Šta je REM faza sna?

REM faza (skraćenica od engleskog izraza rapid eye movement, odnosno brzo pomeranje oka) je otkrivena i opisana tek 1953. godine, tako da još nije u potpunosti istražena.

U toj fazi su sve funkcije organizma potpuno drugačije nego u ostatku spavanja, tako da više podsećaju na budno stanje.

Zato su neki ljudi odmorniji kada ih probude iz REM faze, nego iz drugih etapa sna.

U REM fazi najviše sanjamo i tada imamo najživopisnije snove, za razliku od onih nerazumljivih koji se javljaju u drugim fazama.

Postoji prava debata u naučnim krugovima o tome da li sve ptice i sisari imaju REM fazu sna, ali se sa sigurnošću može tvrditi da je nema samo čovek.

Zanimljivo je da dnevni prosek trajanja REM faza sna zavisi od toga kako se jedinka rađa.

Dakle, ako je neposredno posle rođenja izuzetno zavisna od majke (armadilo ili kljunar) potrebno joj je više REM faza po rođenju, ali i u toku života.

Međutim, delfini koji su odmah po dolasku na svet sposobni da plivaju, hrane se i brane od napada, imaju tako malo REM faza da se ranije postavljalo pitanje da li ih imaju uopšte.

Ljudi su negde na sredini po potrebi za REM snom, iako beba nije sposobna da živi sama prilično dugo.

REM san je prisutan je odmah po rođenju kod ljudi, a potrebno je dva do šest meseci da se jasno diferenciraju sve faze spavanja.

Od šestog meseca, pa do starosti, REM faza ostaje stabilna kod zdravih ljudi i iznosi od 20 do 25 odsto sna.

REM se dešava na kraju svakog 90-minutnog ciklusa spavanja koji su karakteristični za normalan ljudski san.

Kako noć odmiče, to se povećava trajanje tih faza. Naprimer, u prvom ciklusu traje oko 10 minuta, dok u poslednjem čak oko pola sata.

Kako je ranije pomenuto, fiziološke promene u REM fazi su sličije budnom stanju, nego ostalim fazama sna, ali tu ima nekoliko izuzetaka.

Sisari, uključujući i ljude imaju sposobnost termoregulacije tokom celog dana, izuzev u REM fazi.

Tada naša telesna temperatura zavisi od temperature vazduha, baš kao kod hladnokrvnih životinja.

Druga neobična promena je da u REM fazi većina velikih mišićnih grupa biva gotovo paralizovana.

Smatra se da je to samoodbrambeni mehanizam, kako u toku nekog živopisnog sna, ne bismo ustali iz kreveta i možda se povredili.

Recimo, osobe sa REM bihejvioralnim poremećajem u toj fazi sna ne gube mišićnu pokretljivost i tada često povrede sebe ili druge.

Zašto uopšte postoji REM faza sna?

Postoje dve velike teorije.

Prema jednoj, san koji liči na budno stanje nam je potreban da se zaštitimo, kako bismo bili spremni da se bezo probudimo i branimo u slućaju iznenadne opasnosti.

Prema drugoj, koja ne isključuje već pomenutu, razlog su neurotransmiteri, naročito serotonin, histamin i norepinefrin koji se gase u toku REM faze, pa možda to vreme organizam koristi za „resetovanje“ receptora.