Roditi drugom: Mogućnost koja je u Srbiji na stalnom čekanju

Piše: Marija Grbić

Izvor: 021.rs

U tom slučaju bi surogat majka, u koju bi se ubacio embrion od genetskih materijala roditelja koji žele dete (nameravani roditelji), nosila i rodila bebu. Surogat majka i nameravani roditelji bi sklopili ugovor o rađanju prema kome je surogat majka samo žena koja iznosi trudnoću, a pravni roditelji koji stiču sva zakonska roditeljska prava i dužnosti su nameravani roditelji. Prema pravima i obavezama iz ugovora, surogat majka je dužna da preda dete roditeljima, a roditelji da preuzmu dete bez obzira kog je pola ili fizičkih osobina.

Članica komisije za izradu Građanskog zakona Olga Cvejić Jančić kaže da se nedozvoljavanjem surogat materinstva u Srbiji krši Ustav.

"Prema Zakonu o uslovima i postupcima za prekid trudnoće surogat materinstvo je zabranjeno, ali to nije u skladu sa našim Ustavom koji predviđa da svako ima pravo da slobodno odlučuje o rađanju i da država podstiče i pomaže roditelje u tome. Pri tome nije predviđeno nikakvo ograničenje ovog ljudskog prava, kao što je kod nekih drugih predviđeno", kaže Cvejić Jančićeva.

Ona dodaje da se nedozvoljavanjem surogat materinstva diskriminišu žene u slučaju nepolodnosti. Kako kaže, kada je muškarac nepolodan naše pravo dozvoljava korišćenje semenih ćelija drugog muškarca, a kada je žena neplodna, tvrdi, postavljaju se pitanja i problemi u vezi sa tim.

Ugovor o rađanju može biti zaključen između srodnika, ali i između nesrodnih lica, što znači da surogat majka može biti u srodstvu sa nameravanim roditeljima, ali i ne mora. Surogat materinstvo bi, prema predlogu zakona, bilo dozvoljeno i za muškarce i žene bez partnera ako za to postoje naročito opravdani razlozi, a o postojanju tih razloga odlučuje sud. Za oplodnju embriona, koji se ubacuje u telo surogat majke, koristio bi se reproduktivni materijal bar jednog od nameravih roditelja ili reproduktivni materijal oba roditelja ako su njihove ćelije zdrave.

Ginekolog Dušan Vuleta kaže da je ideja surogat materinstva da i žene koje iz nekog razloga ne mogu da rode dete ipak ostvare svoje pravo da budu majke.

"Najčešći razlozi zbog kojih žena ne može da iznese trudnoću su neki hirurški ili urođeni problemi kada žena nema matericu ili ima malu matericu, nezgodnu za iznošenje trudnoće, ili je tokom života imala saobraćajnu nesreću ili neke druge povrede zbog čega je morala da se odstrani ta materica", navodi Vuleta ističući da bi surogacija bila rešenje za neke roditelje, ali da bi se konkretni zaključci mogli izvući tek nakon njene primene.

Upravo je mala materica onemogućila Snežanu Stanojević da prirodnim putem dobije dete. Godinama je pokušavala, ali bi se trudnoća završavala u trećem mesecu.

Stoga je prešla dug put, uz velik broj poteškoća, dok nije dobila dete putem surogat majke. Kako surogat majčinstvo nije dozvoljeno u Srbiji, ona je surogat bebu dobila u Nepalu, uz prethodne neuspele pokušaje u Ukrajini i Indiji. Za sve to, njena porodica izdvojila je 85.000 evra.

"Htela sam svoju bebu. Predlagali su mi doktori različite varijante usvajanja, ali sam shvatila iz brojnih analiza da mogu da imam svoje dete, te sam sa suprugom došla na ideju da dobijemo surogat bebu. Pomirila sam se sa činjenicom da neću moći da nosim svoju bebu, što je za mene, kao ženu, bilo poražavajuće. Ali želela sam da imam svoje dete, ako ne prirodno, onda na neki drugi način", kaže ona.

