Luksuzna roba - kako prepoznati original

Onima koji drže do "firmiranih" stvari danas zaista nije lako da utvrde šta je original koji skupo plaćaju.

Pre mnogo godina, kada je otvoren prvi Armanijev butik u Kini, ljuta mušterija je ušetala vitlajući dvema majicama čuvenog italijanskog modnog kreatora.

Na jednoj od njih je pisalo "napravljeno u Kini", dok je na drugoj, jeftinijoj, stajala etiketa "napravljeno u Italiji".

Ispostavilo se da je druga majica bila "lažna" jer se Armanijeve majice više ne proizvode u Italiji, a da je ona sa natpisom "napravljeno u Kini" zapravo bila original.

Čak ni etiketa "napravljeno u Italiji" nije više garancija da su torba ili cipele, recimo, napravljene ručno, u toskanskim radionicama.

Umesto toga, torbu su mogli da sašiju ilegalni radnici u tajnim italijanskim fabrikama, a kožne cipele sa plastičnim đonovima, dopremljene iz Kine.

Rojters navodi da se mnogi evropski proizvođači luksuzne robe, suočeni sa sumnjičavošću potrošača kada je u pitanju kvalitet proizvoda, kunu da će njihove fabrike ostati zauvek u domovini.

Ima, međutim, i onih koji tvrde da nove manufakture, zapravo, mogu da poboljšaju kvalitet i kreativnost.

"Nema razloga da se dobre stvari ne prave bilo gde na svetu, sve dok imate zanatlije i vodite računa o kvalitetu", kaže zamenik izvršnog direktora u kompaniji Đorđo Armani, Džon Huks.

Niži troškovi rada u Aziji dozvoljavaju dizajnerima da potroše više novca na skupe fabričke i razvojne tehnike nego u Evropi, i zbog toga, zapravo, finalni proizvod može biti sofisticiraniji nego onaj proizveden u razvijenim zemljama.

"Ako smo opsednuti etiketom 'napravljeno u Italiji', 'napravljeno u Francuskoj', to nije dobro. Dolazimo do tačke kada ropsko poštovanje natpisa 'napravljeno u....' ne može da se održi, sem ako proizvod ne postane užasno skup", smatra Huks.

On ističe da, ako se posmatra u pravom kontekstu, afričke ili azijske manufakture mogu da se smatraju bonusima: Armani, na primer, ispituje mogućnost da pokrene svoju proizvodnju u Africi.

S druge strane, zbog svoje bogate kulture i istorije proizvodnje svile i veza, Kina i Indija, kao i druge azijske zemlje, trebalo bi da imaju visoko mesto u proizvodnji luksuzne odeće i galanterije.

Japan je, na primer, već zasenio Evropu, kao specijalista za određenu vrstu galanterije i tkanina, posebno skupocenih.

Proizvođač naočara za sunce "Luksotika", koja pravi "Pradine" i "Šanelove" naočare, ima fabriku u Japanu. Ta fabrika pravi ekskluzivne modele sa zlatnim ramovima za veoma izbirljivo japansko tržište.

Mnogi kupci, međutim, ne vole da vide etiketu "proizvedeno u Kini" na haljini od 1.000 dolara.

Za azijske kupce francuske i italijanske marke luksuzne robe važan su statusni simbol, a njihovo mišljenje sve više utiče na kretanja na svetskom tržištu.

"U određenom smislu, u Aziji ne možete da ponudite proizvod na kome piše da je napravljen u Kini ili Aziji", kaže predsednik i izvršni direktor firme "Botega Veneta", Patricio di Marko.

Stručnjaci za tržište odeće ipak smatraju da nisu svi narodi podjednako netolerantni u tom smislu. Amerikancima je, recimo, mnogo manje važno gde je odeća koju nose proizvedena.