto Danci imaju toliko poverenja jedni u druge nije baš sasvim jasno, ali se čini da je poverenje nešto što se prenosi generacijama, kaže profesor sa Univerziteta Arhus Kristijan Bjornskov.

"Verujemo da poreklo tog poverenja treba tražiti daleko u prošlosti. Verovatno u nekim vikinškim normama".

U prilog tome govore istraživanja koja pokazuju da su Skandinavci koji su emigrirali u SAD u XIX veku danas Amerikanci sa najviše poverenja.

Justina Fišer iz OECD pak ukazuje na vezu poverenja i ekonomskog rasta. Profesor Bjornskov se slaže da je dansko poverenje povezano sa boljom ekonomijom i boljom konkurentskom pozicijom.

"To znači da pravni sistem funkcioniše bolje u Danskoj, obrazovni sistem radi bolje nego u većini drugih zemalja. Poverenje doprinosi sreći, ali i konkretnim ekonomskim rezultatima", kaže ovaj profesor.

Bjornskov očekuje da u uslovima globalne krize i Dancima životi budu turobniji, ali prognozira i da će oni ostati na čelu liste najsrećnijih ljudi u svetu.

Beta.