U Srbiji veliki broj parova ima problem sa neplodnošću, a prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2016. godini je ponovo zabeležen izrazito negativan prirodni priraštaj. Zagovornici legalizacije surogat majčinstva ističu da bi se tme bolje zaštitilo pravo na osnivanje porodice, da bi se ublažile lične i porodične tragedije parova koji ne mogu da dobiju dete, smanjili bi se troškovi parova koji odlaze u zemlje u kojima je surogacija dozvoljena, a ujedno bi se povećao prirodni priraštaj.

S druge strane, Srpska pravoslavna crkva nije pristalica surogat materinstva iz različitih razloga. Smatraju da taj način reproduktivne tehnologije vrši negaciju i narušava biološke i psihološke osnove pravoslavne antropologije.

"To je vid nasilja i nad ličnošću surogat majke i nad ličnošću biološke majke i nad ličnošću deteta i nad društvom u celini, jer verujemo da biološka majka može biti samo jedna, ne može biti više majki. Tu se javlja problem, u smislu kada je u pitanju nadoknada za surogat materinstvo, prodaja svoga tela, trgovina ljudima, prodaja deteta. Sa druge strane, moguće je da nastupi kriza identiteta zbog toga što dete ima dve majke. Problem je i što se u bračni odnos muškarca i žene meša treća osoba. To ostavlja posledice i na porodicu i na društvo. Crkva uvek blagosilja težnju za materinstvom, ali ne po svaku cenu. Jednostavno, moramo voditi računa o posledicama, a posledice su i pravne i psihološke i biološke na ličnost", smatra jedan od sveštenika koji je želeo da ostane anoniman.

Olga Cvejić Jančić potvrđuje da je bilo dosta primedaba javnosti na surogat materinstvo. Jedna od njih je i to da bi surogat materinstvo bio biznis kojim bi surogat majke zarađivale novac. Međutim, ona napominje da prema predlogu zakona nije predviđena novčana naknada za surogat majku.

"Nagrada za surogat majku je zabranjena. Dakle, nije predviđena komercijalna, nego altruistička surogacija kada neka žena želi da pomogne paru da se ostvari u roditeljskoj ulozi. Ugovorom je predviđeno samo pokrivanje troškova trudnoće i porođaja surogat majke i njen gubitak zarade ako je zaposlena", navodi Cvejić Jančićeva.

Akteri surogat materinstva prolaze kroz psihološke pripreme u savetovalištima, a dokaz o prolasku kroz to podnose sudu prilikom sklapanja ugovora. Porodični terapeut Ivana Mihić kaže za 021.rs da je ideja tih priprema da roditelji koji čekaju bebu od surogat majke prođu kroz sličan proces kao i biološki roditelji.

"Radi se o ideji dobre podrške porodicama. Majka koja čeka dete od surogat majke prolazi kroz neke slične procese i bavi se brigama, interesovanjima i pitanjima kojima se bavi bilo koja majka u trudnoći. Povezivanje surogat bebe i majke ne mora da bude teže od slučaja biološke trudnoće, jer je to individulna stvar, te može podjednako biti zahtevna i za roditelje koji su rodili svoje dete", kaže ona.

Govoreći o svom prvom susretu sa bebom, Snežana Stanojević kaže da u prvim danima nije mogla da se poveže sa njom.

"Nisam imala osećaj da je to moje dete. Ljubav i veza sa detetom se dobija upoznavanjem. Osećaj majka-dete se javio kasnije, kada je ona počela da izgovara prve reči, a posebno 'mama' i 'tata'", navodi Stanojevićeva poručujući da žene ne treba da odustanu od odgajanja svog deteta.

Srbija više od jedne decenije nema Građanski zakon. Na njemu se radi već 11 godina, jer se javne rasprave svake godine produžavaju zbog pitanja oko kojih ne postoji konsenzus u društvu.

Pored surogat majčinsta, u ta pitanja svrstavaju se eutanazija, hraniteljstvo, crkveno zaključenje braka, profesionalna odgovornost lekara i potpuna zabrana fizičkog kažnjavanja dece.