Kanabis "na crno" uzima 1000 pacijenata

Legalizacija kanabisa u medicinske svrhe u Srbiji, koja je pokrenuta krajem prošle godine, omogućila bi olakšanje tegoba mnogim obolelim od najtežih bolesti. Procenjuje se da ovu supstancu u našoj zemlji trenutno, "na crno", koristi više od 1.000 osoba. Uglavnom su to onkološki pacijenti, najčešće sa lošom prognozom i već "rasejanom" malignom bolešću, i oboleli od nekih autoimunih bolesti, epilepsije i multiple skleroze.

U mnogim zemljama Evropske unije kanabis se već koristi u medicinske svrhe, kao i u Kanadi, nekim delovima SAD, Meksiku, Izraelu... Indikacije za primenu su u 90 odsto slučajeva slične, a razlikuje se samo oblik koji se koristi: sintetski preparati ili ulje koje se proizvodi ekstrakcijom cveta biljke.

- Biljka, odnosno neki njeni sastojci, kanabinoidi, deluju kod nekih stanja odnosno simptoma nekih bolesti - kaže u intervjuu "Novostima" mr sc. dr Milan Savić, specijalista neurologije, magistar medicinskih nauka iz oblasti neurologije, direktor Specijalne bolnice za cerebrovaskularne bolesti "Sveti Sava".

Doktor Savić, inače potpredsednik udruženja "Lekalizacija Srbije", koji je i predao zahtev Ministarstvu zdravlja Srbije da se omogući upotreba kanabisa u medicinske svrhe, kaže da se, zasad, medicinski kanabis, u zemljama gde je već legalizovan, primenjuje uglavnom za simptomatsku upotrebu, ne i za lečenje bolesti.

* Koja su to stanja za koja je odobrena upotreba medicinskog kanabisa?

- Kod bola različitog porekla, pogotovo kod kancerskog, ali i kod drugih bolnih stanja, najčešće neuropatskih, gde postoji neko oštećenje nerava što izaziva bolove. Upotrebljava se i za ublažavanje mučnina, povraćanja, teškog podnošenja hemoterapije. Takođe, kod poremećaja u ishrani, anoreksije, kao i kod HIV infekcije za popravljanje apetita. Primena je opravdana i za lečenje mišićnog spazma, pogotovo kod multiple skleroze. Nije sporno da spazmolitici koji se koriste imaju neka ograničenja, a kod pacijenata kod kojih se razvije intolerancija nema terapijskog efekta. U tim slučajevima se, u većini ovih zemalja, propisuje na recept neki oblik kanabisa, koji služi kao spazmolitik. U Americi je kanabis registrovan i za korišćenje u terapiji glaukoma.

* U kojoj fazi su ispitivanja vezana za korišćenje ove biljke u medicinske svrhe?

- Zasad se rade na eksperimentalnim životinjama i na kulturi ćelije tkiva. Još se ne rade testiranja na ljudima. Dosta istraživanja se radi u Americi i Izraelu, ali zasad nije objavljena nijedna zvanična studija koja bi verifikovala neku kliničku situaciju u kojoj je potvrđen pozitivan učinak u smislu lečenja.

* Koji efekti kanabisa se ispituju?

- Testiraju se imunosupresivna dejstva kod autoimunih bolesti, i takozvana neuroprotektivna dejstva kod velike grupe neurodegenerativnih oboljenja kao što su Parkinsonova bolest, amiotrofična lateralna skleroza, čak i Alchajmerova bolest. Pretpostavljeni neuroprotektivni efekat supstanci koje se nalaze u biljci su razlog što se u nekim zemljama u terminalnim fazama parkinsonizma može davati kanabis kao simptomatska terapija. U pet ili šest država Amerike je kanabis registrovan kao simptomatska terapija kod pacijenata sa amiotrofičnom lateralnom sklerozom za olakšavanje tegoba. Pretpostvaljeni antikonvulzivni efekat je razlog da se biljka testira i kod teških oblika dečje epilepsija gde konvencionalna i višekratna terapija standardnim antiepilepticima ne dovodi do kontrole napada.

* Koji je osnovni cilj terapije kanabisom?

- Da popravi kvalitet života.

* Šta je vaš cilj?

- Udruženje se zalaže da se legalizuje biljka, odnosno ulje. U Nemačkoj su uglavnom registrovani sintetski oblici, u Češkoj se daje ulje. Sintetski oblici su efikasni, mada se smatra da je ekstrakt efikasniji, ali biljni derivati imaju manje neželjenih efekata, koji su uglavnom prolazni i javljaju se samo na početku uzimanja.

* Ko ne bi trebalo da uzima ove preparate?

- Ne preporučuju se deci i adolescentima, zbog nekih psihogenih i psihotropnih negativnih dejstava kanabisa na pamćenje ili na poremećaj ponašanja koji može da se očekuje posle duže upotrebe. Treba proceniti šta je korist, a šta rizik od te upotrebe. Spektar neželjenih dejstava je veći kod sintetskih preparata.

* Koja su najčešća neželjena dejstva?

- Na početku terapije mogu da se jave pospanost, osećaj usporenosti, čak i neke izmene u ponašanju kod dece, ne i kod odraslih. To su neželjeni efekti koji nisu toliko izraženi, i koje u minimalnom broju navode pacijenti koji medicinski kanabis već duže uzimaju. Biljka i njeni ekstrakti imaju izuzetno nizak, skoro nikakav, adiktivni potencijal i skoro uopšte ne izazivaju zavisnost. Čak ni kod predoziranja nisu zabeleženi smrtni slučajevi.

* Kako bi se sprovela legalizacija kanabisa u Srbiji?

- Trebalo bi da prihvatimo da postoje neke jasne indikacije koje nikom nisu sporne, i samo je pitanje našeg pristupa kome ćemo i kako da ga dajemo. Ukoliko se prihvati predlog da se ide na sintetske preparate, to će biti klasičan lek, i prolaziće postupak registracije kao u EU, a propisivaće se samo za određene dijagnoze i na posebnim receptima. Pacijent će morati da ima dijagnozu postavljenu u referentnoj zdravstvenoj ustanovi i izveštaj lekara koji će potvrditi da konvencionalna terapija nije efikasna u slučaju neke bolesti, i da može da se propiše kanabis. Postojaće posebni recepti, formulari koji će se posebno voditi, knjižiti i kontrolisati.

* A, ako se dozvoli upotreba ulja?

- Ukoliko se pak odlučimo za ulje moramo da izaberemo da li ćemo da ga uvozimo direktno iz Holandije, ali je jeftinije za državu ako ga sama proizvede. Treba da se licenciraju proizvođači, koji ne mogu da budu i krajnji isporučioci, niti prerađivači. Svaka biljka mora da ima svoju karticu, da se izračuna koliko biljaka treba da bude po zasadu. Takođe, mora da se zna gde i kome treba da se predaju biljke, ko će da pravi ulje. Tako obrađena biljka završiće u distributivnoj ograničenoj mreži, ali država mora da ima kontrolu od početka do kraja.